Nije potrebno da pesma do srca stigne preko uha, nego preko duše: Vranjanci igraju kolo, muziku "čuju" na jedinstven način i osvajaju nagrade (FOTO)
Za vrhunsko izvođenje narodnih kola i igara iz Vranja i južne Srbije, nije potrebno da pesma i zvuk do srca stignu preko uha, nego preko duše.
Folklorna sekcija Međuopštinske organizacije gluvih i nagluvih u Vranju pobrala je brojne simpatije publike i nagrade na smotrama osoba sa oštećenim sluhom. Nastupali su u Leskovcu, Kumanovu, Beogradu, Kikindi i drugim gradovima.
Za 12 godina, koliko se igra folklor u ovom udruženju, potvrdili su da za vrhunsko izvođenje narodnih kola i igara iz Vranja i južne Srbije, nije potrebno da pesma i zvuk do srca stignu preko uha, nego, kako oni vole da kažu, preko duše.
Kada se krenulo sa folklornom sekcijom, koreograf Dejana Cvetković, vaspitač po obrazovanju, imala je ideju da se igraju kola iz Šumadije i centralne Srbije.
Međutim, ljudi nisu mogli da osete te ritmove i muziku. Nisu se uklapali u taj korak, muzika im je bila strana a koreografija specifična, priseća se Snežana Simonović, sekretar Međuopštinske organizacije gluvih i nagluvih.
- Onda smo krenuli sa izvođenjem igara iz Vranja i sa juga Srbije. Te ritmove su naši članovi odmah osetili i ,,čuli“.
Razlog za tako nešto je činjenica da su narodne igre iz ovih krajeva mnogo temperamentnije i da se muzika koja ih prati izvodi obavezno i na bubnju, odnosno, igraju se uz goč, kako ga mi ovde zovemo.
Zbog vibracija koje stvara ovaj instrument, gluvi ljudi i oni oštećenog sluha osećaju te talase, na svoj način ,,čuju“ muziku i počinju da igraju.
Takođe je bitno i brojanje, da bi održali takt - pojašnjava Simonovićeva.
Da kojim slučajem ne znate da su na sceni ljudi sa posebnim potrebama, ne biste mogli da primetite nikakvu razliku u kvalitetu igre koju pokazuju u odnosu na ljude koji imaju zdrav sluh.
Jedino što publici odmah bude nesvakidašnje na sceni je centralna i dominantna pozicija goča na bini. Gočobija, onaj koji daje ritam preko ovog udaračkog instrumenta, mora na najbolji mogući način da nadomesti ostale instrumente.
Ono što je specifično za sve članove Organizacije gluvih i nagluvih je da svi veoma vole igru i folklor. Ranijih godina bila je praksa da se oni najčešće opredeljuju za sport. Sa uvođenjem folklora, sport je otišao u drugi plan. Folklor u ovom udruženju igra dvadesetak ljudi, ljudi od 22 do 35 godina.
Početna ideja je bila, da se pored pantomime, ljudi oštećenog sluha bave plesom, ali taj pokušaj je veoma loše prošao, jer taktove latinoameričkih igara, valcera i modernog plesa, polaznici nisu mogli da osete i “čuju”.
- Sada je letnja pauza, ali bi krajem avgusta trebalo opet da krenemo sa našom dramskom sekcijom. Završavamo pripreme za “Phantom fest”, koji se održava ovde u Vranju. Nakon toga, krećemo sa pripremama za festival folklore koji će se u novembru održati u Užicu - dodaje Simonovićeva.
Prema podacma Međuopštinske organizacije Saveza gluvih i nagluvih na teritoriji Pčinjskog okruga ima oko 900 osoba sa oštećenim sluhom, odnosno gluvih i nagluvih.
( S. T. )
Video: Dušku iz sela Metaljka migranti uništili domaćinstvo, meštani potpuno nemoćni i u strahu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Dragan R.
Treba pisati o toj deci kao i o deci koja osvajaju nagrade po celom svetu a ne svaki dan Sloba Luna i Kija
Podelite komentar
Dragan R.
Bravo za devojke i momke
Podelite komentar