Lični podaci građana procureli iz državnih ustanova: Sve je "na izvolte", ljudi su u panici, a ne znaju da su sami krivi za to

Fejsbuk, Instagram, Tviter, otvaranje elektronske pošte na različitim pretraživačima, ali i prihvatanje zahteva koji se na mrežama nameću, mesta su na kojima građani svakodnevno ostavljaju svoje lične podatke. Većina i ne razmišlja o tome kome, na taj način, ostavlja JMBG, broj lične karte i adresu.

Najvažniji zakon o internetu stupa na snagu 25. maja: Kako će to uticati na sve u Srbiji koji ga koriste?

Preporučujemo

S druge strane, te iste podatke građani ostavljaju i u javnim ustanovama, ili na raznim upitnicima, čekovima, apelima... verujući da tako treba. Lični podaci tako "cure" sa mnogo strana i slivaju se u masovne baze podataka kojima se vrlo lako pristupa. Zato je poslednjih godina i bilo bolnih primera njegove zloupotrebe.

Sa ličnim podacima "na izvolte", kako kažu stručnjaci, mogućnosti krađe identiteta su gotovo neograničene, a onaj ko to uradi ne preza da učini i druga nedela - od nelegalne trgovine, do otvaranja firmi, zaduživanja i raznih kriminalnih radnji. Naš važeći Zakon o zaštiti podataka o ličnosti donet je 2008. godine i, po mišljenju stručnjaka, propisao je postupak ostvarivanja prava na zaštitu podataka i definisao osnovna načela njihove zaštite.

Bio je to, tvrde, i prvi korak ka podizanju svesti o potrebi zaštite ličnih podataka.

Foto: Petar Lazović

Ipak, čini se da naši građani nisu dovoljno informisani ko i pod kojim uslovima sme da koristi njegove lične podatke.

- Tokom primene sada važećeg Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, naša institucija je mnogo radila na podizanju svesti o značaju zaštite podataka o ličnosti - kaže Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

- Na edukaciji je dosta rađeno, ali sve to nije dovoljno. To pitanje podrazumeva osmišljen, strateški pristup i aktivnosti brojnih državnih subjekata.

Kome građani zaista treba da daju lične podatke, poput broja lične karte ili matičnog broja, Rodoljub odgovara:

- Jedini savet koji se može dati građanima jeste da se, što je moguće odgovornije odnose prema svojim ličnim podacima i da ih nikom ne daju olako, bez razmišljanja o mogućim posledicama. Dužni su da ih daju samo onom ko ima pravni, zakonom utvrđen osnov da ih obrađuje. Bilo ko drugi njihove podatke može obrađivati samo uz pismeni pristanak građana.

(Telegraf.rs/Večernje novosti)