"Ej, Nikola, daj neku kintu": Kada bi me sin nazvao po imenu, zalepio bih mu šamarčinu. Novi trend među klincima uzeo maha

Ja bi voleo da me dete zove TATA. Po imenu me svi drugi zovu. A kad kaže tata zvuči posebno. Mislim da bih se ja osećao posebno. Pa i ćale mi je u redu. A sad baš da me imenom zove,kao i svaka šuša na ulici....ne znam. Možda mi i ne bi smetalo,ali sasvim sigurno da mi ne bi bio to taj osećaj kao kad bi mi rekao TATA. Eto,to je moje mišljenje.

Imam troje dece, nebitno mi je kako me zovu, znam da me postuju.Kada me zovu majka, znam treba im nesto, mama, to je nesto "tvrdo", a u ostalom vremenu sam Mira. Oca, (nazalost ostali rano bez njega) zvali Tata ili skracenicom njegovog imena, tepajuci mu. Bili smo strogo roditelji I to nije umanjilo nasu ljubav i njihovo postovanje prema nama, bez obzira kako nas zvali.

Kao majka dva momka sa kojima imam odličan odnos mogu da kažem da me najčešće zovu mama, kad se umiljavaju tada sam mamica ili mrvica i znam da nešto žele. Ponekad sam i Marina i to mi ne smeta jer je u nekom kontekstu. Ova oslovljavaju sa ćale ili tata. Ipak najvažnija je ljubav medju nama i bliskost.

Nije u pitanju ni autoritet ni postovanje ako roditelje zovemo imenom Ljubavi i bliskosti tu nema kao izgovoriti majka Hladno i bezosecajno zvati imenom

Imam 40 god i roditeljima se još uvek obraćam sa mama i tata, to mi je normalno nekako

Pa i ti i žena imate imena, čemu vam ta imena ako vas rođena deca ne smeju zvati. "Tata", "mama" to nisu imena, već simboličan "naziv" za roditelja. Da nećeš možda da vas zovu "roditelj 1" i "roditelj 2".

Samo tata,nikako drugacije.

Ja mog Živojina nisam ni u ludilu smeo da zovem Žile, ali to se ne zove poštovanje već strah. Sada mi je prosto milo kad me sin i unučići u nekim opuštenim prilikama zovu Zoki. Mislite da me tada manje pošuju? Naprotiv ja sam za njih uvek otac i deda koga VOLE.

Majku zovem po imenu, jer mi je i roditelj i prijatelj, osoba koju postujem, volim i kojoj verujem. Oca zovem po tituli roditelja, jer je to jedino sto nas spaja.

Imam troje djece sa dvoje starije bila sam strozija sa prvim bas stroga a sa trecim labavo... tako me i postuju i ro po suprotnim redu najvise me postuje trece pa drugo a najstarije postuje ali osjetim da to nije to vec samo iz kurtoazije inace ne sljivi sta mu govorim... da napomenem ovo dvoje stariji su odrasli najmanji je pubertetlija

U kuci me svi volu,tako me i zovu.

Svog oca sam oduvek i isključivo oslovljavao sa "tata" i nikada mi nije padalo na pamet da ga zovem po imenu, kao ni majku. Bio je strog i nikada nismo imali opušteniju komunikaciju jer je bio prilično distanciran. Zato mi je danas prosto neshvatljivo kada čujem da neko dete svoje roditelje zove po imenu. Smatram da u porodici, na relaciji dete-roditelj, mora postojati obostrano poštovanje ali i zdrava i normalna komunikacija koju ja nisam imao od strane oca.

pa ja sam moje roditelje oslovljavao mama i tata ali kada sam dosao u neke godine posle 35 poceo sam jednostavno da ih oslovljavam po imenu jednostavno tako nekako se namestilo jer kontam sada da sa svojim roditeljima imam drugarsku pricu izveli su me na pravi put postao sam pravi covek i za to sam im zahvalana i besktajno postovanje imam prema njima i ja i jos moja dva brata...ali mislim da to dolazi sve iz srca da ako neko zove roditelje po imenu nije nikakava uvreda ili nepostovanje nego samo taj odnos koji se stvori na toj relaciji tata sin ili cerka....ja jos uvek nemam dece pokusavamna sve nacine da ga dobijem ali ne bi mi smetalo da me dete zove po imenu ali dobro svako ima svoje misljenje oko toga i treba ga postovati jer nismo svi isti tako ako neko misli da treba da ga zovu mama i tata sve u redu postujem to..

Nek zove kako oce, samo da ne bije!!!

U kući i kao i u državi mora da se zna domaćin, ukoliko nema poštovanja dete vas neće slušati. A posle kuku lele.

Spreman sam na opkladu da deca koja nisu opterećena time kako će nazvati roditelje imaju više poštovanja. Sem naravno ako odnosi u porodici nisu na drugi način poremećeni. Nikad dete neće nazvati oca imenom ako mu on to na neki način nije sugerisao. Govorim iz ličnog iskustva koji imam sa sinom a sada on sa njegovom decom. Manite da od zeca pravite slona i da skušate dokone psihologe koji prodaju maglu.

Називање оца по имену је смисао за хумор.Отац преко своје деце надокнађује жељу за ауторитетом што му у животу није пошло за руком.Преко деце жели себе да представи као јаку личност.Деца треба да буду поштована јер нису она тражила да буду рођена.

I roditelji decu oslovljavaju imenom, tako da ne vidim u čemu je problem. Imena zato i postoje da se koriste, osim ako se ne zovete Milica, Jovana, Aleksandra, Stefan, Luka ili Filip.

Ja sam svojeg počeo zvati po imenu od malena jer je stalno vikao na mene. Često je u meni pronalazio krivicu a vrlo malo se trudio da ja razumijem problem, recimo imao probleme sa računanjem i ako nebi znao odgovoriti onda bi vikao na mene a ne da se potrudi da mi pomogne da naučim računati da razumijem di je problem. Počeo sam ga zvati po imenu jer sam se počeo osječati kao da mi nije tata. Ja mu ne želim zlo, ali ja znam da se prema svojoj djeci nebudem tako odnosio i on mi bude motivacija kakav roditelj ne želim da budem. Recimo kada bi radili zajedno, najviše me smetalo što se prema meni odnosio kao da sam potrčko, ja nisam bio dio tima, nisam smio ništa reći ili predložiti jer kad bi rekao inda bi mi odgovorio da se nek strpim. Slobodno mi komentirajte i recite svoje mišljenje o mojem komentaru. A mamu i dalje zovem mama, ona je dobra prema meni i puno lakse je problem riješiti sa njom.

Obraćanje meni od strane dece može da bude samo "mama" ili "mamili", "mamice". Ne dovodim u pitanje, niti deca. Ja njihov drugar nisam, oni to znaju i tako se i ophode. Pritom su tinejdžeri sa divljim hormonima. Sve, ali apsolutno sve porodice gde sam znala oduvek da deca zovu roditelje po imenu nisu imale odnose roditelj-dete, već drugar-drugarica.

Liberalna demokratija za sve,bez obzira na pol,uzrast,dogovor,veće međusobno rszumevanje,je nešto što treba ljudima u njihovim međusobnim odnosima.

Jednostavno je ružno da deca zovu roditelje po imenu, nekako se gubi onaj odnos i nežnost između deteta i roditelja

Deci nikad nisam uslovljavao kako ce me zvati,a dobri su ljudi.Bitniji je,odnosno,najbitniji njihov odnos prema,ne samo roditeljima.Mnoge osobine se dobiju rodjenjem posle je roditelj taj koji ce pomoci detetu da dobije pravo usmerenje.U smerenje mora da se vrsi sa savrsenom neznoscu.Uz jasnu granicu sta se moze,a sta ne,sta se sme a sta ne.Roditelj ce svojim odnosom zasluziti postovanje.Svoju unuku od 15og meseca ucim da me zove i Po imenu, kad bude jos malo odrasla zvace me kako kad bude ONA zelela.Inace sad vec pokazje znake postovanje prema svom dedi uocljivje nego prema svim ostalima,a jedino deda nikad nije povisio ton.Takav odnos sam uspostavljao i sa svojiom decom i veoma sam zadovoljan.Tamo gde nisam zadovoljan uvidjam svoje greske,no i one su sastavni deo zivota.

Obožavam kada me pozovu po imenu,Simpatično ponekad,sobzirom da sam uspela u vaspitanju i svemu,moje ćerke su uspešne i dozvoljeno im je

Nije važno kako će te deca zvati već koliko ti kao roditelj imaš autoriteta a da pritom decu ne maltretiraš jer nemaš strpljenja i vremena? A neću ih naučiti da me oslovljavaju imenom jer trebaju da imaju razumevanja da mnoga deca nemaju tu čast da nekoga oslovljavaju sa mama, tata a i roditalhi to doživljavaju kao čast jer u suprotnom to znači da i nisu vredni zvati ih tata i mama. To roditelj treba da zasluži. Ako ne oda su Pera, Mika, Laza itd.

Pošto su odrasle, Uspešne,volim kada me zovu po Imenu!?,i to kada nešto naglase ka mnogo bitno,obožavam ,simpatično

Od čega sve ljudi prave naprave problem?! Autoritet se ne gubi ako te dete nazove po imenu nego zbog lošeg odnosa u porodici. Moji unučići oca zovu zavisno od teme razgovora. Ako je priča ozbiljna onda je tata, a ako je časkanje onda po imenu u deminutivu. To funkcioniše odlično kod njih a deca su za ponos.

Ово је још једна прилика за филозофирање психолога. Шта значи то не оптерећивати дете?. Чиме?. Како ће звати тетку или ујака? Па нису они овце чували заједно да их зове именом. То да дете одлучи како ће их ословљавати су глупости. Ако од првог дана зна да му је тај неко ујак, онда није Пера, него је уја, а мама је мама а не Љиља, или не дај Боже кева. А тек отац?. Ћале? Шта значи та реч?. Кад се зна где је чије место у породици, проблема нема. Али имам утисак да је овде мало коме стало до породице, поштовања и традиције . Зато нам тако и иде. Што све може

Mene je sin počeo po imenu da oslovljava pred društvom i devojkom, ali kada mu treba novac onda je to "Tatice, mamice daj te mi za večeras neke parice" . Ima i "matematičke bisere" kada traži na zajam 3.000 za gorivo s tim da će sutra vratiti hiljadarku. Al' šta da mu radim kada liči na mene iz mladosti pa bih zato savetovao mladim roditeljima da poslušaju aforizam legendarnog Duška Radovića u kome kaže: "Roditelji, tucite vašu decu čim primetite da liče na vas".

Ja mog caleta zovem "roditelju"

Gospodo draga,najvaznije od svega je obratiti paznju na vaspitavanje do 6 godine,pocevsi od momenta kada zena sazna za trudnocu. Svojim ponasanjem u trudnoci ona pocinje na neki nacin da vaspitava dete,dakle ne moze biti u gradu do 3h I posle se cuditi zasto beba ne spava nocu. Isto tako primeniti vaspitne mere do 6 god jer to odredjuje ponasanje osobe za ceo zivot,koje se moze posle korigovati ali jako malo. I klonite ih loseg drustva,od prvog razreda pa sve dok god mozete da uticete na to. Srecno svima

Blago vama kada i za to vas dokone neko placa . A ZNA SE I KO !?? KOLIKO VAS , JE RODITELJ, ? KADA VODITE TU TEMU. Po vama , deca kako se rode,ona su pametnija od roditelja!!?? A roditelji su ti koji ih samo terorisu. Pa nas nece primiti u EU zato sto neslusamo decu. Deca se ponasaju onako kako ih roditelj istreniraju. Deca uvek,uvek imitiraju roditelje.

Sve mi je jedno kako me zovu moja deca dokle god to nije uvreda.Da li će da me zovu tata,ćale ili po imenu to je njihov izbor ali mora da postoji poštovanje

Imam sina iz prvog braka od 21 godinu,i cerku iz drugog od 11 godina.Ka bi me makar jedno dete zvalo po imenu,ja bih se ubio.To bi za mene bio znak da sam ja nikakav otac.Nista lepse nego kad te zovu tata.

Demokratija. Tražili ste, dobili ste.

Mene nekad klinci zovu tata a nekad imenom i nije mi to nikakav problem

Najvisee me zovu mama - i to je najlepsa rec koju barem 100puta dnevno cujem. Kevo nebi dopustila da me zovu to je bez respekta, Kevo mi je mnogo ruzna rec. Ja imam preko 40 godina i zovem moju majku mama. Nebi mogla drugacije. I otac mi je tata nista drugo. Mozda sam staromodno ali tako je. Ali svako odlucuje sam kako hoce da ga deca zovu.

Na osnovu cega su zakljucili da dete ako roditelja zove po imenu se gubi porodica? Zar moje ime nije Petar,svako dete zna ko mu je roditelj i tvrdim da je ispravnije i blize kada ti dete kaze nesto i oslovi te sa imenom nego tata. Moja deca me zovu imenom ali zato ako ih neko pita ko sam ja ili pricaju o meni kazu Tata Petar,a ha psiholzi kako to i zasto.