Krive decu sa smetnjama u razvoju da "ometaju" časove, roditelji polako odustaju: Sve komplikacije i problemi 14.000 mališana, njihovih roditelja i nastavnika

Drzava mora da obezbedi personalnog asistenta za svu decu kojoj je potrebna pomoc 2jedan na jedan". Ovako je rasulo. Deca sa posebnim potrebama ne dobijaju potrebnu pomoc, deca bez potrebnim potreba imaju zastoj i regresiju u napredovanju jer ucitelj, odnosno vaspitač radi posao personalnog (ili pedagoškog) asistenta. Tu je problem. Ovo je rasulo. Zašto svako dete nema pratioca (ličnog ili personalnog). Ovo nije inkluzija već mučenje za sve aktere.

U Srbiji postoje samo pedagoski asistenti za romsku decu.Pismeno mi je dostavljeno iz ministarstva.Za decu sa smetnjama ne postoje.Sto je diskriminacija dece sa smetnjama.Pedahoski asistent pomaze detetu u usvajsnju gradiva,pomaze oko lripreme materijala za ucenje...Licni pratilac u to ne sme da se mesa.On pomaze u komunikaciji i socijalizaciji.U Beogradu grad Beigrad je u obavezi da placa licne prsgioce.I placa za 350 dece.A na lusti cekanja je bar jos 200 dece.U nedostatku pedagoskih asiste ata licni pratioci rade i posao ledagoskog asistenta.Objadnjavaju deci grafivo na casu...Ako je lucni pratilac defektolig onda ga roditelj najcesce doplacuje na sumu koju grad placa.Ta suma je u proseku oko 25000.A roditelj doplati id 5 do 15000.Zavisi kakvo je dete i koliko ostaje u skoli.Inace plata id 30000 je za rad svaki dan oko 5 ipo sati.Defektolizi koriste svojj poziciju i d e r u roditelje tj.to su studenti defektoligije najcesce.Deca iz redovne populacije decu sa smetnjama najcesce lepo lrihvate u samoj sklli.Tu je asistent uciteljica razredna.. Posle skole ne zele da se druze sa njima .Dosadni su im.I bisu im dorasli.Tako da je inkluzija u praksi u Srbiji delimicno dobra za tu decu.U specijalnoj skoli mozda bi nadli i nekog drugara za druzenje posle skole.Toj deci manjka sicijalizacija cesto.Nastavnici nisu ibuceni ledagoskih asistenata nema.Uglavnom SVE JE NA RODITELJU.NAJVECI TERET NISI.MORA DA UCI SA DETETOM...UPROSCAVA LEKCIJE.Ako je dete intelektualno ocuvano tesko je.Mora IOP 1 i orati gradivo kao drugi uz prilagodjene standarde.A ako je retardirano onda koliko nauci.Uci nekoliko godina sliva i tablicu mnozenja.IOP 2.TYU VEC RODITELJIMA JE LAKSE.KAD DETE NIJE SPOSOBNO.SVE U SVEMU-HADNI RODITELJI KOJI IMAJU TAKVO DETE ZIVOT JE ORETEZAK KOMPLIKOVAN...Mislim da je i buducnost neizvesna.Kome dete istaje i gde posle smrti roditelja.Kamo srece da ga nisu rodili.A i ne bi vervatno da je uktrazvuk pokazao poremecaj.MNOGO JE TESSKO.

Volite svoju decu vise ,svako dete je posebno na svoj nacin,borite se za nju/njega.

Svaka skola mora da ima zaposlenog barem jednog defektologa,sto kod nas nije slucaj.Izgovor je da skola nema para da defektologu da odgovarajucu platu.Sasvim je besmisleno da ucitelji,nastavnici idu na kojekakve seminare a diplpmirani defektolozi rade sa decom po kucama jer nemaju pravog zaposlenja.Zasto su mnoge specijalne skole zatvorene? Kome to ide u prilog? Drzavi?!Mnoga deca u redovnim skolama ne cuju,ne vide,imaju motoricke poremecaje i samo gube vreme sedeci u klupama i njih niko ne gleda,niti ih ko sta pita,jer bukvalno neki ne znaju ni da pokazu gde im je glava a ne da nauce brojeve,slova itd.Zato se obracam drzavi nasoj Srbiji,da vrate specijalne skole i da stom decom rade strucna lica,iako se to mozda ne bi svidelo nekim roditeljima koji rekla bih ,da ih je sramota da im deca idu u specijalnu skolu. Vise vole redovnu,pa neka i samo sede u klupama i nemo gledaju u tablu,gde ih nece niko ni pogledati.Dajte,molim vas,sprecite to!!!

Sve njih u rudnik da budu malo korisni a ne da trose pare iz budzeta .

Smatram da je sistem taj koji treba da se menja. Sva deca MORAJU imati ista prava. U toku svog rada primetila sam da je ponekad ne moguce spojiti svu decu, te sam stoga individualno radila sa decom koja imaju smetnje u razvoju i zdravom. Na taj način mogu da uvidim poteškoće kod svakog deteta, da mu im se maksimalno posvetim. Bilo bi idealno kada bi svi bili pod jednim krovom, i družili se, osim kada je vreme da se nešto uči. Takodje, nama vaspitacima ali i uciteljima potrebna je posebna obuka ali i saradnici koji bi nam bili uvek dostupni svkodnevno, kako bismo na taj nacin sto bolje mogli svoj rad da prilagodimo svim malisanima. Volela bih kada bi neko iz MINISTARSTVA, uvideo taj nacin rada, jer zaista daje efekat. Takodje smatram, da je neophodno i druzenje sa roditeljima, kako bi se se ta nevidiljiva crta izbrisala, jer medju decom ona ne postoji. Mi smo ti koji je stvaramo. Zalazimo se za bolje detinjstvo dece, jer oni su nasa buducnost!

Kada decu od malih nogu odvajate ,učite ih da se diferneciraju i da nemaju adaptaciju na razlicitost.Svi imamo pravo na život i rad,ucenje,slobodu.Moje dete je kao malo imalo dosta problema sa socijal.i sa disleksijom,trudom i radom smo to prevazisli,i u roku je završio državni arhitektonski fakultet iako kao dete nije obecavao.Svako od nas ima neku svoju ulogu na ovom svetu,uvek se postavite u kožu obe strane,ne osudjujte,može i vaš snaći ista muka.

Smatram da deca sa posebnim potrebama trebaju da pohadjaju skole za decu sa posebnim potrebama i kraj. U vecini slucajeva takva deca bivaju odbijena od strane drugara u odeljenju i ismevana, i bolje je za njih da se s njima postupa onako kako treba. Druga deca bivaju zapostavljena

Ovo je cist primer diskriminacije svako ima pravo na zivot niko nema pravo da to uskracuje

Imala sam u odeljenju decka sa losebnim potrebama i iskreno da vam kazem nije ga ni odeljenje prihvatilo a ni profesori. Takva deca treba da idu u skolu koja je bavi njihovim stanjem i nivoom razvijenosti, jer u obicnim skoama stvarno doazi do toga da su druga deca zapostavljena. Profesori svoje duznosti prebacuju na ucenike stalno govoreci da je to nama test ljudstva, da bi ta ista profesorka sutradan na casu nama pricala kako ona nema vremena i zivaca da se bavi takvim detetom...

Kao prvo vas sto ste zagovornici specijalnih skola bih poslao u njih da naucite neke stvari. Deca su najmanje kriva zbog njihovg stanja a vi ste krivi sto ga jos pogorsavate. Umeto polemika i supljih dijaloga treba pomoci i razumeti i voleti tu decu. A onaj ko to treba da pokrene je drzava ali kao i uvek " politicari" su nasli bolje resenje da preko svojih dousnika izazovu polemiku i mrznju medju ljudima i guraju tu decu u propast. Ljudi probudite se i pocnite ds mislite svojim glavama jer sva deca su buducnost svakog naroda.

Najgore je neznanje a mi nemamo razvijenu svest za kolektivnu ljubav prema bližnjem već samo prezit prema svemu što ne misli i ne radi onako kao svi normalni Srbi. Ako ne veruješ u prvoslavnu crkvu, ako ne mrziš sve oko sebe, ako nemaš telefon ili garderobu ko ja, ako ne pričaš o politici ili imaš drugačije opredeljenje ti nisi za život. Klasično Srpsko mišljenje. Kako tu da žive deca sa posebnim potrebama? A zašto posebnim? Ajmo Hitlerov koncept? ? ? Mislite da ste bolji? Po čemu? Ko zna u šta rastu ta "nomalna" deca? Neki će biti ljudi ali i svašta drugo?

Moje dete je jedno od dece o kojima se ovde polemise. Mislite da je lako? I njemu i nama? Ne bih da vidim 90% ovih komentatora kako bi se postavili u datoj situaciji, ne zelim nikome. Ali, da nas na svu muku i dalje gurate u stranu, okrecete glavu kada nas vidite ili buljite nepristojno, gospodo, da Vam nije malo mnogo?

Gde su odjednom nestale specijalne škole i zbog čega?!?! Zašto toj deci još više otežavate detinjstvi i odrastanje???!!!!!!!

Dali ta deca idu u vojsku,voze tranvaje autobuse avione NE,zato sto imaju problem.I ona treba da idu bre u specijalnim skolama sa istom takvom decom,pa ako nesto nauce nauce,i nikoga ne remete,nemojte babe i zabe da mesate.Pustite zdravu decu da uce i zavrsavaju skole bez problema.Ako se uciteljica posveti tom detetu,ko onda brine o ostalih 24-tvoro.Ako imate para upisite ih u privatne i tacka

Vas roditelje je sramota da vodite decu u specijalne skole,pa ih upisujete u ove ,a onda dvadesetoro dece zdravije trpe zbog njih.Specijalna skola za specijalnu decu to je realnost

Deca sa posebnim potrebama moraju da idu u specijalne skole i vrtice,dalje od skola,da bi svako imao svoj program i niko nikome ne smetao.Oni s njima rade po drugacijem programu

Moje dete ima razvojnu disfaziju,ima 4.5g.Toliko diskriminacije nisam u zivotu videla!Prvo:ispisala sam je iz jednog privatnog vrtica jer su je jednog dana deca istipala i izgrebala,a vaspitacice nisu to videle niti su znale sta deca rade i kakva su prema njoj.Drugo,muku mucimo da nadjemo novi vrtic koji bi je primio kao da ima ne znam sta(pritom sad lepo prica,umiljata je i nema problem sa razumevanjem,jako je pametna).pa sta bi radila da ima neki tezi problem,kakve probleme tek imaju ti roditelji?!zalosno je gde mi zivimo i sta se radi deci sa razvojim problemima.Cim se pomene razvojni problem odmah razgovor u vrticima ide u drugom pravcu!Jako zam razocarana,najvise jer znam koliko je ona umiljata i voli decu,a mora da oseca surovost samo jer kasni u necemu.sta je ona kriva za to?nemam reci kojima bih opisala tu tugu i nemoc

Ako se deca sa smetnjama u razvoju ne osposobe sa zivot, bice veliki problem drustva. Postoje poslovi koje vrlo uspesno rade , samo ne treba imati predrasude i upisati dete u neku strucnu srednju skolu od koje nece imati bas nikakve koristi vec u skolu gde idu deca sa posebnim potrebama, gde uce jedni od drugih, osposobljavaju se,druze, zaradjuju novac i sl.

Smatram da ljude i decu treba uključiti u život društva ili društvo u njihov život,ali smatram da je to kod nas urađeno stihijski.Prosvetni radnici nisu obučeni za rad sa takvom decom pa se onda ta inkluzija pretvara u veoma mučnu situaciju i za jedne i za druge,a i za ostale đake.Posebne potrebe su veoma različite prirode tako da je onda najbolje raditi u manjim grupama sa decom koja imaju slične potrebe i taj rad treba da vrši stručno lice t.j. defektolog.Inkluziju sprovesti na neki način koji najviše odgovara samoj deci.

U svim vaspitno obrazovnim ustanovama je neophodno da radi dipl.defektolog koji se 6 godina skolovao na fakultetu da radi sa decom sa posebnim potrebama. Vaspitaci, ucitelji, nastavnici i profesori, nikada nece moci da rade i pruze pomoc i podrsku toj decici i omladini. Cemu zavaravanje? U celoj ovakvoj prici niko nije na dobitku! Inkluzija u nasoj zemlji nije sprovedena na adekvatan nacin. Postoje tri vrste iop-a, mislite li da zaposleni to znaju i primenjuju to u radu sa decom kako iz tipicne populacije , tako i sa decom koja imaju posebne potrebe? Odgovor je NE. Neka svako radi svoj posao...i svi ce biti zadovoljni. dipl.defektolof-oligofrenolog

Ja, kao roditelj deteta sa posebnim potrebama koje pohađa redovnu školu, mogu da kažem da su najveći problemi: loš plan i program za takvu decu; podrška na nivou "samo moralne"; i prosvetari koji su i dalje ubeđeni da takva deca treba da se prilagode školi a ne škola njima. Razumem ja sve probleme koje ima inkluzija ali, dok se ne stavi prst na čelo i shvati da je kvalitetnije obrazovanje takve dece prioritet celog društva, inkluzija će biti osuđena na propast. Prilagoditi zakone, revidirati plan i program, obezediti pribor i rekvizite, modernizovati učionice... Evo, npr.: Znate li da 90% škola u Beogradu zabranjuje da roditelj prati i asistira svom "posebnom" đaku u školu a sredstava da to isto radi stručno i kvalifikovano lice - nema? Znate li da je politika skoro svake škole npr. ako dete sa epilepsijom dobije epi napad da se zove hitna pomoć bez ikakve druge reakcije, iako roditelji imaju lekove za momentalno kupiranje napada, i to samo zato jer škola nema medicinskog radnika koji bi započeo terapiju i pre dolaska hitne? Tako dolazite u situaciju da vam to "posebno" dete pre završi u mrtvačnici nego sa boljim ocenama, jer, eto, po zakonu roditelji i bliži srodnici ne mogu pratiti i asistirati detetu tokom nastave. Ma, mogao bih pisati do sutra o ovome, ali sistem radi po svom...

Sa decom koja imaju smetnje u razvoju radi defektolog koji je zavrsio fakultet i 5 godina ucio da radi i pomaze deci, a nastavnici treba da rade svoj posao.Cemu onda fakultet, ako smo mi visak, ukinite fakultet! koji pratioci to je bacanje prasine u oci.Dete ne moze da se uklopi i to je jedina istina.

Volela bih da se javi i neko od roditelja takve dece da kaze svoje iskusto jer nije bas sve tako sjajno,npr znam dete koje je od strane uciteljice okarakterisano kao glupo i samim tim odbaceno od strane drugova iz razreda,tokom celog osnovnog skolocanja ocenjivano ocenom dovoljan(2) uz obrazlozenje "tebi je dovoljna dvojka",da bi to isto dete u srednjoj skoli imalo vrlo dobar uspeh.

Nije da sam protiv decu sa smetnjama ,ali dete mi islo i vrtic sa takvo jedno i mogu vam reci da od njega nisi mogli da se posvete ostalim deteta ,jurili su za njim po ceo dan ,bukvalno mora se njemu posvetis maxsimalno .

Pretpostavljam da je inklucija uvedena da se otklone predrasude prema ovakvoj deci. Medjutim ovako se samo produbljuju. Nastavnici nemaju uopste vremena da im se posvete a ostaloj deci su na meti da ih ismevaju i odbacuju.Sve to se moze na bolji nacin izvesti drugim aktivnostima da bi se te dve grupe dece zblizile. Pa jednom autisticnom detetu treba jedan nastavnik a ovako ono ce nemo da sedi u uglu. A da ne pricamo o deci koja usporenije uce. Nece nauciti bas nista. Ne moze se od nastavnika ocekivati da stvori carobnu formulu kako bi ideja o inkluziji uspela.

Očito ne znate značenje riječi inkluzija. U "cijelom svijetu", odnosno onom razvijenom dijelu svijeta djeca sa različitim smetnjama u razvoju pohađaju nastavu u redovnim razredima. To je i bit, odnosno suština inkluzije. Dođite nekada i posjetite neku specijalnu školu, da vidite taj stravičan način rada, još ako u sklopu te škole ima i internat ništa tužnije za vidjeti.

Obuka nastavnika za rad sa takvom decom,specijalna škola je za one koji nisu za normalnu,poteškoća sa tom decom imaju i roditelji i nastavnici ali oni moraju biti obrazovani.

U skoli sam imala takvo dete. To je neopisiv osecaj ponosa na kraju 4.r. A do tada muke, muke, bez vece pomoci skole, bez pomagala, asistent kratko - zalosno je sto nasa zemlja nema sluha za mesta u unutrasnjosti.

Sa mojom devojčicom u vrtiću su bili autistični blizanci i deca su se jako brzo navikla na njih, bili su prihvaćeni od vaspitačice,. Sada je treći razred i ima devojčicu sa posebnim potrebama koja dolazi u pratnji i opet je i to dete prihvaćeno, čak je i omiljena u razredu. Učiteljica joj je posvećena i dete pravi zadovoljavajuće rezultate. Mislim da je problem u našoj kulturi i neprihvatanju drugačijeg. I ta deca imaju pravo na sve, nisu želeli da budu drugačiji, zato društvo mora da se menja, a ne bolesna deca da se diskriminišu.

U cijelom svijetu postoje specijalne skole za takve malisane jedino nasi nesto izvode...