Zlostavljači ucenjuju decu, njihove najgore pretnje na kraju se i ostvare: Manijaci iz parka nisu najopasniji, a žrtve imaju nešto zajedničko (VIDEO)
U Srbiji je u okviru zdravstvenog sistema registrovano 857 slučajeva zlostavljanja i zanemarivanja dece, a svako treće zlostavljano dete bilo je uzrasta od 12 do 14 godina, gde su žrtve češće bili dečaci. Ovo su podaci iz 2015. godine koje je prošle godine objavio Institut za javno zdravlje Srbije dr Milan Jovanović Batut. Međutim ovaj broj ne pruža kompletan uvid u broj slučajeva zlostavljane i zanemarene dece, pošto postoje slučajevi koji su registrovani i u sistemu socijalne zaštite.
Direktorka Prihvatilišta za urgentnu zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja dece dr Ivana Milosavljević Đukić u intervjuu za Telegraf.rs kaže da je 2016. godine u sistemu socijalne zaštite registrovano 16,6 odsto slučajeva zlostavljanja i zanemarivanja dece od ukupnog broja dece u Srbiji.
- Važno je reći da je zdravstveni sistem dužan da prijavi svaku sumnju na zlostavljanje, ali ne procenjuje da li se desilo ili nije, već to prijavljuju centru za socijalni rad ili tužilaštvu. Centar za socijalni rad je taj koji određuje da li je bezbednost deteta ugrožena u porodici i oni donose procenu i odluku šta dalje, dok tužilaštvo procenjuje da li je bilo zlostavljanja i na koji način- kaže naša sagovornica.
Prema rečima dr Milosavljević Đukić deca koja borave u Prihvatilištu dolaze iz porodica koje imaju mnogo problema u smislu da su to porodice koje su na marginama društva, izuzetno siromašne, da ne postoji mogućnost da se potrebe deteta uopšte zadovolje, a možemo ih videti i na ulicama Beograda i kako kaže, ovde je reč o zanemarenoj deci.
-Kada govorimo o fizičkom nasilju i seksualnom zlostavljanju to su deca koja uglavnom žive sa jednim roditeljem i to su oni podaci koji govore da su tu majke prvenstveno bile žrtve nasilja, koje su napustile porodicu, a onda se nasilje prenelo na decu. Ili gde su majka i dete žrtve nasilja, ali najčešće su to deca koja žive s jednim roditeljem, na prvom mestu sa ocem.
NEPOZNATI "ČIKA" IZ PARKA JE NAJMANJE OPASAN
Takođe, u poslednje vreme svedoci smo novinskih naslova koji govore o seksualnom zlostavljanju u krugu porodice. Prema rečima dr Milosavljević Đukić čak u 90 odsto registrovanih slučajeva seksualnog zlostavljanja dece roditelji ili bliske osobe su počinioci ovog krivičnog dela:
- Seksualno zlostavljanje najčešće se dešava u porodici od ljudi kojima deca veruju. Kad sam ja bila mlada, nas su učili da ne pričamo sa nepoznatim osobama, poznata priča o manijaku iz parka, sve to stoji, ali to važi samo u 10 odsto slučajeva, svi ostali slučajevi podrazumevaju zlostavljače koji su deci poznati. Nažalost kod nas statistika prati svetsku, nismo mi ništa bolji niti gori od drugih. Kada statistički posmatramo seksualno zlostavljanje dece, jedini pad je zabeležen u SAD posle kampanje koja je trajala 30, 40 godina-kaže naša sagovornica.
Sve kreće postepeno tako što zlostavljač uspostavlja poverenje sa detetom u ranom detinjstvu, kupujući mu slatkiše i igrajući se sa njim, posle ga polako uvlači u seksualne igre, govori detetu da je to njihova mala tajna i da ne sme nikome da kaže.
- Imamo slučajeve koji traju godinama, situacije koje su jako teške gde zlostavljač govori detetu da ako prijavi zlostavljanje da će on otići u zatvor, da će dete otići u dom, da će se cela porodica rasturiti i deca zaista ćute i ne prijavljuju nikome. Zato je jako važno ohrabriti ih da to kažu, jer dete dovedu kod nas ali ono čime zlostavljač preti detetu uglavnom se dogodi, a to je da se porodica raspadne- kaže dr Milosavljević Đukić.
PRIHVATILIŠTA PRIPREMAJU DECU ZA SUDSKI POSTUPAK
U Srbiji postoji nekoliko prihvatilišta za zlostavljanu i zanemarenu decu, koja uz posredstvo centara za socijalni rad dolaze na ta mesta. Ova prihvatilišta osnivaju i finansiraju lokalne samouprave.
Prihvatilište za urgentnu zaštitu zlostavljane i zanemarene dece u Beogradu radi od 2003. godine i ima smeštajni kapacitet za 20-oro dece uzrasta od 7 do 18 godina.
Tokom boravka deteta u prihvatilištu nadležni centar za socijalni rad i stručni tim iz prihvatilišta treba da stvore uslove za povratak deteta kući ili da nađu drugo rešenje u najboljem interesu za dete.
U prihvatilištu takođe pripremaju decu za sudski postupak protiv osumnjičenog da je počinio određeno krivično delo. Prema rečima dr Milosavljević Đukić, ovi sudski postupci traju dugo, u proseku između četiri i pet godina.
Intervju u celosti pogledajte u VIDEU na početku teksta.
(M.Banjanović)
Video: Vučić u Hramu Svetog Save na pomenu patrijarhu Irineju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Top
Sta reci ja nee mogu da to shvatim nemam reci za skotove Koji zlostavljaju nemam reci neljudi demoni ludaci skotovi sve bih ih pobio da mogu
Podelite komentar
Ne zaboravi junake sa Kosara
Dok drzava ovakve kaznjava tako sto ih strpa u celiju gde mogu da vezbaju, surfuju po netu i baskare se sve vise ce biti ovakvih slucajeva....
Podelite komentar
Majka
Samo jedno SMRTNA KAZNA!!!
Podelite komentar