Krpelji nisu najveći problem, u travi vreba još mnogo opasnih stvari zbog kojih su Domovi zdravlja ovih dana puni

 ≫ 
  • 3

Boravak na zelenim površinama može da bude vrlo opasan i za ljude, ne samo za njihove ljubimce, objašnjava doktorka Nada Macura ua "Telegraf.rs".

- Najviše se u domovima zdravlja u ovom periodu obraćaju za pomoć zbog krpelja. Najviše vikendom, verovatno zbog porodičnog izleta. Krpelja ne treba vaditi sam, naročito ako je duboko zariven, već prepustiti lekaru. Ukoliko su osetljiva mesta u pitanju, poput kapaka i genitalnih organa, treba biti naročito oprezan. Lajamska bolest može da bude ozbiljno oboljenje i kod dece i kod odraslih - napominje dr Macura.

Najređi orlić u Srbiji traži kuma: Imate priliku da date ime jedinom krstašu sa našeg nacionalnog grba (FOTO)

Ukoliko ste ipak daleko od bolnice, nađite kratku pincetu, nemojte da koristite nikakva hemijska sredstva, savetuje. Zahvatite krpelja što više ka koži i okrećite suprotno od kazaljke na satu.

Doktorka Macura nam je objasnila na šta treba da obratimo pažnju kada boravimo u prirodi Foto: E-stock.us

- Tu su i ujedi drugi insekata koji "patroliraju" po travi. Ukoliko ujede zolja ili pčela trebalo bi izvaditi žaoku. Ukoliko je pčela, preko tanke, pamučne krpe treba staviti led, ako je u blizini neki izvor, ako ne, može poslužiti i neki tupi nož čijom površinom možete hladiti što više i posle staviti neki antihistaminik krem. U slučaju više ujeda osa, ujeda u glavu, treba odmah otići lekaru jer je brza alergijska manifestacija - navodi ona.

Mada su vlasnicima pasa poznate i druge nevolje sa livada, poput problema sa vađenjem popinog praseta iz uha četvronožnog prijatelja ili njegovog zarivanja u šapu zbog kojih može uslediti i operacija, i za čoveka je preporučljiv oprez.

- Ne treba dirati korove i prolaziti kroz nepokošenu travu. Neće se ljudima zariti popino prase, eventualno je moguće trn od ruže, trnovitog drveća. Ali, svaka ubodna rana podložna je tome da treba da se primi antitetanus. Sve ogrebotine i oguljotine, gde ima zemlje, pogotovu na selu treba obratiti pažnju - navodi dr Macura.

(telegraf.rs/M.Ro.)

Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Ateista senior

    30. maj 2018 | 11:08

    Te opasnosti su za žitelje gradova ,mi seljaci nemamo te probleme, navikli smo na sve te ubode i čak ih ne osetimo.I kad je nešto ozbiljnije do stignemo na red kod doktora ,ili prođe to samo od sebe , poneko i umre i ako je za utehu neznajući od čega.

  • Н. С.

    30. maj 2018 | 10:03

    Па шта је то веће од крпеља. ?. Знамо сви шта има у трави, али све ово набројано, није горе од крпеља. Трн од руже и глупости. Па трном се може и у дворишту убости, ако има ружа. Осе и пчеле лете свуда, и какве су ово лудорије.

  • Iz iskustva

    30. maj 2018 | 09:44

    Ujed ose ili pcele odmah uberite tri razlicite travke i gnjecite dok pocme pustat sok izvti travki namazite ujed nituce biti otjeka niticese sutra uopste znat gdje vas ujelo niticevas bolit ja imam pcele i to praktikujem

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA