Uroš je prvi tinejdžer u Srbiji koji je dobio novo srce: Bolnički krevet zamenio je biciklom i raduje se 18. rođendanu

Uroš Miražić (17) iz Šida prvi je tinejdžer u Srbiji koji je dobio novo srce i zahvaljujući tome novu šansu za život.

Nakon što je više godina proveo po bolnicama, patio i živeo u neizvesnosti, Uroš je sada konačno kod kuće, okružen porodicom i prijateljima. Na sve što mu se događalo gleda kao na jedno neverovatno iskustvo, jer je period straha i nemoći sada iza njega.

Preporučujemo

MEDICINSKO ČUDO: U grudima mu kucaju dva srca - jedno njegovo i jedno presađeno (VIDEO)

Uroš je, nakon tri bezuspešne operacije, pre četiri meseca dobio novo srce zahvaljujući donoru i njegovoj porodici, koja je u najtežem trenutku odlučila da mu, kao totalnom neznancu, pomogne.

- Bili su u pitanju dani. Mislim da ne bi preživeo ni transplantaciju u inostranstvu, da smo kojim slučajem morali da idemo - kaže na početku razgovora za BKTVNews Maja Miražić, Uroševa mama.

Uroš je samo 14 dana bio na listi čekanja za novi organ, a tome svemu prethodila je srčana mana sa kojom je rođen. Sa samo mesec i po dana otišao je na prvu operaciju. Imao je stenozu aorte. Nakon toga usledile su još dve intervencije, i tada su mu kardiolozi sa Instituta za majku i dete spasili život.

- U junu 2016. doktori su konstatovali da je potrebno uraditi veštačku valvulu, odnosno srčani zalistak. Nažalost, postoperativni tok išao je loše, bilo je mnogo komplikacija - priča Maja.

Samo pola godine kasnije, u decembru 2016, Uroš je ponovo otišao na operacioni sto. Ovoga puta rađena mu je rekonstrukcija mitralnog prstena. Iako je operacija pomogla tada, s vremenom su drugi organi počeli da mu pate. Imajući u vidu da je već tada bio u veoma lošem stanju, lekarski tim se odlučio za transplantaciju.

- Kada su nam to predložili, i dalje smo se potajno nadali da će lekovima ili još nekom intervencijom situacija da se sredi. Konsultovali smo i poznatu bolnicu u Londonu, ali su nas oni, nakon što su videli Uroševu dokumentaciju, odbili - priseća se Maja.

Kaže da mu se stalno pojavljivala slobodna tečnost u stomaku kao posledica nepravilnog rada srca. Jetra i bubrezi su mu užasno patili. Išao je čak i na dijalizu. I onda je osvanuo taj 9. april, drugi dan Uskrsa. Uroš je ležao na intenzivnoj nezi. Toga dana su ga roditelji posetili i nakon toga vratili se kući u Šid.

- Sat vremena pošto smo stigli, Uroš me je pozvao telefonom i uspeničen rekao: "Biće večeras". U prvom trenutku ga nisam razumela, ali je on krenuo da mi objašnjava da ga je doktor pitao hoće li da ide na transplantaciju, a on mu je zbunjeno rekao da hoće. I dalje nismo verovali šta se događa, dok nas nije pozvao njegov doktor. Iste sekunde smo se spakovali i krenuli put Beograda - priseća se Maja.

Nakon tog poziva sve se odigralo veoma brzo - sanitet je odmah pripremljen, Uroš je skoro istog trenutka prevezen u Klinički centar Srbije. Njegovi roditelji su iz Šida stigli za sat vremena, taman da vide sina u transplantacionom delu.

- Mahnuli smo mu kroz staklo, doktori su već počeli da ga pripremaju za transplantaciju. Kada su ga vodili u operacionu salu, tiho mi je rekao: "Mama, mnogo se plašim, imam samo 17 godina" - kaže Maja.

Narednih osam sati, koliko je trajala transplantaicja, za Uroševe roditelje predstavljali su večnost. Znali su da je operacija veoma rizična, celu noć presedeli su u kolima ispred KCS čekajući jutro da vide doktore.

- Iako smo informacije mogli da dobijemo u osam ujutru, muž i ja smo već u sedam bili na klinici. Sreli smo doktora koji nam je samo rekao: "Srce radi". Zanemeli smo - priča Uroševa mama.

Uroš je propustio mnogo toga u životu, kaže ona. Svoj 16. rođendan dočekao je u bolničkom krevetu, okružen infuzijom, aparatima i drugom bolesnom decom. Nije otišao na matursku ekskurziju, a lekovi i mnoga suzdržavanja predstavljali su njegovu svakodnevicu. Sada, zahvaljujući ovom činu Uroša konačno čeka budućnost bez briga.

Iako mu ništa teško ne pada, prema rečima njegove mame Maje, Uroš se jedino "buni" oko zaštitne maske koju stalno mora da nosi.

- Non stop ima masku na licu, to mu smeta. Dogovorili smo se da kada je sam u kući ne mora da je nosi, ali kada je još neko tu, onda je maska obavezna. Ipak je najbitnije da zaštiti sebe, dobar i pravilan oporavak nema cenu - iskrena je Maja.

O lekovima koje mora da pije nakon transplantacije, kako kažu Miražići, vodi se konstantno računa. Odlazi redovno kontrole i za sada su sve biopsioje srca bile dobre. Počeo je da vozi bicikl, ma ponaša se kao i svaki drugi zdrav tinejdžer. Vratio mu se apetiti, veseo je. Krajem avgusta proslaviće 18. rođendan i sada razmišljamo kako ćemo sve to organizovati - kaže Maja.

(Telegraf.rs/BKTV news)