Kako usvojiti dete u Srbiji i ko su klinci koji čekaju svoje nove roditelje, neki i zauvek?

U Srbiji trenutno 741 par čeka da postane roditelj usvajanjem deteta. Tačnije, u tom broju su i venčani i nevenčani parovi, ali i "samci", jer po srpskom zakonu i oni mogu da usvoje decu. U istoj vrsti registra, ali za decu, trenutno je 161 dete.

NEVEROVATNA PRIČA: Cela Srbija priča o onome što je za malu Unu (3) uradila SILVANA VESELINOVIĆ! (FOTO)

Preporučujemo

Po zakonu Republike Srbije, Centar za socijalni rad je ustanova koja treba da izabere onaj par koji će najbolje da odgovori na potrebe deteta. Kod usvajanja, dete je uvek u centru pažnje, njegove potrebe su u fokusu i za njega se biraju usvojitelji, a ne obrnuto.

USVOJITELJI PREFERIRAJU ŠTO MLAĐE, POTPUNO ZDRAVO DETE 

U već pomenutom registru usvojitelja su ljudi koji su prethodno prošli procenu opšte podobnosti. Od tog broja, svega je desetak pojedinaca. Oni pod posebnim uslovima mogu da usvoje dete, ako je to usvojenje u najboljem interesu deteta i ako se sa takvim usvojenjem saglasio ministar nadležan za porodičnu zaštitu.

Od dece koja čekaju na nove mamu i/ili tatu, 43 posto dece su romske nacionalnosti. Jedan broj dece ima određene probleme u razvoju, određeni broj dece ima neke zdravstvene poteškoće, a usvojitelji koji su u registru, u 99 posto slučajeva žele da usvoje dete srpske nacionalnosti, koje je potpuno zdravo ili sa nekim blažim zdravstvenim problemima i što mlađe.

Prema rečima sagovornika portala Telegraf.rs Vukote Vlahovića iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, zbog tog očekivanja potencijalni usvojitelji, najčešće, čekaju duži vremenski period da se ostvare kao roditelji.

Vukota Vlahović, Foto: Privatna arhiva

- Kad vidite ta očekivanja budućih usvojitelja i ove karakteristike dece, koja su za usvojenje, ne podudaraju se, a to znači da postupak usvojenja, posmatrano sa aspekta budućih usvojitelja, ne ide brzo. Okončanje tog postupka neki čekaju veoma dugo, neki nikada ne usvoje, a neki usvoje brzo u zavisnosti od toga koliko su realni, u smislu prihvatanja dece ovih karakteristika - kaže Vukota Vlahović.

STRANCI USVAJAJU DECU SA POSEBNIM POTREBAMA

Na priče da stranci usvajaju, skoro isključivo, decu sa posebnim potrebama iz naše zemlje, naš sagovornik kaže je to povezano sa već navedenim činjenicama, da su državljani Srbije skoro isključivi u tome da žele zdravo dete. Dešava se da tada nema poklapanja i parovi onda čekaju duže, a stranci odlaze sa decom koju naši državljani ne žele. Ima mnogo dece za koju naši domaći usvojitelji nisu zainteresovani, deca sa smetnjama u razvoju, sa težim zdravstvenim problemima, romska deca predškolskog uzrasta...

Parovi koji imaju previsoka očekivanja duže čekaju dete, Foto: Profimedia/ Alamy

15-20 RODITELJA STRANACA GODIŠNJE

- Nemamo mi mnogo usvojenja, 15-20 na godišnjem nivou, kada su roditelji stranci. Mi dobijamo izveštaje od agencija koje sarađuju sa Ministarstvom u postupku zasnivanja međunarodnog usvojenja i do sad nismo imali nijedan slučaj niti nas je iko obavestio da neko od tih usvojenja nije uspešno - kaže Vlahović.

Centar prvo mora da pokuša da tom detetu pronađe domaću usvojiteljsku porodicu, rok za to je godinu dana od kako se unesu podaci o detetu u registar. Centar započinje proces izbora i traži domaće usvojitelje, ako to ne učini u roku od godinu dana, onda može da donese odluku da je međunarodno usvojenje u interesu deteta. To je opet jedna opšta odluka, a zakon dozvoljava da se to uradi i pre isteka godinu dana, ako proceni da je to u interesu deteta. I u tom slučaju je neophodna dozvola ministra.

VEŠTAČKA OPLODNJA I USVAJANJE

Parovi u Srbiji, koji žele da dobiju dete, a kod kojih, iz bilo kog razloga, veštačka oplodnja nije dala rezultate, jedino još mogu da se okrenu usvajanju. U našoj zemlji ne postoji surogat majčinstvo, a prema rečima našeg sagovornika, o tome se sad razgovara u sklopu donošenja građanskog zakonika, ima nekih ideja o tome, ali je sve za sada u fazi pripreme.

Stranci usvoje 15 do 20 dece godišnje, Foto: Pixabay.com

Sigurno ste gledali bar jedan film o situacijama koje nastanu kada neko, silom, postane roditelj. Roditelji su stradali, poginuli u saobraćajnoj nesreći, a testamentom su poželeli da se neka određena osoba stara i brine ubuduće o njihovoj deci. E, pa toga u Srbiji nema, tačnije Centar za socijalni rad će da uzme u obzir tu poslednju želju roditelja, ali nije u obavezi da je ispoštuje.

- Prvo će se gledati da li ta osoba iz testamenta zadovoljava uslove da bude zakonski staratelj. U centru se sve procenjuje, ništa se ne radi automatski - kaže Vlahović.

NIKAD NIKO NIJE VRATIO DETE

U praksi, kaže Vukota Vlahović, ima raznih situacija, da su potencijalni usvojitelji u registru, utvrđena im je opšta podobnost za usvojenje, pa onda u međuvremenu dobiju svoje biološko dete i odustanu od usvojenja, ima slučajeva kada su usvojili, pa hoće i drugo dete, ima i slučajeva kad su se ostvarili kao biološki roditelji, pa hoće da idu na usvojenje, ali to se retko dešava, ali nema slučajeva da su usvojitelji, iz ovog ili onog razloga, vratili dete.

Ima parova koji pošto su dobili biološko dete, žele da usvoje, Foto-ilustracija: Profimedia/ImageSource

Budući usvojitelji podnose zahtev za usvojenje Centru za socijalni rad na čijoj teritoriji imaju prebivalište ili boravište. Uz taj zahtev, oni podnose i izvod iz matične knjige rođenih, izvod iz matične knjige venčanih, uverenje o državljanstvu, uverenje da nisu osuđivani, da se protiv njih ne vodi istraga i druge dokaze. Kada centar primi zahtev i isprave, onda oni ocenjuju prvo da li su ispunjeni zakonski uslovi da se nastavi procedura usvojenja, na primer, ako je neko lice osuđivano za krivično delo protiv života i tela, to ga automatski isključuje da dalje nastavi postupak.

Ako su im papiri u redu, oni prolaze pripremu za usvojenje i kada je prođu, ako stručnjaci procene da je priprema protekla uspešno, onda stručnjaci Centra za socijalni rad, pravnik, psiholog, pedagog i socijalni radnik donose odluku o opštoj podobnosti za usvojenje.

U hraniteljskim porodicama je trenutno 5.500 dece, Foto-ilustracija: Profimedia

KOJA DECA SU PODOBNA ZA USVAJANJE?

Centar za socijalni rad utvrđuje opštu podobnost deteta za usvojenje. Koja deca mogu da idu na usvojenje? Deca koja nemaju žive roditelje, deca čiji su roditelji nepoznati ili im je nepoznato boravište, deca čiji su roditelji potpuno lišeni roditeljskog prava, koji su potpuno lišeni poslovne sposobnosti i koji su dali saglasnost da dete može da bude usvojeno. Ako je jedna od tih situacija u praksi, onda je ispunjen zakonski uslov za utvrđivanje opšte podobnosti za usvojenje. Centar koji je utvrdio opštu podobnost deteta, bira usvojitelje iz jedinstvenog ličnog registra usvojitelja.

5.500 DECE U HRANITELJSKIM PORODICAMA

U hraniteljskim porodicama je trenutno 5.500 dece. Ima slučajeva da hranitelji usvajaju decu koja su kod njih na hraniteljstvu. Hranitelji pored podobnosti za hraniteljstvo, moraju da prođu procenu opšte podobnosti za usvojenje, znači sve kao i ostali potencijalni usvojitelji. I centar takođe donosi odluku da li je takvo usvojenje u najboljem interesu deteta.

Neka deca nikad ne dočekaju svoje nove roditelje Foto: Pixabay

VIDEO Ovaj čovek je posle decenija saznao ko mu je prava porodica:

(J. Vučić/j.vucic@telegraf.rs)