Braćo provincijalci, imam tužnu vest: Provela sam deo odmora kao turista u glavnom gradu i shvatila šta sve Beograđani ne vide (FOTO)

Provincijalci u Beograd dolaze uglavnom nekim poslom ili nekome u posetu. Ako je prvo - kroz prestonicu prođu jureći na zadatu adresu, ako je drugo - upoznaju deo grada gde domaćin živi.

Ja sam prestonicu posećivala iz oba razloga, ali sam želela jednom da je gledam očima turiste iz provincije. Dakle…

Preporučujemo

Došla sam u Beograd na studije, uplela se u elitnu prostituciju i to MI SE SVIDELO!

KNEZ MIHAILOVA

Kakav si turista provincijalac ako ne odeš u Knez Mihailovu? Najpre nisam uspela da budem pravi turista jer sam u ovoj ulici bila toliko puta. Kao i ranije, opet sam osetila zavist što Beograđani svakodnevno u šetnji mogu da slušaju dobre muzičare i prisustvuju mini koncertima. To provincija nema.

Uvek je bilo mnogo stranaca u Knezu, ali sada sam čula mahom engleski. Pitala sam se šetaju li ikada Beograđani ovom ulicom ili su oni samo iza pultova u radnjama i kafićima.

Foto: Telegraf

- Jao, ti si naša, super. Ne mogu više na engleskom, ja kad govorim engleski posle me mnogo bole ruke - kaže uz širok osmeh čovek za pultom u antikvarnici.

A onda sam uspela da uđem u ulogu turiste i podigla pogled gore, ka fasadama prelepih zgrada iz 18, 19 i početka 20. veka. Neverovatno! Toliko sam se zanela gledajući uvis da sam umalo uganula nogu na izvaljenom pločniku. Neke od tih zgrada su zadužbine, ljudi kakvih danas čini mi se nema poklanjali su svom gradu i državi velelepna zdanja. Ako samo malo po internetu "pročačkate" o zgradama u Knezu, pa odete u ovu ulicu, garantujem dva sata divljenja i ukočen vrat.

Prodavnice poznatih brendova nisu me zanimale, a videh da su u toku sniženja.

Foto: Telegraf

NARODNI MUZEJ

Braćo provincijalci, imam tužnu vest - ako želite u Narodni muzej pokušajte da nađete smeštaj na bar dva dana. Ako imaš samo dan, treba ti bar četiri sata, samo da "protrčiš". Jer ćeš se u prizemlju izgubiti u arheološkim zbirkama i trebaće ti vremena da preživiš šok kada shvatiš koliko je ljudski rod u nekim segmentima malo napredovao od trećeg veka.

Jer ćeš teško moći da nastaviš dalje nakon što staneš pred slikom "Kićenje neveste" Paje Jovanovića. Jer ćeš tumarati i gubiti se dok razmišljaš o tome kako si na internetu i u knjigama video fotografije slika i skuptura koje su izložene ovde, ali one ni izbliza ne prikazuju moć umetničkih dela. I zbog toga sam bila razočarana opsesijom posetilaca da neprekidno fotkaju.

To se ne može uslikati!

Foto: Telegraf

SKADARLIJA

Posetu Skadarliji odlagala sam mnogo puta u žurbi kroz Beograd. Sada kao turista pročitala sam o istoriji ovog mesta i stigla. A tamo, izvinite, Beograđani, sačekalo me razočaranje. Mene, ovo je samo moja impresija.

Kaldrma me razočarala, ruinirane kuće koje su nalickane i pretvorene u restorane su me razočarale, kafić me razočarao. O kaldrmi neću sada, ali ne možeš nalickati baštu za goste, a bočni zid ti odvaljen metar od tla. Ne vade stvar ni plastične žardinjere pune muškatli, ni drvena taraba kojom je ograđena terasa.

Pa mi još u kafiću usred Skadarlije kažu da nemaju domaću kafu, samo espreso. Nigde u Beogradu ne očekujem kuvanu kafu, ali u Skadarliji da, u svakom lokalu.

Foto: Telegraf

HRAM SVETOG SAVE

Pred Hram stižem u subotu, ispred svatovi. Trešte trubači, razaznajem Cecinu pesmu. Gospođa koja je, kao i ja, htela da vidi kriptu, pita zaposlenog u hramu zar nije ova gungula preglasna i neprilična.

- Jeste, ali ako izađem pred vrata hrama i kažem to kum će prvi da me dočeka pesnicom - kaže tihi čovek sležući ramenima.

Dodaje da nema poseta turista tokom svadbi i krštenja i da se vratimo oko 17 sati. Vraćam se. Po stepeništu i u kripti latice ruža od neke svadbe. Svi samo fotkaju.

Selfi u oltaru, poziranje ispred ikona. Osluškujem šta stranim turistima pričaju vodiči i sada mi je žao što se nisam valjano pripremila za ovaj obilazak. Kada znate istoriju građenja hrama, kako su rađeni likovi svetaca i gde su nanošeni zlatni listići turistički obilazak hrama je sasvim drugačiji. Bar ćete znati šta fotkate.

Foto: Telegraf

BEOGRAD NA VODI

Turista provincijalac ima potrebu da ode na ovo mesto jer je toliko toga čitao o Beogradu na vodi, i dobro i loše, da mu ništa nije jasno. Zbog toga sam se lomatala kroz gradilište i samo zahvaljujući ljubaznim radnicima uspela da sa njega izađem. Ogromno je.

Dve završene zgrade i treća koja se gradi mog druga u šetnji su oduševile i pola sata je pričao o terasama i pogledu na Savu i dobar deo Beograda. Ja sam lik koji je zanemeo u Knez Mihajlovoj, mnogo stakla i betona mi stvara nelagodu, a to što u zgradi može da živi omanji gradić za mene je mnogo ljudi u blizini. Možda zbog toga što sam namćor ili što sam provincijalac.

Šetalište koje je već uređeno i planovi za ostatak prostora oko zgrada su nešto što nigde u Srbiji ne možete da vidite. Tik uz reku urađene su divne staze za pešake i bicikliste. Drveće i trava deluju kao da su svakodnevno negovani, nigde nema pikavaca, čak i u kante za smeće je lepo pogledati. Koliko sam ja iz planova shvatila, oko zgrada će biti divnih parkića sa klupama i stazama. To se već vidi.

Bilo da se nekome koncept Beograda na vodi sviđa ili ne, ovo je gradilište kakvo provincijalac ne može ni da zamisli.

Foto: Telegraf

ZAKLJUČAK

Naravno da ono što sam ja obišla nije ni delić Beograda, ali imala sam samo tri cela dana, a bila sam turista krajem kišnog jula 2018. što me je značajno omelo. Turistička poseta Beogradu je odlična ideja, a realizacija u mnogome zavisi od platežnih sposobnosti turiste.

Ako dobijete besplatan smeštaj kod prijatelja lakše je, a Turistička organizacija Beograda ima niz besplatnih tura i obilazaka, dok se neke naplaćuju, ali nisu skupe. Ni gradski prevoz nije skup, kada se uzme da se za 90 dinara voziš sat i po, a autobusi dolaze svaki čas.

U Beogradu imate toliko toga da vidite, a i sramota je ne poznavati prestonicu svoje države.

(M.R.)