Pred beogradskom crkvom prosjakinja me je udarila, jer joj nisam dala novac: Jesam li manje hrišćanka, ako odbijam da budem naivna?

Svake nedelje ista rutina. Od vrata crkve do kapije put kao u video igrici, gde do cilja zaobilaziš napade. Njih 15-ak se tu stvori tačno pred kraj liturgije i strateški postavi, da "pokrije" svakog vernika.

Prvo je ispred mene iskočio dečak star oko 10 godina, sa skupljenim dlanom, sigurnim osmehom i pomalo koketnim "seko". Kratko "nemam" i  dečak se udaljio, ali je njegovo mesto za čas popunila devojka, najbliža od pet koje su sa bebama u rukama "čuvale" kapiju.

Preporučujemo

- Daj, gospođo, za njega nešto - zavapila je uvežbano, gurajući svoje razgolićeno detence pod moje oborene oči.

Glumila je beskućnicu i prosila na ulici svakog dana, a onda su je pratili do parkinga i videli šta vozi (VIDEO)

Profesionalno siroti Foto: Pixabay/Public Domain Pictures

Probala sam da je zaobiđem, ali nije mi dala. Krupniji korak u desno i bila sam iza nje, kada me je zaustavio jak udarac po mišici.

- Jesam li ti rekla da mu daš pare za mleko? Jesam li ti rekla, bre? - prodrala se ona, sada besna i bez trunke one majčinske brige sa kojom je tren ranije tražila novac.

Beba je bespomoćno visila u njenoj levoj ruci, dok je desnom delovalo kao da je spremna da ponovi udarac.

- Treba li da pozovem policiju? - pitala sam neuverljivo, znajući i sama da nijednoj majci, pa ni ovoj koja me je upravo udarila i unosi mi se u lice, ne bih navukla službe na vrat.

- Ajde, ajde da te vidim, šta mi možeš - drčno je odgovorila, podržana kikotom svojih koleginica. Okrenula sam se i nastavila kada me je svom snagom gurnula u rame i zbacila sa trotoara.

Kako razlikovati one koji stvarno nemaju od onih koji biraju da nemaju Foto: Pixabay/Ilyessuti

Da li bih joj uzvratila udarac da nije držala dete u rukama? Naravno da ne. Zapravo nisam ni osetila bes. Nelagodnost zbog tuđeg nevaspitanja, da. Poniženje, sigurno. I jednu čudnu vrstu bespomoćnosti, jer da se ta situacija ponovi iduće nedelje, ne znam kako bih reagovala. Koga bih pozvala?

(ZLO)UPOTREBA VERE

Ostali parohijani, koji svake nedelje doživljavaju iste scene, nikoga ne zovu. Čujem da se slično dešava i u dvorištu drugih beogradskih hramova, svih vera.

I upravo tu leži najveći problem - sve se to dešava ispred Crkve, koja nas uči da dajemo onima koji nemaju i pomažemo bližnje.

No, kako se postaviti kada se to divno učenje zloupotrebi? Kada neko svesno i sa posprdnim kezom koristi tvoju veru, pokušava da ti izazove grižu savest, da bi zaradio na tebi?

Ne treba uskratiti pomoć, ali za to postoje mehanizmi i mesta Foto: Telegraf

- Daj koji dinar, seko, greota je da ne daš, a ideš u crkvu - upozoravaju vas na ulazu.

No, baš bih se, da sam im tu "udelila", osetila potpuno licemerno, jer kao stojim pred crkvom i "Bog tu gleda", a odavno sam prestala da se na ulici mašem za novčanik (gde, je l'te, Bog ne gleda?). S vremena na vreme nekom detetu ili starcu kupim pecivo, ali ne ostavljam novac, koji ne znam gde će da završi. I ne činim to da umirim grižu savest, već zato štom smatram da je ispravno.

Šest godina volontiranja u jednoj humanitarnoj organizaciji i posao kojim se bavim davno su me otreznili da postoji razlika između onih koje ne mogu i nemaju i "profesionalnih sirotana", koji agresivno polažu pravo na vaš novac.

Naučila sam da se svaki put zapitam, da li sa tih 10 dinara zapravo pomažem da ona beba, koja je gledala kako me njena mama udara, baš kao i dečak koji me je prvi saleteo, sutra misle da je to jedini normalan život? Gde je granica između toga da udariš nekog jer ti ne da pare i da ga biješ dok ti ih ne da, i da li će ta deca umeti da je postave?

Ono što znam mozgom nije u sukobu sa onim što me uči vera. Biti hrišćanin ne znači da slepo treba da "pomažeš" drugim ljudima da žive u grehu, bar je to moje mišljenje. No, iako sam svesna da imam pravo da svojim novcem ne podržim, nemam pravo da bilo koga osuđujem. Teško je pobeći od života kakvom su te od pelena učili. I samo zbog toga što postoji nekolicina zlonamernih, ne znači da nikom ne treba pomoći i kroz svet ići zatvorenog srca i šake. Naprotiv, nema lepšeg osećaja nego kad se nađeš nekom, kad si deo mehanizma koji čini da ovaj svet smislenijim, boljim mestom.

VIDEO: Filip i Jagoda na ulici zarade i do 140 evra za jedan dan, a nisu prosjaci

(Dunja Savanović/d.savanovic@telegraf.rs)