Zaboravljeni divovi vojvođanske ravnice: Bilo ih je 854 i bile su ponos cele Srbije, a danas poslednjih 5 čuva uspomenu na njih (FOTO)
Vojvođanski mlinovi koji su se na prostoru ravnice gradili od praistorije pa sve do sredine prošloga veka, u sebi nose neispričanu priču njihovog nastanka, ali i izumiranja. Istorija beleži da je jedno selo nekada imalo i po 30 mlinova usled potrebe stanovnika za mlevenjem žita.
Najpre su nicale vodenice, zatim vetrenjače, suvače i na kraju su primat uzeli industrijski mlinovi. Od ukupno 854 vetranjače na prostoru Vojvodine, izuzev Srema, danas su ostale samo dve, jedna u Melencima, druga u Belom Blatu. Prve suvače iz 1740. godine pronađene su u Aradcu, Elemiru i Ečki.
O mlinovima na prostoru srednjeg Banata koji su se gradili na obalama reka Tise, Begeja i Tamiša, govori Dušan Marinković, viši kustos u Narodnom Muzeju u Zrenjaninu koji je u svom iscrpnom istraživanju za potrebe izložbe "Mlinovi na području srednjeg Banata od praistorije do 1941. godine" došao do vrlo zanimljivih, javnosti do sada nepoznatih podataka.
- U Banatu se prvi mlinovi-vodenice spominju u ugarskim pisanim izvorima. Povelja Matije Korvina iz 1459. navodi da su se na posedu Ladislava Kanjiškog, od 20 mllinova, nalazile 2 vodenice građene od kamena. Na Tamiši u blizini Jaše Tomića, Modoša, nalazile su se tri vodenice; jedna kod sela Botoš; jedna je izgrađena početkom XX veka kod Uzdina i jedna vodenica kod Boke.
Pored ovih vodenica, gradile su se i brodske, koje su bile mobilnog karaktera, na mapi Torontalske županije ucrtane su četiri ovoga tipa kod Novog Bečeja - kaže za Telegraf.rs, Marinković.
Uporedo sa vodenicama gradile su se i suvače, tip mlina na konjsku vuču. Srećko-Feliks Mileker, kustos i učitelj, zabeležio je u svom radu prvi dokument u suvači u Pančevu iz 1727. godine.
- Neka mesta su imala i po 20, 30 mlinova ovog tipa da bi zadovoljile potrebe stanovništva. Prve registrovane suvače u srednjem Banatu su u Aradcu, Elemiru i Ečki iz 1740. godine. Moram da napomenem da suvače su građene tokom jedne sezone (leto) a još brže bi se demontirale. Sva drvena građa bi se koristila za potrebe nekog drugog objekta, tako da egzaktan broj se ne može dati - rekao nam je Marinković.
Prema istraživanju ovog zrenjaninskog kustosa, urađena je tabela, odnosno mapa Torontalske županije iz 1896. godine koja pokazuje da je na prostoru srednjeg Banata najviše vetrenjača bilo u Novom Miloševu (šest), Zrenjaninu, dok je suvača najviše bilo u Melencima, oko 30, u Novom Miloševu 24, Velikom Bečkereku 18, Karlovu 17.
Bošnjakova vetrenjača u Melencima, suvača u Kikindi
Vetrenjače zbog potrebe korišćenje vetra najčešće su se gradile na periferiji naselja (po mogućstvu na uzvišenjima ). Za gradnju veće vetrenjače bilo je potrebno trideset hiljada pečenih cigala ili više i osamdeset hiljada komada nepečenog ćerpiča. Cigle i ćerpič su se pravili ručno, ciglom se ozidavao samo spoljni zid oko vrata i prozora, a ostatak objekta je rađen od ćerpiča koji je lepljen blatom. Jedna od dve sačuvane vetrenjače je dobro poznata ona na putu Melenci - Kikinda.
- Mlin je izgrađen 1889. godine, graditelj nije poznat. Bila je vlasništvo porodice Bošnjak, koja je inače posedovala još nekoliko vetrenjača, a sada je pod zaštitom Pokrajnskog zavoda za zaštitu kulture Novi Sad. U razgovoru sa sinom vlasnika Bošnjakove vetrenjače, Dejanom Bošnjakom (učitelj u penziji), došao sam do interesantnih saznanja o njegovoj dugogodišnjoj borbi sa državom oko vetrenjače.
Naknadno će biti izložena nova dva panoa posvećena ovoj temi. Ono što je vrlo bitno jeste da gospodin Dejan Bošnjak je čovek koji bio u direktnom kontaktu sa materijom (vetrenjačom) i da je upoznat sa viranjem i procesom rada na i u vetrenjači.
Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanina je započeo radove na restauraciji Bošnjakove vetrenjače 2006. i trajali su naredne dve godine. Obustavljeni su zbog nedostatka finansijskih sredstava ali planovi za dalju regonstrukciju postoje - ispričao je Marinković.
Početkom ove godine Zavod za zaštitu spomenika i kulture Zrenjanina je podneo zahtev nadležnim institucijama da Kišovu vetrenjaču skinu sa spiska nepokretnog kulturnog dobra jer vetrenjača nepostoji (lokacija vetrenjače je u Melencima) više od deset godina. Takođe ove godine UNESCO je mlinarstvo uvrstao u retke značajne zanate
Najstarija vetrenjača podignuta je u Banatu i bila je vlasništvo Agoštona Kiša, 2. oktobra 1794. godine u mestu Elemir.
Suvača u Kikindi, mlin na konjski pogon jedina je sačuvana od ukupno 51 koliko ih je bilo u Velikoj Kikindi. Sagrađena je 1899. godine, a mogla je da samelje 100 kilograma pšenice na sat. Na krajevima paoci su spojeni za kola, koja, preko sistema zupčanika, okreću dva para kamenja za meljavu.
Prosečno, ušur je bio pet, šest procenata, a od meljave se dobijalo i najfinije belo brašno. Istoričari kažu, da se u kikindsku suvaču uprezalo najviše 12 konja, dok je točak prečnika oko 12 metara. Proglašena je 1951. godine za kulturno dobro i najznačajnija je turistička osobenost u Kikindi.
Narodna verovanja žive da se u vodenicama nastanjuju vampiri
O vezi vampira i vodenica svedoči pripovetka Milovana Glišića Posle devedeset godina, zasnovana na tada još živim narodnim verovanjima, u kojoj je jedan od glavnih likova vampir Sava Savanović, koji ubija vodeničare u zarožanskoj vodenici. Ova pripovetka je nadahnula Đorđa Kadijevića da 1973. stvori (kao reditelj i scenarista) prvi srpski film strave i užasa, čuveno ostvarenje Leptirica.
Postoji još jedna zanimljiva priča a vezuje se za suvaču u Zrenjaninu.
O vlasniku jedne suvače u Velikom Bečkereku govori Miodrag Grubački. Po njegovim informacijama, Pera Radičev imao je u posedu dve suvače (podignute 1868. godine) koje su se nalazile u Ulici cara Dušana i Grobljanskoj ulici. Udovica Kolbaski je preuzela ove suvače 1890; jednu je srušila, a drugu je opremila parnim kazanom, i tako je pretvorila u mali, jednostavni industrijski mlin.
Kasnije, 1910. godine, preduzetnici Heler Lafler i Moldovan su je otkupili i na tom mestu je izgrađen Banatski umetni mlin, poznat kao Helerov mlin. Ovaj mlin je prestao sa radom 1936, a njegovu zgradu su tokom Drugog svetskog rata nacistički okupatori pretvorili u koncentracioni logor, ispričao nam je autor izložbe.
Tokom iscrpnog istraživanja za potrebe svoje izložbe gospodin Marinković posetio je više od 40 lokaliteta širom Vojvodine. Izložba sadrži makete, mape i razglednice dr Petera Rokai. Učenici Elektrotehničke i građevinske škole Nikola Tesla iz Zrenjanina više od godinu dana radili su na izradi 5 maketa koje su takođe u sklopu izložbe. Izložba i katalog se mogu sagledati audio-vizuelno, preuzimanjem kodova i besplatne aplikacije Mills of Central Banat AR sa Play prodavnice.
VIDEO: Kamena gora - najlepše selo Srbije
(Dragana Ivanić)
Video: Vulkan na Islandu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Soki
To je indentifitent ovog područja i ne treba dozvoliti da se izbriše.
Podelite komentar
Kale
Prelepe su , steta sto je ostalo tako malo vetrenjaca. Valjda nas tradicionalni nemar?!
Podelite komentar
Novi sad
Mislim da sam video sa se jos jedna gradi.u Mestu Mali Pesak na Severu Backe!
Podelite komentar