Ovo je 12 kobnih saobraćajnica u Srbiji: Ibarska magistrala i dalje najveća crna tačka (TABELA NAJOPASNIJIH DEONICA)

Za svega 48 sati na putevima u Srbiji poginulo je čak osmoro ljudi, a crna statistika saobraćajnih nesreća u poslednje dve godie pokazuje da opasne deonice prete širom zemlje.

Od početka godine na saobraćajnicama u Srbiji život je izgubilo 202 ljudi što je za 20 manje nego lane. Samo tokom utorka poginulo je na putevima čak šest osoba, među kojima je i devetogodišnji Aleksa D. u jezivoj tragediji na Divčibarama. Crni niz nastavio se i u sredu kada je bilo dvoje poginulih u saobraćaju.

Preporučujemo

Vraćali se sa posla i poginuli na Ibarskoj: U stravičnom udesu stradala braća i dve radnice

U saobraćajnoj policiji upozoravaju da je Ibarska magistrala i dalje navjeća crna tačka.

- Najviše stradalih u poslednje dve godine bilo je na deonicama Stepojevac-Lazarevac i Mrčajevci-Kraljevo. Ima mnogo rizičnih saobraćajnica i u Vojvodini među kojima se izdvaja potez od Kljajićeva kod Bačkog Sokolca do Kule. Crna deonica je i obilaznica oko Loznice, od Trbušnice do Banje Koviljače - naglašavaju u policiji.

U periodu od 1. januara do 13. juna: u 2016. godini 222 poginulih, a u 2017. na putevima stradalo njih 202 Foto: Telegraf

OPREZ TOKOM LETA

U MUP-u naglašavaju da najviše nesreća preti tokom letnjih meseci.

- Na autoputu Beograd-Niš vozači bi trebalo da ibrate pažnju od petlje Aleksinački rudari do petlje Ražanj - ističu u policiji.

Od 15. juna saobraćajna policija vršiće zato pojačanu kontrolu, sa presretačima i motociklisitima u civilu i uniformi, kako bi se i iskorenila mogćnost da lokalna policija "gleda kroz prste".

STATISTIKA MERODAVNA

Profesor na Saobraćjnom fakultetu Milan Vujanić ističe da statistiku opasnih deonica treba ozbiljno shvatiti.

- Brojke pokazuju da postoji problem na tim deonicama što znači da stručnjaci treba da izađu na teren da utvrde o čemu se radi: nepregledna krivina, klizav put... - objašnjava Vujanić.

Učestale nesreće na Ibarskoj Foto: Telegraf

On navodi da se plaši da nam povećanje dozvoljene brzine sa 120 na 130 na sat i uvođenje samo  novčane kazne za prekoračenje dozvoljene brzine, nažalost, neće doneti smanjenje broja poginulih. On  bezbednost se ne povećava željenim tempom.

Crna statistika - broj mrtvih po godinama:

2001.        1275

2002.        854

2003.        868

2004.        960

2005.         843

2006.         911

2007.         968

2008.         905

2009.        809

2010.         660

2011.         731

2012.         688

2013.         650

2014.         536

2015.         599

2016.         607

2017.          579

(Telegraf.rs/Blic)