Igrao je rukomet za juniorsku reprezentaciju, a posle bombardovanja odlazi iz Srbije i pronalazi lek za rak: Naučnik Vladimir Cmiljanović za Telegraf

Dok je odrastao u Kragujevcu i igrao rukomet za juniorsku reprezentaciju, Vladimir Cmiljanović nije mogao ni da sanja da će jednog, ne tako dalekog, dana u Švajcarskoj raditi na rešenju najvećeg problema čovečanstva - pronalasku leka za rak.

Sama životna priča ovog naučnika zvuči neverovatno kao i njegova misija. Cmiljanovićevu uspešnu rukometnu karijeru i početak studija hemije prekidaju bombardovanje i odlazak u Nemačku, gde godinu dana uči jezik i sanja o nastavku studija, što mu u tom trenutku deluje kao nemoguća misija, delom zbog nedostatka novca, a delom zbog političkih barijera.

Preporučujemo

Vladimir Cmiljanović, Foto: Milena Đorđević

Tada upoznaje švajcarskog magnata, vlasnika firme "Davidov" Ernsta Šnajdera i prvog čoveka rukometnog kluba koji mu za poziciju u timu nudi finansiranje studija. Cmiljanović ovu ponudu prihvata, a na fakultetu upoznaje drugog čoveka koji je zaslužan za ono što je danas, profesora Bena Gizea, jednog od najboljih svetskih hemičara koga je ženino obolevanje od raka potaknulo da sve svoje resurse usmeri ka pronalasku leka za ovu opaku bolest.

Zajedno sa Cmiljanovićem počinje da radi na jednom novom enzimu, na lipidnoj kinazi, u želji da promene način lečenja pacijenata obolelih od kancera. Uz pomoć sestre Nataše, takođe hemičara, otkriva novu supstanca, glavni proizvod njegove firme Piqur.

• O kakvoj se supstanci radi? Kako funkcioniše vaš lek?

Ta supstanca blokira dva enzima, jedan se zove PI3K, a drugi Mtor. Ta dva enzima kontrolišu metabolične reakcije u kancerogenim ćelijama. Da pojednostavim, kontrolišu proizvodnju šećera u kancerogenim ćelijama. Kada ih blokiramo sa hemijskom supstancom koju smo sestra i ja otkrili, blokiramo i proizvodnju šećera u kancerogenim ćelijama, a kada ćelija više nema šećera, kada nema glukozu, nema energiju, onda počinje da izumire. 

Prednost te terapije, u poređenju sa hemoterapijom, je da mi ne ubijamo imuni sistem, mi ubijamo samo kancerogene ćelije, a zdrave ćelije pustimo. Naš lek nema nikakav efetak na zdrave ćelije, što nije tipično za hemoterapiju koja ubija i jedne i druge. Zato su često pacijenti koji imaju razne vrste rakova u jako lošem stanju.

Hemičar iz Švajcarske, Foto: Milena Đorđević

• Pacijenti oboleli od raka baš iz tog razloga drže stroge dijete, da bi ubili kancerogene ćelije, zar ne?

Da, ali ja ne savetujem pacijentima da idu na dijete, jer su ionako iscrpljeni od bolesti i od terapije koju koriste. Predlažem da pacijenti jedu sve što je zdravo, sveže voće, povrće, piletinu, sve što je zdravo, sve te namirnice treba da jedu, a pacijenti koji koriste naš lek, on upravo blokira proizvodnju šećera samo u kancerogenim ćelijama, tako da mi to radimo hemijskim putem što je mnogo efiksnije nego da pacijent drži dijetu i da bude umoran ne samo od hemoterapije nego i od te dijete.

• U kojoj je fazi ispitivanje leka?

Postoje tri faze ispitivanja, a naš lek je sada u drugoj. U fazi jedan se definiše najbolja moguća doza za jedan lek, a u fazi dva se gleda kako na toj maksimalnoj dozi taj lek funkcioniše na raznim bolestima. U našem slučaju lek je u fazi dva za rakove limfnih žlezda i za sve solidne tumore sa određenom mutacijom našeg enzima.

Imali smo fazu dva za glioblastome, za rak mozga, ali nam ta studija trenutno nije prioritet broj 1, već nam je fokus na solidnim tumorima jer smo tu videli najbolje efekte.

• Kako se lek pokazao na obolelima?

Pacijenti koje uzimamo u naše studije širom sveta su pacijenti koji više nemaju nikakvu nadu. Oni su već iskoristili svu školsku medicinu, raznorazne hemoterapije i imunoterapije i mi smo im poslednja nada.

Mnogima smo mogli da pomognemo, mnogima nismo. Jako sam zadovoljan zbog pacijenata koji nisu imali nikakavu nadu i zbog mladih majki kojima smo uspeli značajno da produžimo život. Uspeli smo rakove koji su metastazirali po čitavom organizmu da potpuno izbacimo i ti pacijenti su živeli dve godine duže sa dobrim kvalitetom života. Posebno sam ponosan jer je ovo lek dva srspka naučnika.

Lek za rak koji ne ubija zdrave ćelije, Foto: Milena Đorđević

• Kada možemo da očekujemo da ovaj način lečenja počne redovno da se primenjuje?

Potrebno nam je još studija. Srbija i BiH su nam mnogo pomogle da dobijemo dosta pacijenata, do sada je testirano 250 pacijenata širom sveta. Imamo rezultate koji obećavaju. Potrebne su dalje kliničke studije, nadam se da ćemo moći da ih radimo i u Srbiji i po planu je da za dve do tri godine lek izađe na tržište.

• Pored ovog leka, razvijate još jedan kome je, takođe, cilj da pomogne u lečenju raka. O čemu se radi?

Pored firme Piqur, osnivač sam i firme Targimmune. To je inovativna terapija koja aktivira imuni sistem da sam gađa kancerogene ćelije. Ona je na putu da počne da se testira na ljudima, za sada je testirana na životinjama, sa odličnim rezultatima. Kako lek funkcioniše: tako što u kancerogene ćelije ubacimo RNK koji naš imonološki sistem prepozna kao virus i potom se aktivira oko te ćelije i počne da je napada.

• Svako od nas poznaje nekoga ko boluje, ili je bolovao od raka, ali i dalje nismo sasvim sigurni kako rak nastaje.

Rak može da bude genetske prirode. Svi smo čuli da je Anđelina Džoli, holivudska glumica, morala da odstrani svoje jajnike i dojke jer su joj svi sa ženske strane imali BRCA 1 gen i zna se da je velika verovatnoća da dobije rak. Postoje genetske mutacije i kod raka debelog creva. Naravno, postoje neki rakovi koje dobijamo zbog sunčevog zračenja, ali i oni kao što je rak pluća, posebno u Kini, koji mogu da nastanu zbog zagađenja vazduha.

• U Srbiji se vodi polemika oko toga da li osiromašeni uranijum izaziva rak ili ne. Šta vi mislite?

Postoje rakovi koje ljudi dobijaju zbog radioaktivnog zračenja. Na Kosovu i u delu Bosne ljudi često oboljevaju od leukemije, ja mislim da je za to krivo radioaktivno zračenje i jako je važno da na vreme dijagnostikujemo te pacijente i da im damo adekvatan lek.

Cimljanović veruje da je osiromašeni uranijum kriv za rak na Kosovu, Foto ilustracija: Telegraf, Google maps

U Bosni postoji jedno mesto gde je za vreme rata na Kosovu bačena jedna radioaktivna bomba i zna se da je u tom selu veliki deo populacije dobio jednu vrstu raka krvi. Rade se naučni radovi u Americi koji pokušavaju da tačno ispitaju šta je uzrok, kako je došlo do toga i pretpostavlja se da je to zbog radioaktivnog zračenja.

• Šta svako od nas može da učini da smanji verovatnoću da oboli od raka?

Povedite računa što se tiče zdravog života, krećite se, dobro se hranite. To znači dosta raznolike hrane, voća, povrća, zdravog mesa, ribe, raznoliko se hranite. Pokušajte da ne pušite. U Srbiji je teško, mnogi ljudi puše.

Pokušajte da izbacite cigare jer one ne dovode samo do raka pluća, nego izazivaju i druge kancere. Cigare su jako štetne. I krećite se jer je to jako bitno za metabolizam čitavog tela i posebno je važno da stres koji imamo u životu izbalansiramo.

• Na šta bi posebno trebalo da obratimo pažnju kod ishrane?

Bitno je da generalno vodite računa o ishrani. Šta ja radim sa svojom porodicom u Švajcarskoj - ne kupujem salamu na kojoj piše da sadrži nitratne soli, jer se za njih zna da su kancerogene. Tražite proizvod koji ima neki drugi konzervans, to može da bude vitamin C ili nešto drugo na prirodnoj bazi.

Pazite šta jedete da biste umanjili šanse za rak, Foto: Telegraf

U nekim zemljama je teško doći do takvih proizvoda. U Srbiji se mnogo manje koriste hemikalije nego u Zapadnoj Evropi. Tamo mnogi proizvodi izgledaju fantastično na oko, ali su nezdravi jer su prskani i to može da izazove neke vrste rakova. Kada vidite jabuku sa crvićem, to je prava jabuka i pravi proizvod.

• Da li se neki vaš plan vezuje za Srbiju?

Sad trenutno radimo na onkološkim programima koji će, nadam se, značajno da pomognu pacijentima u Srbiji. Želim da pomognem tako što ćemo da obezbedimo brojne lekove kojima Srbija nema pristup, lekove koji mogu da pomognu kod određenih vrsta rakova. Na žalost, naša zemlja nema pristup mnogima od njih. Radim na tome da sa našim ekspertima napravimo zajednički program kako bismo pospešili sliku lečenja u Srbiji.

Želeo bih da u Srbiji osnujem jedan centar za istraživanje i razvoj, gde će biti laboratorije iz hemije, biohemije, biologije, toksikologije, gde bismo radili istraživanja. Tako bismo mogli da zaposlenimo sve naše pametne naučnike i lekare koji bi radili na inovativnim terapijama. To je jedan od razloga zašto sam ovih dana u BG, trenutno radimo intenzivno na tom planu.

(Gorica Avalić/g.avalic@telegraf.rs)