Crkva usred Srbije jedinstvena na svetu, u njoj je jedan od najvećih mozaika: Ovde je sahranjeno 28 članova dinastije Karađorđevića (FOTO)
Ova crkva usred Srbije jedinstvena je na planeti, unutrašnjost je optočena jednim od najvećih mozaika na svetu, i to ne od kamena već od murano stakla! Jedan kilogram murano stakla vredeo je kao kilogram zlata
Crkva Svetog Đorđa na Oplencu, mauzolej srpske kraljevske porodice, u svojoj unutrašnjosti "krije" jedan od najvećih mozaika na svetu, jedinstven po tome što nije od kamena, nego od murano stakla. Stav istoričara je da je ova crkva "apsolutno specifikum u svetskim okvirima" zbog čega treba da bude pod zaštitom Uneska.
Završen mozaik na kupoli Hrama Svetog Save: 70 umetnika stvorilo veličanstveno delo (VIDEO)
Preporučujemo
Panika i očaj među Karađorđevićima: Srpska princeza nestala u Njujorku
Plakala sam dok sam čitala o svom dedi knezu Pavlu, ponosna sam što sam potomak Karađorđa: Intervju sa Kristinom Oksenberg
Dragan Reljić, istoričar i upravnik Zadužbine kralja Petra I Karađorđevića na Oplencu, objašnjava da se mozaik prostire na 3.570 kvadratnih metara unutrašnjih zidova.
- Crkva sadrži više desetina miliona kockica ručno upakovanih u mozaik. One su u oko 15.000 različitih nijansi boja. Sve što je u mozaicima žute boje je četrnaesto- karatna pozlata, dok je na oltaru i na ikonostasu dvadesetčetvoro- karatna pozlata. U svetu postoje veće površine pod mozaikom u verskim hramovima, međutim kockice koje su unete u njih su većih dimenzija, a između je veći zazor, da ne kažem fugne. Mozaik ovako finog kvaliteta ne postoji nigde u svetu- naglašava Reljić.
A prvobitni plan o uređenju crkve bio je sasvim drugačiji. Knez Aleksandar Karađorđević (Karađorđev sin) ostavio je na samrtnoj postelji u amanet sinu, kralju Petru I Karađorđeviću, da podigne crkvu na Oplencu. Posle Majskog prevrata i ubistva kralja Aleksandra Obrenovića 1903. kralj Petar došao je u Topolu i odredio mesto za crkvu. Sedam godina kasnije počelo je zidanje, a crkva je završena 1912.
- Ovo je jedna od najlepših crkava gde je kombinovan srpski i vizantijski stil. Ideja kralja Petra bila je da ovo bude mauzolej kraljevske porodice, ali u isto vreme na neki način i mauzolej svih srpskih ratnika stradalih za otadžbinu u prethodnim ratovima. Trebalo je da njihova imena budu ispisana na unutrašnjim zidovima crkve. Međutim, počeo je Prvi svetski rat u kome je stradalo više od 25 odsto stanovnika Srbije, te je ispisivanje svih imena ratnika postalo tehnički neizvodljivo- objašnjava Reljić.
Posle smrti Petra I, o uređenju mauzoleja brinuo je njegov sin kralj Aleksandar I Karađorđević. On je rešio da enterijer crkve uredi u mozaicima.
- Pozvao je najbolje ruske majstore tog vremena, arhitekte Nikolaja Krasnova i njegovog kolegu Sergeja Smirnova. Krasnov je sproveo arheološku ekspediciju i na njoj prikupio najlepše freske iz više od 60 srpskih srednjovekovnih manastira. One su "prenete" na kartone i poslate u fabriku "Pul i Vagner" u Berlinu, gde su slagane mozaične kompozicije. Sve je zatim doneto u Topolu i utisnuto u svež malter na zidovima crkve. Radili su naši majstori uz nadzor Nemaca. Mozaik je rađen od 1921. do 1930. godine - objašnjava Reljić.
Čine ga 725 kompozicija sa 1.500 likova. Jedini autentičan, koji nije preuzet iz srednjovekovnih manastira, jeste lik kralja Petra I na ktitorskoj kompoziciji. Rađen je po nacrtu našeg poznatog portretiste.
Materijalna vrednost mozaika danas se ne može preračunati. Može se tek proceniti po tome što je u ono vreme kilogram italijanskog murano stakla vredeo kao kilogram zlata.
Pod celom crkvom Svetog Đorđa na Oplencu je kripta namenjena za sahranjivanje članova dinastije Karađorđevića. U samom hramu su dva sarkofaga- Kralja Petra I koji je ktitor crkve i sarkofag Vožda Karađorđa, prvog vladara obnovljene Srbije i rodonačelnika dinastije. U kripti postoji 39 grobnica. Do sada je sahranjeno 28 članova dinastije Karađorđevića.
Mozaici krase zidove i hrama i kripte ispod njega.
Dejan Ristić, istoričar i stručnjak u oblasti zaštite i upravljanja kulturnim nasleđem kaže da je oplenačka crkva na više načina potpuno specifičan kompleks.
- To je nešto što je apsolutno specifikum u svetskim okvirima i što ispunjava sve uslove da se nađe pod zaštitom Uneska- rekao je Ristić.
Ovako izgleda deo kripte pod crkvom:
VIDEO Verovatno vođeni primerom Karađorđevića i Markovi roditelji su podigli mauzolej uz jednu veliku bizarnost:
(Marija Raca)
Povezane vesti
Za svakoga po nešto: Iskoristite produženi vikend za Dan primirja i posetite neku destinaciju u Srbiji
Vučević prisustvovao otkrivanju spomen-biste kralja Aleksandra na Oplencu
Danas na Oplencu državna ceremonija povodom 90 godina od smrti kralja Aleksandra I
<% post.title %>
Na Oplencu obeležana 103. godišnjica smrti kralja Petra Prvog Karađorđevića
Video: VIP zvanice stižu i kod Kamale Haris: Neizvesna izborna noć u Americi
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
"PRIPREMITE ZALIHE ZA 72 SATA" Evropa se sprema za katastrofu, procurio alarmantan izveštaj: Ove zemlje su u NAJVEĆOJ OPASNOSTI
OVOG DATUMA U SRBIJU STIŽE SNEG Temperatura već pada u minus, a čeka nas još HLADNIJE VREME: RHMZ upalio alarm zbog OPASNE pojave
"NA LICU MESTA SMO DONELI ODLUKU DA DEVOJCI AMPUTIRAMO RUKU" Upravnik Urgentnog centra otkrio stanje pacijenata izvučenih iz ruševina u Novom Sadu: "Od jedne se otac ne odvaja 24 sata, ODBIJA I DA JEDE"
Daria
Molim redakciju za vise ovkvih tekstova o nasoj prelepoj Srbiji. Hvala
Podelite komentar
Bunt
Kao neko iz Topole ko moze svaki dan da obilazi oplenac moram reci da uvek crkva ostavi utisak koji ne mogu da opisem i svakome bih preporucio da dodjete da vidite , ali dalje od crkve je nesto cime bas i nemamo da se ponosimo, sve propada i zarasta, od teniskog terena, streljane, bazena , sanca...velika steta ni sami nismo svesni kakvo blago imamo ne na oplenci u celoj Srbiji
Podelite komentar
SRBIN
Hvala ti BOZE, bio sam u toj crkvi, odusevio sam se. Inace mi je i krsna slava DJURDJEVDAN..Svaka cast, ponos je biti SRBIN.💒💒💒💒💒💒
Podelite komentar