Na godišnjicu Titove smrti probudile su se teorije o njegovim poslednjim danima: Da li je umro kao musliman, katolik ili mason?!

Doživotni predsednik SFRJ i Saveza komunista Jugoslavije i vrhovni komandant oružanih snaga Josip Broz Tito umro je na današnji dan pre 38 godina. Kako je tada bilo objavljeno, Tito je umro 4. maja u 15.05 časova.

Kad bi video šta se događa, on bi se odmah vratio u grob! Joška se oglasio na godišnjicu smrti Josipa Broza Tita

Preporučujemo

Biznismen iz Skoplja odneo u grob tajnu nakita Brozovih: Sudbina zlatnog priveska opločenog sa 320 dijamanata ostaje velika misterija (FOTO)

Josip Broz Tito rođen je u Kumrovcu, maja 1892. godine. Njegov rođendan slavljen je 25. maja, kao "Dan mladosti".

Na čelu Jugoslavije bio je 35 godina, izveo je zemlju iz sovjetskog bloka i bio jedan od lidera Pokreta nesvrstanih zemalja.

Sahrani Josipa Broza Tita, 1980. godine, prisustvovalo je više od 200 istaknutih ličnosti iz celog sveta, među kojima su bili Indira Gandi, Margaret Tačer, Leonid Brežnjev.

Njegov rođendan slavljen je 25. maja kao Dan mladosti Foto: Profimedia/AFP

Poštovaoci lika i dela Josipa Broza Tita tradicionalno na ovaj dan od ranih jutarnjih časova obilaze njegov grob u Kući cveća na Dedinju.

U najvećem broju posetioci dolaze iz zemalja nastalih posle raspada Jugoslavije.

TITOVA POSLEDNJA GODINA

Tito se razboleo u 88. godini, ali ga to nije sprečilo da učestvuje na Samitu nesvrstanih u Havani 1979. godine. Novu 1980. godinu dočekao je u Karađorđevu, ali nije mogao da stoji, pa je čestitku narodima Jugoslavije izgovorio sedeći.

Tri dana kasnije smešten je u Klinički centar u Ljubljani zbog začepljenja butne i potkolenične arterije, a 20. januara amputirana mu je leva noga. Tokom februara otkazali su mu bubrezi, a zatim su se javili problemi sa srcem i plućima.

Ta radnička klasa, ti narodi i narodnosti SFRJ slušali su proglas na radiju i televiziji koji istorija još nije napisala:

Voleo je da igra šah Foto: Profimedia/AFP

Dana 4. maja 1980. godine u 15. 05 sati u Ljubljani prestalo je da kuca srce predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i predsednika Predsedništva SFRJ, predsednika Saveza komunista Jugoslavije, maršala Jugoslavije i vrhovnog komandanta oružanih snaga SFRJ Josipa Broza Tita.

"Teški bol i duboka tuga potresa radničku klasu, narode i narodnosti naše zemlje, svakog našeg čoveka, radnika, vojnika i ratnog druga, seljaka, intelektualca, svakog stvaraoca, pionira i omladinca, devojku i majku. Čitav ljudski vek Tito je borac za interese i istorijske ciljeve radničke klase i svih radnih ljudi, za najplemenitije ideale i težnje naših naroda i narodnosti. Tito je naš najdraži drug. Sedam decenija goreo je u revolucionarnom radničkom pokretu. Šest decenija jačao je redove jugoslovenskih komunista. Više od četiri decenije vršio je na najdostojniji način najodgovorniju dužnost u našoj Partiji. Bio je herojski vođa u velikoj narodnooslobodilačkoj borbi i u socijalističkoj revoluciji. Tri i po decenije stajao je na čelu naše socijalističke države i uveo našu zemlju i našu borbu za novo ljudsko društvo u svetsku istoriju, iskazajući se i potvrđujući i sam kao naša najveća istorijska ličnost..."

Tri i po decenije stajao je na čelu naše socijalističke države Foto: Guliver/Keystone/Hulton Archive/Getty Images

Plakala je cela bivša SFRJ. Po objavi vesti o smrti Broza prekinuta je i fudbalska utakmica Crvena zvezda - Hajduk. Sahrani Josipa Broza Tita, 1980. godine, prisustvovalo je više od 200 istaknutih ličnosti iz celog sveta, među kojima su bili Indira Gandi, Margaret Tačer, Leonid Brežnjev.

PRVI I DRUGI SVETSKI RAT

Kao austrougarski vojni obveznik učestvovao je u Prvom svetskom ratu, s činom kaplara, između ostalog i na srpskom frontu.

Ranjen je i zarobljen u Galiciji, na ruskom frontu, 1915. godine, pa je izvesno vreme u toj zemlji proveo kao zarobljenik. U njegovim zvaničnim biografijama, u posleratnom periodu, navođeno je da je potom učestvovao u Oktobarskoj revoluciji.

Josip Broz Tito na ostrvu Visu jula 1944. godine, nekih mesec dana nakon Desanta na Drvar, nemačke operacije iz koje je jedva izvukao živu glavu. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

U Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca vratio se krajem oktobra 1920. godine, kada postaje član Komunističke partije. Godine 1937. postao je generalni sekretar KPJ, posle smenjivanja i streljanja Milana Gorkića, prethodnog lidera te partije. Radio je i školovao se, 1936. i 1937. godine u Kominterni u Moskvi.

Kao lider KPJ predvodio je u Drugom svetskom ratu partizanski pokret, a iz rata je izašao kao legendarni vođa, piše Mondo.

Osim borbe protiv okupatora, jedinice pod njegovom komandom sprovele su komunističku revoluciju - tokom i nakon rata - u kojoj su, između ostalog, u sprovođenju revolucionarne "pravde" nestale i desetine hiljada nekomunista pod maskom "borbe protiv saradnika okupatora", posebno na Golom otoku.

GODINE POSLE RATA

Godine 1948. odbacio je Rezoluciju Informbiroa komunističkih partija i odolevao snažnom Staljinovom pritisku, nakon čega je godinama vešto balansirao između Istočnog i Zapadnog bloka, izborivši sasvim osobenu poziciju Jugoslavije kao čelnice Pokreta nesvrstanih.

Njegova uloga u Pokretu nesvrstanih, u poznijoj fazi, posebno je upamćena po doslednom nastojanju da se nesvrstani zadrže po strani od uticaja pojedinih problokovski opredeljnih članica.

U unutrašnjoj politici ostavio je uređenje koje se na kraju pokazalo kao neodrživo za funkcionisanje SFRJ, poput Ustava iz 1974. godine, koji je praktično razvlastio državu na račun republika.

SPEKULACIJE NAKON NJEGOVE SMRTI

Godinama su kružile glasine da se Tito pred smrt ispovedao jednom mladom katoličkom svešteniku. Drugi navode da je Tito pred smrt čitao Kuran i da je umro kao musliman. A kao dokaz da je Tito bio mason, neki navode činjenicu da na njegovoj nadgrobnoj ploči u "Kući cveća" u Beogradu nema zvezde petokrake.

(Telegraf.rs / Beta)