Nekada ponos Mačve, danas tužna slika srpske propasti: Ovo selo umire, ruinirano je i pusto a dece skoro da nema (FOTO)
Glogovac, kod Bogatića, u kojem počiva književnik Janko Veselinović koji je pisao o bogatstvu srpskog sela danas je tipičan primer njegovog propadanja.
Glogovac je jedno od manjih sela, sa nešto više od 300 kuća, a oko 800 žitelja tište veliki nerešeni problemi. Iako u centru sela imaju ozidanu zdravstvenu ambulantu - nemaju lekara niti medicinsku sestru, četvrta je godina kako nema ispravne pijaće vode, ne radi zemljoradnička zadruga jer je bankrotirala, a kad prolaze pored ruiniranog Doma kulture okreću glavu na drugu stranu ulice na kojoj u istom dvorištu sijaju renovirane crkve i škola.
U školi je, međutim, najveća sramota ovog sela - umesto savremenog toaleta kako priliči u 21. veku, osnovci i predškolci koriste poljski toalet sa čučavcima! U školi umesto savremenog toaleta čučavac u javnom kupatilu.
Snežana Mijatović, direktorka Osnovne škole "Janko Veselinović" kaže da je u proteklom periodu škola renovirana tako što je zamenjena stolarija, uvedeno parno grejanje i urađena fasada. Sanitarni čvor nikako da dođe na red.
Tek je u aprilu ove godine lokalna samouprava rešila da naruči projekat adaptacije jedne kancelarije i prostorije arhive u sanitarni blok.
- Poljski toalet koji se godinama koristi je nekadašnje javno kupatilo. Tako govore stariji meštani, a unutra još ima cevi od tuševa koji su se nekada davno koristili. Zgrada je oronula, stolarija na njoj trula, pojedini prozori ne mogu da se zatvore, pa zimi fijuče vetar i unosi sneg i kišu. Ono što možemo je da održavamo higijenu na najvišem nivou i sprečimo zarazu - priča direktorka škole.
Ivan Lukić, mladi predsednik privremenog organa u selu podseća kako se od 1991. do prošle godine prepolovio broj glasača, što najbolje ilustruje koliko je selo ostarilo i kako se ubrzano smanjuje broj stanovnika. Samo između dva poslednja popisa, prema statističkim podacima, broj duša se smanjio za dve stotine.
Godišnje se rodi svega petoro-šestoro dece, a u školi nema više između 15 i 20 učenika od prvog do četvrtog razreda. Sve to, međutim, ne opravdava što oni koji su u selu ostali nemaju najosnovnije uslove da normalno žive. Pošto je pre šest godina na zdravstvenu ambulantu stavljen katanac, kada im je potrebna lekarsku pomoć moraju da potraže u susednoj Crnoj Bari ili u Bogatiću. Pusta je i zadružna zgrada u centru sela, u kojoj su nekada bile lekarska ordinacija i prodavnica.
Zemljoradnička zadruga je bila pokretač seoskih zbivanja i najviše novca izdvajala za društveni život u selu. Oko trideset meštana je u njoj radilo, a poljoprivrednici su imali sigurnost da svoje proizvode i stoku prodaju i naplate.
Dom kulture se u prošlosti svojom lepotom uklapao u ambijent najlepše ulice u selu, zajedno sa crkvom i školom. U prošlosti je u Domu bio jedini televizor u selu, pa su meštani dolazili da gledaju Dnevnik i domaće serije. Mladi su se ovde okupljali na igrankama, radio je i kafić, a za seosku slavu Petrovdan je bio pretesan za omladinu iz cele Mačve koja se sjati na zabavu.
Dom je od devedesetih počeo da propada, a danas je ruina, kao da je bombardovan. U sali u kojoj su svojevremeno nastupali članovi folklorne i dramske sekcije, popularni pevači narodne i zabavne muzike, nalaze se ogromno brdo šuta, svakojakog đubreta, razbacane polomljene stolice, kroz prozore je prorastao korov i šiblje.
Predesednik mesne zajednice Ivan Lukić je posle završene srednje škole ostao da živi u selu pokušavajući da neke stvari pokrene. Bilo je rezultata, kaže, nešto se uradilo, ima i dosta planova.
- Kada sam pre pet godina postao predsednik mesne zajednice prvo smo pošljunčili atarske puteve jer je to bilo najpotrebnije poljoprivrednim proizvođačima. Do tada su dvadeset godina do svojih njiva išli lošim putevima. Uspeli smo da asfaltiramo dve ulice, izgradimo trotoar u jednoj, renoviranli školu i crkvu. Od 2016. godine postoji projekat za izgradnju semafora u centru sela na regionalnom putu koji ovuda prolazi i koji je veoma je opasan. Lane je bilo pet saobraćajnih nesreća, i verujem da ćemo posle tri godine dobiti ili semafor ili ležećeg policajca - kaže Lukić.
Ako bude dobre volje lokalne samouprave i nekih državnih organizacija kojima su upućeni projekti i zahtevi za pomoć, možda se nešto u Glogovcu pokrene nabolje. Umesto ruševine koja se naziva domom kulture, u selu treba da se gradi novi u kojem će biti muzej Janka Veselinovića. Pojedini meštani sa kojima smo razgovarali, međutim, ne veruju mnogo u obećanja. Radije, kažu, uzmu da čitaju Jankovog "Hajduk Stanka" koji ih vrati u lepšu i bogatiju prošlost.
U romanu "Hajduk Stanko" Janko Veselinović je Mačvu nazvao "bogatom curom", a upravo Glogovac u kojem počiva je upečatljiv primer sasvim suprotnog - siromaštva i propadanja srpskog sela.
(Dragan Grujić)
Video: Plenković: Zgroženi smo tragedijom u školi u Prečkom, učenici su zbrinuti u bolnicama
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
BOKI
Groblja sve veca,zivih sve manje,sta dalje i koji dalji komentar dati,ko to jos ne vidi.Svako zasto ima svoje zato.Od dve hiljadite na ovamo strmoglavo nestajemo i umiremo,tuzno je to....
Podelite komentar
Macvanka
Nikada necu shvatiti zasto je onako bogata i lepa Macva, vrednih domacina propala! Tipican primer lose politike i loseg vodjenja jedne drzave! Pozdrav za sve Macvane!
Podelite komentar
Mara Macvanka
Nesto je u svesti i coveka.Kada bi cuvali svoju sredinu bilo bi lepo. Kazu fasadu uradili, koja se srusila posle par dana i mogla ubiti nekog. Sve bi bilo lepo da imamo nekog da vodi, kako treba i radi kvalitetno a ne da sebe stavlja u prvi plan i da radi politika. Ne zanima nas politika, vec dela! Ranije smo mi cuvali prirodu, kao deca smo uceni u skoli vaspitavani, a danas ne smes deci reci nista. Deca su ucena da cuvaju prirodu, da ne bacamo smece po ulici itd. Imali smo razne sekcije u skoli, ali i dobrog direktora i strogog. Ta skola je imala najvise vukovaca i u svim predmetima prva. Danas se pretvorilo u sta. Kometare iz koje stranke ce ko raditi? Zalosno je to sto se taj Dom srusio, koji je bio najveci i najbolji dom. Ali mi mestani nismo nista takodje uradili, pustili smo da nacisto propadne.Iskreno, bas me briga ko ce biti na izabran, opet se pominje glasaci profil, a ne problemi sela koji su bitniji od toga. Kad je glasanje svi su divni eto ih, a jad prodje nema ih nigde.Svi se bore za sebe. Zadruge propale, ni narod nije ustao da kaze nesto cutimo. U sustini, svi mi treba da se borimo za svoje rodno mesto, ako zelimo da imamo a ne samo da pricamo i to da radi pojedinac. Jaki na recima i u pametovanju, pricama a da se pokrenu svi i traze pravo sela ne moze pojedinac vec grupa pobedjuje.
Podelite komentar