Đuru Jakšića režim nije voleo, bio je proganjan, osuđivan, teran sa posla: Rušenje kuće je najmanja nepravda koja mu je učinjena (FOTO)

Rušenje kuće Đure Jakšića u Kragujevcu, gde je živeo dve godine, možda je i najmanja nepravda od svih koje su mu učinjene za života i nakon smrti.

Đura Jakšić (1832-1878) za života je bio proganjan, spletkama saplitan i teran s posla, jer je bio svojeglav i nije se libio da odbrusi ni najvećem činu. Režim ga nije voleo, bio je osuđivan. Nije umeo da se uklopi s prosečnima, zbog čega je dolazio u sukobe, kao što se desilo u Kragujevačkoj gimnaziji 1865. godine. Radio je zatim kao učitelj u Gornjoj Sabanti kod Kragujevca, na brdu Lipar, gde je naredne godine napisao čuvene pesme "Na Liparu" i "Ponoć".

Preporučujemo

Više od pola veka posle Đurine smrti, zahvalni seljaci predvođeni učiteljem, daleke 1936. podižu mu bistu. Stajala je 70 godina u porti manastira Sveti Đorđe na Liparu, dok starešinstvo nije procenilo da je treba ukloniti jer je Đura "bio boem, razvratnik i bezbožnik". Bista je od 2004. godine nestajala nekoliko puta, 2007. je nađena na deponiji, pa vraćena, da bi ponovo nestala.

Zar nam je samo Kosovo sveto: Bagerima su konačno srušili kuću Đure Jakšića u Kragujevcu (FOTO)

Bista nestala, kuća srušena.

Život Đure Jakšića bio je ispunjen večitom borbom i nevoljom Foto: Telegraf

BOEM, RAZVRATNIK I BEZBOŽNIK

Davne 1936. godine spomenik Đuri Jakšiću u selu Gornja Sabanta kod Kragujevca osveštavaju dva sveštenika. Bio je postavljen u okviru crkve gde je bila i škola u kojoj je Đura predavao. Te 1936. novine "Narodna samouprava" dve strane posvećuju ovom događaju i Đuri Jakšiću.

Ove novine podsećaju da je Đura bio gimnazijalac, trgovački pomoćnik, student slikarskih škola u Temišvaru, Pešti i Bečkereku, dobrovoljac u borbi protiv Mađara, zidarski nadničar i sluga u selima oko Beograda, moler u Donjem Milanovcu, ikonopisac u svom rodnom mestu i oko Novog Sada, učitelj, pa korektor državne štamparije u Beogradu.

- Navratio je u Kragujevac i u njemu proveo nepune dve godine, od 19. oktobra 1863. do sedmog avgusta 1865. godine. Sudbina je trenutno bila naklonjena Jakšiću(..) "Postigao sam sve što sam želeo", pisao je tada svome prijatelju Đorđu Popoviću. U školi je bio revnostan. Crtanje je bilo mnogo bliže njegovim slikarskom sposobnostima i raspoloženjima. Doista je iskreno želeo da pomogne svojim učenicima (…).

Jakšić je 1863. godine postavljen za učitelja kragujevačke gimnazije Foto: Telegraf

Njegovom inicijativom tada je počela u kragujevačkoj gimnaziji da se otvara zbirka crtanja. Ali je brzo naišao na nerazumevanje od strane drugova i od mladih oficira i razočaranje je obuzelo Jakšića tako da se brzo povukao u sebe. Sklonio se od ulice i svakodnevnih spletaka. Osmog februara 1865. podneo je ostavku na državnu službu, a sedmog avgusta iste godine otišao za učitelja osnovne škole u Sabanti - izveštavale su novine "Narodna samouprava" 1936. godine.

"Ljudi su bili tvrda srca i nanosili mu čemer i jad na dušu intrigama i to u gimnaziji gde se gajila ljubav i duševnost", navedeno je u ovim novinama gde se u tekstu dalje objašnjava da je Đura voleo seljake, sa njima sedeo u kafani, a svoje đake kao rođenu decu, svedočio je te 1936. godine jedan Đurin đak.

Bista do 2004. godine nikome nije smetala. Ali, od tada pa do 2007. nestaje iz porte manastira tri puta, a te godine nađena je na deponiji u Kragujevcu. Pošto se starešina manastira usprotivio da se ponovo postavi na ranije mesto, bista je doneta u seosku kafanu i smeštena u magacin.

"Ljudi su bili tvrda srca i nanosili mu čemer i jad na dušu intrigama i to u gimnaziji gde se gajila ljubav i duševnost" Foto: Telegraf

Tada su mnogi Kragujevčani u šali govorili da je kafana Đurina sudbina, te da je red da se tu i skrasi. Bista je ponovo vraćena na postament, pa ponovo nestala. Najzad je na Vidovdan 2015. godine u porti manastira Sveti Đorđe na Liparu postavljena tabla sa natpisom o životu i delu velikog srpskog pesnika i slikara.

KUĆA ĐURE JAKŠIĆA

Kuća u kojoj je pesnik živeo u Kragujevcu, u Ulici Karađorđevoj broj 38, nije bila njegova. Stanovao je tu dve godine. Već deceniju mediji izveštavaju da je "opasna po život", čak i kada je u njoj bilo stanara. Fotografije iz 2009. svedoče da je tada bilo kasno za popravku. Kuća je u vlasništvu grada Kragujevca.

Zašto pre toga nko nije razmišljao o pravovremenoj rekonstrukciji može se samo nagađati - neko je hteo da se sruši zbog dobre lokacije na kojoj je, neko je merkao kupovinu a neko prodaju placa, nekome nije bilo previše značajno to što je Đura Jakšić u njoj živeo.

Đura Jakšić Foto: Wikimedia

Zavod za zaštitu spomenika kulture slao je u više navrata predlog da se kuća Đure Jakšića proglasi za spomenik kulture. Republički zavod ih je odbio zbog navoda da kuća nema dovoljno umetničkih i istorijskih vrednosti da bi bila proglašena za spomenik kulture.

U proteklih deset godina najavljivano je da će kuća u kojoj je živeo Đura Jakšić postati kulturni centar, pa onda da će tu nići "stambeno poslovni objekat koji će u jednom delu, u zavisnosti od odluka stručnih službi zaduženih za kulturu, imati biblioteku, kafe ili nešto slično posvećeno Đuri Jakšiću".

Kuća Đure Jakšića pre rušenja Foto: Telegraf

Od nedavno se najavljuje da je projektom predviđeno da se na tom mestu izgradi prostor u kome će se okupljati poklonici kulture i umetnosti, ali i ljubitelji dobrih vina. Gradske vlasti obećavaju da će biti izgrađen objekat identičnog izgleda.

VIDEO: Galerija Prozor - Radost sreća intelekt i energija

(M.R.)