Tovar maminog ručka u šerpama i mapa grada u džepu: Bez ovih stvari student iz provincije ne može da živi u Beogradu
≫
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Nenad
Na kraju svi mladi,odu za inostranstvo tuzno.
Bg
Sve bi bilo ok kad bi se po zavrsetku studija vratili odakle su dosli..ovako su pretvorili grad u tesku provinciju..
Maja
Divan tekst!!!Hvala mama i tata na svemu. Torbe su bile preteske ali su uvek mirisale na kucu. Sada bih volela da mogu opet tako da ponesem is kuce ali zivot me odveo mnogo daleko. Divno secanje I malo sete na divne studentske dane.Hvala autoru teksta!!!!