Ivan kaže da je u Srbiji testiranje rakija i vina pogrešno i svoj pronalazak je prodao Kinezima: Ministarstvo tvrdi da je situacija sasvim suprotna

Ivan Smajlović, jedini specijalizovani stručnjak sa licencom Ministarstva poljoprivrede u Srbiji za davanje mišljenja na temu izotopskog ispitivanje vina i jakih alkoholnih pića, nedavno je svoj pronalazak - EIM-IRMS metodu (Ethanol Isotope Measurement – Isotope Ratio Mass Spectrometry) kojom se detektuju ilegalno proizvedena vina i voćnih sokova prodao Kinezima, a planira da isto uradi u Mađarskoj i Austriji jer za njegov izum nisu zainteresovani u Srbiji.

Za svoj patent dobio je nedavno WIPO nagradu Svetskog zavoda za intelektualnu svojinu, a ime mu je u pravilniku o listi ocenjivača vina. Kao sudski veštak u toj kategoriji, nedavno je na sudu pobio izveštaje laboratorije "Sojaproteina" (SP) koju smatra nekompetentnom da određuje kvalitet alkoholnih pića, ali u Ministarstvu poljoprivrede se ne slažu s tim.

Preporučujemo

Kako je i sam radio u SP laboratoriji i razvijao instrument kojim oni sada proveravaju poreklo etanola, Ivan tvrdi da SP ne može da da pouzdane rezultate, jer nemaju metodologiju, a metode koje koriste su nestandardne, nepouzdane i ne daju validne rezultate.

Ministarstvo poljoprvrede - Pravilnik o izmenama o listi ocenjivača vina

- Upozorio sam ljude u Ministarstvu poljoprivrede da "SP laboratorija" nije merodavna i da su ti laboratorijski izveštaji loši, ali je u septembru 2010. godine inspekcija krenula s unutrašnjim kontrolama. Tada su svi veliki proizvođači pića u Srbiji popadali na poreklo etanola, počev od Rubina, Navipa, Prokupca, Simeksa, Nektara i nekih malih... Navodno je pronađen dodatak jeftinije sirovine poreklom od šećerne repe, odnosno kukuruza, odnosno rafinisanog etanola. Počeli su sudski prekršajni i privredni procesi protiv firmi. Platili su silne kazne za prestupe - otkriva Ivan koji kaže da je broj proizvođača alkohola sa 3.500 za nekoliko godina spao na nešto više od 300.

- Samo dva meseca nakon prve unutrašnje kontrole, u martu 2011. godine desila se afera sa SCAID falš rakijom koja je odnela tri ljudska života. I niko nije povezao dva događaja da je inspekcija prvo očistila tržište od legalnih proizvođača i otvorila put ka falš proizvodima iz sive zone, pa tako i falš SCAID rakiji napravljenoj od sintetičkog denaturisanog etanola, a koja je bila puna metanola u koncentraciji od 10%vol i usmrtila troje ljudi! A tome je prethodila akcija inspekcije na osnovu nepozudanih laboratorijskih izveštaja iz SP Laboratorije na poreklo etanola! Najveći broj uzoraka rakija je bio obaran na stabilne izotope vodonika, ali metoda na koju se SP Laboratorija poziva je ustvari metoda za utvrđivanje relativnog odnosa stabilnih izotopa vodonika u vodi voćnih sokova! Ova metoda je već jednom bila suspendovana na osnovu prethodnog prigovora Akreditacionom Telu Srbije (ATS), zato što prilikom vanredne kontrole SP Laboratorija nije uspela da prikaže tehničku dokumentaciju u vezi ispravnosti date metode!

Ivan Smajlović Foto: Marko Jovanović

Ali ovaj problem se, dodaje Smajlović, nastavio:

- SP Laboratorija je već prilikom sledeće reakreditacije zamaskirala reference za datu metodu i navela da je reč o validovanoj metodi, a na kraju svog "Obima akreditacije" navela da se i dalje poziva na dati sporni standard za ispitivanje vode u voćnim sokovima! Inače taj standard na koji se SP Laboratorija sve vreme poziva je u međuvremenu i povučen iz Evrope, jer se radilo o eksperimentalnom standardu koji nije zaživeo. Eto danas živi u Srbiji i koristi se, ne za ispitivanje stabilnih izotopa vodonika u vodi voćnih sokova, već za ispitivanje porekla etanola u voćnim rakijama i ubijanje alkoholne industrije Srbije!

- Najveći problem kod procesa reakreditacije laboratorije je vreme. Akreditacioni tim koji dođe u proveru nema dovoljno vremena da prođe kroz kompletan obim akreditacije i da proveri svaku metodu pojedinačno. A SP Laboratorija u svom obimu akreditacije ima preko 500 analitičkih metoda! To bi značilo da bi akreditacioni tim trebalo da sedi u laboratoriji pola godine dok ne provere sve analitičke metode koje laboratorija koristi! Zato oni nasumice odaberu 4 ili 5 metoda i njih proveravaju i ako one prođu proveru, automatski kompletan obim akreditacije se prihvata, a laboratorija dobija akreditaciju za narednu godinu. Na taj način već godinama prolazi ovaj način, jer ATS nema tehničke eksperte za proveru izotopskih metoda i morali bi da angažuju nekoga iz inostranstva. Ali u inostranstvu ima mnogo izotopskih analitičara koji se bave svim i svačim, ali ne i ispitivanjem botaničkog porekla etanola i to je dodatni problem.

Međutim, u Ministarstvu poljoprivrede kažu za "Telegraf" da je SP Laboratorija akreditovana od strane Akreditacionog tela Srbije za ispitivanje stabilnih izotopa od 2008. godine, a da je Akreditaciono telo Srbije međunarodno priznato.

Ministarstvo poljoprvrede

- Nadzor nad metodom za ispitivanje stabilnih izotopa je izvršio ekspert iz inostranstva, angažovan od Akreditacionog tela Srbije. Pouzdanost i ponovljivost rezultata ispitivanja su osnovni parametri dokazivanja poverenja u rezultate ispitivanja i proveravaju se u svakom nadzoru Akreditacionog tela Srbije. SP Laboratorija je jedina ovlašćena od 28.3.2012. godine od strane Ministarstva, za vršenje izotopskih ispitivanja i drugih složenih analiza - kažu u ministarstvu.

Prema izveštaju poljoprivredne inspekcije za 2017. godinu, ispada da je oduzeto i uništeno svega 127 litara destilata.

Pre nekoliko meseci Smajlović je pozvan da svedoči za neki od izveštaja iz te laboratorije.

- Radeći davno za SP laboratoriju video sam šta i kako rade, rekao sam da neću da stavljam svoj potpis na to. To je stvar etike. Ovo je vrlo opipljiva oblast analitike i analitičar koji ne poznaje dovoljno tehnologiju proizvodnje, proizvođačke prakse, kao i izotopsku hemiju i biohemiju ne može biti kompetentan da daje stručna mišljenja na ovu temu! Pet puta su obarali proizvođače na nepouzdanu analizu. Pozivali su se na ispitivanje stabilnih izotopa vodonika u vodi iz voćnih sokova - kaže Smajlović i dodaje da su "u SP laboratoriji samovoljno odlučili da Validovanu metodu VM/MET 960 ne koriste samo za vodu iz sokova voća i povrća nego i za voćne rakije, a to nije metoda za to. Ostali su na istom standardu samo da se pozovu na standard, a promenili su područje primene i pripreme uzorka".

Foto: Marko Jovanović

Shodno tome, specijalizovani stručnjak za izotopska ispitivanja Ivan Smajlović smatra da trenutno nijedna laboratorija u zemlji nema stručni kadar koji bi adekvatno proveravao kvalitet alkoholnih pića na njegovo poreklo.

- Kod nas samo daju komentar o usaglašenosti sa određenim Pravilnikom, odnosno da li nešto odgovara određenom članu Pravilnika. Na primer, da li je sadržaj šećera u ispitivanom uzorku veći ili manji u odnosu na opseg koji je propisan određenim članom Pravilnika, ali nijedna laboratorija ne može da da stručno mišljenje što je stepenica više!

On je zabrinut zbog toga što sivu zonu niko ne kontroliše. Navodno postoji samo call centar i tek ako neko nekog prijavi da nešto ilegalno pravi, inspekcija izlazi na teren.

U nadležnom ministarstvu ne kažu tako.

Smajlović u laboratoriji Foto: Privatna arhiva

- Na osnovu Godišnjeg i Operativnog plana, sačinjenog na osnovu procene rizika kao i prijave svih koji imaju informacije o nelegalnoj proizvodnji i prometu alkoholnih pića (fizička lica, policije..), Odeljenje poljoprivredne inspekcije za vino, rakiju, alkoholna i bezalkoholna pića, samo ili u saradnji sa drugim organima vrši kontrolu neregistrovanih proizvođača koji se pojavljuju na tržištu. Svake godine se organizovano i akcijski obavljaju kontrole nelegalne prodaje neregistrovanih proizvođača (pijace, restorani).

Prema izveštaju poljoprivredne inspekcije, u 2017. godini izvršeno je 1104 takve kontrole i u 44 slučaja je utvrđena neispravnost. Podneta su 43 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i jedna prijava za privredni prestup.

NACIONALNA LABORATORIJA I DALJE POD ZNAKOM PITANJA

Pre 15 godina najavljeno je osnivanje Referentne nacionalne laboratorije koja bi se, između ostalog bavila i kontrolom kvaliteta pića. Referentna laboratorija bi, sudeći po Smajloviću, utvrdila metodologiju i postavila pravila igre i činilo bi je 15-20 laboratorija za svaku oblast: vino i alkoholna pića, laboratorija za mleko, za proizvode od voća i povrća, za šećer i skrob, za biljna ulja, za duvan... Svaka od tih laboratorija bi, kaže, imala svoj naučni tim i oni bi u skladu sa ministarstvom i institutom za standardizaciju donosili regulative koje metode i na koji način se primenjuju.

Ivan Smajlović u Kini Foto: Privatna arhiva

Takođe sprovodila bi i međulaboratorijska ispitivanja za ovlašćene laboratorije i sprovodila obuke stručnog kadra u ovlašćenim laboratorijama, a najbitnije je to što bi bila arbitražna laboratorija koja bi radila sve super-analize.

- U takvom sistemu ne bi se potkrale ovakve kardinalne greške koje se godinama ne bi mogle otkriti. Naše Ministarstvo razvija sve neke sporedne laboratorije, a one glavne koje su od najvećeg značaja za proizvodnju ostavljaju za kraj, ali zato im je u planu već punih 15 godina laboratorija za bezbednost hrane, samo još da promene Zakon o bezbednosti hrane koji nikako da stigne na red!

Smajlović kaže da je povodom rada Referentne laboratorije tražio sastanak u Ministarstvu poljoprivrede 2014. godine.

- Saznao sam tada da je Delegacija EU otkazala poslednje dve partije finansijske pomoći u vrednosti od dva miliona evra zato što se za prethodnih 10 godina vrlo malo uradilo na uspostavljanju laboratorije. Delegacija EU želi da vidi progres i finansijsku opravdanost za 8 miliona evra koje je uložila u podizanje i opremanje direkcije. Jedan od prisutnih sagovornika sa vrlo visokog mesta na lestvici u Ministarstvu na skupu je rekao da ako se uskoro ne poradi na tome, da će Evropa tražiti taj novac s kamatama.

Smajlović ukatzuje na to da imamo regulative koje se tiču proizvodnje alkoholnih pića, ali ne i regulative koje podrobno uređuju oblast prometa alkohola, sem dva-tri člana u Zakonu o jakim alkoholnim pićima!

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

- Ovde kod nas to je izokrenuto, polazi se od stava da upravo legalni proizvođači su ti koji mešetare, ali zato onih 80 miliona litara alkohola koji se proizvedu u fizičkoj proizvodnji i na kraju ipak završe na tržištu niko ne dira. I iz Ministarstva poljoprivrede mogu da ponavljaju izjave opšteg karaktera, ali i dalje stoji da je situacija u Srbiji kad je alkohol u pitanju katastrofalna i da ima sve manje legalnih proizvođača, ali zato sivo tržište raste i postaje sve jače, pa se onda postavlja pitanje koliko stvarno oni rade na tim problemima.

Na ove tvrdnje Ministarstvo kaže da u okviru kompleksa Direkcije za nacionalne referentne laboratorije (DNRL) u Batajnici trenutno rade fitosanitarna laboratorija koja se bavi ispitivanjem karantinskih organizama i laboratorija za ispitivanje mleka koja obavlja nezavisnu kontrolu ispitivanja kvaliteta mleka. U planu je otvaranje i laboratorije za bezbednost hrane.

- Planirano je da u ovaj proces budu uključene najeminentnije institucije iz oblasti bezbednosti hrane i da se znanje i iskustvo akreditovanih naučno-istraživačkih institucija iskoriste za unapređenje tog sistema. Naglašavamo da se laboratorijska ispitivanja u Republici Srbiji redovno obavljaju od strane akreditovanih, dobro opremljenih i strogo kontrolisanih ovlašćenih laboratorija - ističu u ministarstvu.

NETAČNE SPEKULACIJE DA NAM EU NE DA DA PRAVIMO RAKIJU ZA LIČNE POTREBE

Evropska regulativa EC 110/2008 na osnovu koje je usklađen Zakon o jakim alkoholnim pićima (JAP), definiše proizvodnju, kvalitet, promet, deklarisanje i geografsku oznaku svih alkoholnih pića čija je minimalna jačina 15% vol. Ni u pomenutoj evropskoj reglativi, kao ni u nacionalnom zakonu ne postoji zabrana, niti ograničenje za proizvodnju jakih alkoholnih pića za lične potrebe. Srpski seljak i dalje može da proizvodi rakiju u svom dvorištu za sopstvene potrebe bez ograničenja količine, naveli su u ministarstvu.

Kazan za rakiju Foto: Telegraf

Ali zato, kako kažu, proizvodnju, prodaju, odnosno stavljanje u promet jakih alkoholnih pića na tržište, mogu da obavljaju samo registrovani proizvođači, odnosno pravna lica i preduzetnici upisani u Registar privrednih subjekata i Registar proizvođača jakih alkoholnih pića.

(Slađana Vasić - s.vasic@telegraf.rs)