Neprocenjivo blago Srbije otkriveno na dnu jezera: Potopljeni dvorovi Jelene Anžujske čuvaju istinu (FOTO)

Međunarodni tim naučnika pronašao je spomenike srednjovekovne kulture na dnu jezera Gazivode na Kosmetu, koje je nastalo 1977. godine.

Kralj Uroš zanemeo bi kada video na šta danas liči Dolina jorgovana: Ostala je samo česma, gomila smeća i šuta (FOTO)

Preporučujemo

Tim podvodnih arheologa i naučnika više meseci je pretraživao ispod površine ovog jezera i pronašao je neprocenjivo kulturno i istorijsko blago. Našli su ostatke dvora čuvene srpske srednjovekovne kraljice Jelene Anžujske, kula zvonara iz 13. veka, dve srednjovekovne crkve, devet rimskih nekropola. Ovo otkriće svedoči o životu čuvene srpske dinastije, ali i drugim razdobljima istorije ovog tla.

Istraživanje je tema Briselskog sporazuma i samo deo projekta koji je pokrenut. Beograđanin Dušan Jovovića i doktor digitalne umetnosti, zaljubljenik je u našu srednjovekovnu kulturu i umetnost, ali i svoju zemlju uopšte. sa svojim timom je odlučio da istraži i kao vrhunac snimi dokumentarni film o svim novim otkrićima - "Gazivode, putevi Jelene Anžujske".

Freska Jelene Anžujske Foto: Wikipedia

Igrani i dokumentarni film treba da rasvetli zašto je majka Svetog kralja Milutina, prabaka Dušana Silnog, i posle osam vekova i dalje intrigantna, i zašto je bila ispred vremena, ne samo svog, već i našeg. Kao posebna senzacija projekta je mogućnost da su istraživači otkrili mesto na koje su prenete mošti Jelene Anžujske, za kojima se decenijama traga. Ovih dana vrti se trejler za film na "Jutjubu".

Istraživanje jezera Gazivode je tema Briselskog sporazuma Foto: Wikipedia/Zcvetkovic

- I tužan sam i besan kad pomislim da je takva lepota, takvo svedočanstvo istinske slave Srbije, pre svega svesno potopljeno, a zatim i decenijama kasnije zaboravljeno. Istraživanje Gazivoda najveće je podvodno istraživanje u Srbiji, a prvo veliko na prostorima Kosmeta uošte, od kada su šezdesetih godina prošlog veka jugoslovenske vlasti odlučile da potope 14 srpskih naselja, škole, crkve, arhološka nalazišta... - priča dr Jovović.

Voda puštena za potrebe elektrane "Obilić B" i vodosnabdevanje tog dela Kosmeta je prekrila tragove stare osam vekova na prostoru Zubinog Potoka. Jezero je dugo 22 kilometra i duboko 107 metara.

- Sve je urađeno vrlo brzo, bez studioznog i ozbiljnog ispitivanja, popisa, uprkos apelima tadašnje stručne javnosti, o čemu svedoče natpisi iz medija. Uspeo sam uz pomoć prijatelja posle duže potrage da dođem do razbacane i šture dokumentacije, da otkrijem da je srpsko stanovništvo, posle potapanja, raseljeno - ne u druge delove Kosova i Metohije, već u Kragujevac i Kraljevo. Sve to ukazuje da je, osim za potrebe snabdevanja vodom i strujom, projekat rađen i pod pritiskom albanskih interesa. A što je pogubno, bez temeljnog popisa izuzetno vrednih objekata - priča dr Jovović za "Novosti".

Jezero je dugo 22 kilometra i duboko 107 metara Foto: Wikipedia/Zcvetkovic

Osim naših stručnjaka, istraživanja koja su na Kosmetu rađena tokom ledenih januarskih dana pomogli su podvodni arheolozi iz Rusije.

Projekat neće moći da bude nastavljen bez podrške države.

- Među podvodnim otkrićima su i ostaci škole za dame, verovatno prve srpske prosvetiteljke Jelena Anžujske, kao i delovi dvorca u potopljenom selu Brnjaci, odakle je upravljala terotorijom ondašnje Zete, Trebinja, Plavom, Poibarjem... U školu koju je osnovala upisivala je siromašne devojke, učila ih pismu, muzici, vezu, pismenosti, a zatim ih udavala za srpsku vlastelu. Veruje se da je kroz tu školu prošla i carica Milica. Istorija svedoči da kralj Milutin verovatno ne bi bio to što jeste da nije imao tako obrazovanu, mudru i dalekovidu majku - objašnjava Jovović.

(Telegraf.rs / Večernje novosti)