Sirene su mitska bića koja se čuju samo kad su gladna, idemo u podrum da čuvamo kupus: Šta su sve tate i mame izmišljale tokom bombardovanja kako se deca ne bi plašila

Moji sinovi su tada imali 10 i 4 god. mladji se seca samo prisustva vojske u selu , ali zato stariji od tih dana mrzi zapadni svet i mislim da tu nema pomoci . Pokusala sam da mu objasnim da obican narod nije kriv za te dogadjaje jer sam zivela na Zapadu i vrlo dobro znam kakvo je raspolozenje bilo kod obicnih ljudi povodom te teske agresije na nasu zemlju . Nisam uspela , on je odrastao sa gorcinom i molim boga da ga to osecanje napusti .Jedino sta je bilo pozitivno iz tog vremena je ona solidarnost koju pamtim i danas i za kojom zalim jer je nestala sa prestankom rata , poslednja cigareta se delila bez razmisljanja , ali to smo mi na zalost.

Burek sa sirom ...... Imao sam 22 godine , maltene tek skinuo uniforum , kad ono poziv ajde rezerva.Dva dana smo bili u jednom sportskom centru zadužili oprenu i naoružane i onda auobusi i pravac jug. Ta dva dan ujutru ćale krene na posao i donese mi burek sa sirom i jogurt , ništa slađe ne pamtim da sam pojeo u životu(i sad mi krenu suze na oči).Priča mi posle ćale da je doneo i treće jutro ali ne nije našao. Bogu hvala sve je na kraju prošlo ok.

Bilo, neponovilo se!

Samo mene izgleda roditelji nisu zavaravali a kako su i mogli kad zivimo pored Generalstaba koji je i pogodjen u trenutku dok smo bili kod kuce... Ja sam imala 7godina i znala sam da je rat. Ne mogu reci da imam traume danas ali tad sam bila jako uplasena.

Mi smo tada kao klinci svaki dan isli na pecanje na obliznju recicu, nismo obracali paznju niti bili svesni koliko je opasno, u nasoj skoli je bila kasarna, ziveo sam vrlo blizu, sa vojskom smo se druzili i naravno stariji su vodili racuna da oni uvek imaju hrane i ostalij potrepstina, mom drugu i meni su neki vojnici davali pistolje, mi smo svaki dan dolazili do njih cistili im oruzije, bili smo presrecni, a nismo ni bili svesni kako su mogli da budu kaznjeni zbog toga, na Vaskrs se u skolskom okupilo celo nase selo, da slavimo zajedno sa vojskom, bilo je svega kao da je neko lepo vreme, igrao se fudbal i odbojka, pekla se jagnjad, a onda su se zacule sirene i tu noc je pogodjen njihov polozaj na nekom brdu, nikada nismo saznali sta se desilo, ali mislim da je bilo zrtava... nikada necu zaboraviti taj period, vojska je otisla, nikada ih nisam video od tada, ali jos pamtim neke likove, bilo je to tesko, ali nekako i lepo vreme zajednistva.

Да бисмо заварали децу како не би чули језив звук сирене у време бомбардовања,правили смо у склоништу позоришне представе с песмама.Деца су се дружила као у вртићу,а сирене су тобож најављивале почетак представе.И,заиста,захваљујући томе,деца не памте ужасе тог времена.

Ja sam mog sina ucio da bude heroj,pravio sam pusku od drveta ,zakuco ekser razvukao gumice i stavio mu zrno kokuruza da puca na avione, detetov osecaj nikad nemozete prevarati !