Mala Evelina donela radost u selo: Krštenje u Igrištu posle pola veka (FOTO)

Radost krštenja u poslednjih 50 godina u Kuršumlijsko selo Igrište vratili su Ivana i Saša Đokić, poreklom iz ovog kraja, koji su rešili da svoju ćerku krste u ovdašnjoj crkvi. Tako je njihova mala Evelina prvo kršteno dete u tamošnjoj crkvi posle pola veka.

Najbrojnija srpska porodica za primer: Nemaju put, kupatilo i računar, ali 11 dece radi i sluša bez pogovora (VIDEO)

Preporučujemo

Dok čekaju da ceremonija krštenja počne, roditelji uče Evelinu da hoda.

Na ovim su livadama i oni napravili prve korake. Put ih je, kao i mnoge, odveo iz sela, za poslom, ali korene ne žele da zaborave.

Printskrin:Youtube/RTS

Kada su dobili Evelinu, dileme nije bilo gde će obaviti krštenje. Svečanosti je prisustvovalo celo selo.

- Nekako sam uvek volela selo i to mi je bila mnogo velika želja da svoje dete krstim u nekoj seoskoj crkvi, prvenstveno zato što su sela počela da nestaju i onda mi je bila želja da ona ima neku uspomenu odakle je - kaže Evelinina majka Ivana Đokić, a tata Saša Đokić dodaje:

- Mi smo srećni zbog toga što je to baš ovde, zbog toga što volimo moralne vrednosti sa sela. U našoj porodici se trudimo da svaka generacija bude što bolja.

Šezdesetih godina prošlog veka u selu Igrištu i 11 susednih sela smeštenih duž administrativne granice sa Kosmetom, živelo je više od stotinu dece, ali zadnjih 20 godina ovde se nije čuo dečiji plač.

25-to godišnji Stefan poslednje je dete rođeno u Igrištu. Studira poljoprivredu u Beogradu, a leti radi sa ocem na imanju, kome planira po završetku studija da se vrati.

Otac Saša Đokić nazdravlja Printskrin:Youtube/RTS

- Imam u planu da razradim proizvodnju ovde koja može da bude dosta uspešna. Imamo našu plantažu malina, kupina, to za sada radimo i uživamo u tome i ima perspektive, uglavnom - kaže Stefan Jevremović iz Igrišta za RTS.

Od 10-ak meštana, koliko ih je u selu, povratnici su i Nada i Života Jevremović, koji su , nakon odlaska u penziju, beogradski asfalt zamenili zelenim tepihom.

- Ovakvo bogatstvo nema nigde i ovoliku imovinu ne verujem da ima iko. Sve to napaja moju dušu i zato sam ja ponovo ovde i rešio sam da ostatak mog života posvetim selu i da sve svoje duhovne i materijalne snage usmerim da moje selo na neki način podignemo, jer ono meni nije dužno ništa, al ja sam mome selu dužan sve - objašnjava Života Jevremović.

Želja da privuku potomke, kako bi se vratili ognjištima naterala ih je da o svom trošku iniciraju izgradnju spomenika Gvozdenom puku kao sećanje na pretke koji su za ovu zemlju dali svoje živote.

(Telegraf.rs)