Rešavamo jednu od najvećih urbanih legendi - koliko je beba zaista začeto tokom bombardovanja 1999. godine
Kažu da je bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine mnoge zbližilo i da je tada začeto mnogo dece, a da li je reč samo o urbanoj legendi ili ta priča ima smisla, rešili smo da proverimo. Ono što smo saznali bilo je u suprotnosti sa pričama, ali samo donekle. Jer, podaci Republičkog zavoda za statistiku od 2001. pokazuju da sve, ipak, ima smisla, pogotovo što je nakon toga sklopljeno najviše brakova.
Ali, najpre nešto o tome kako su se ljudi družili.
Na prvi zvuk sirena verovatno je većina stanovništa pohitala u skloništa. Narednih nekoliko dana bar polovina njih su bili redovni na razmeni cigareta, priča, sećanja, u hladnim podrumima najbližih skloništa. Iz dana u dan sve više ih je odustajalo i ostajalo u svojim domovima vođeni logikom: "Nek bude šta bude. Ne mogu više da silazim iz toplog i čistog u prljavo".
Oni uporniji silazili bi da vide simpatiju, jer to im je bila jedina prilika. Oni koji su imali sreće, podelili bi i ćebe, cigaretu, sendvič... jer bilo je teško. Niko nije radio tih dana, vladala je opšta nestašica osnovnih namirnica.
- Silazila sam u sklonište prvih pet dana. Cigareta skoro da nije bilo na trafikama. Znala sam da moj komšija sa sprata ispod uvek ima u šteku neki boks "malbora", pa smo se kuma, komšinica i ja često skupljale kod njega. Tu se komšinica Maja jako zbližila sa njim - priča kroz osmeh Ivana (40) iz Beograda.
Mnogi su se tako zbližili... Neki su na ta "druženja" brzo zaboravili, pa se ni ne jave komšiji s kojim su tada delili strah. Drugi su konačno saznali s kim dele sprat i počeli da se posećuju. Treći su se venčali i dobili decu.
Nisu skloništa jedina mesta gde su se ljudi okupljali. Malo ko je znao za dva kluba u gradu koja su ubrzo počela da rade, ili su znali, ali se nisu usuđivali da prelaze mostove radi malo zabave. Da, to je, valjda, jedini put kada su mostovi razdvajali ljude. Mada, to za one uporne nije važilo.
- Sećam se da smo drugarica i ja krenule njenim belim "fićom" preko Brankovog mosta. Išle smo logikom da nećemo valjda biti toliki baksuzi da Tomahavk pogodi most baš dok smo mi na njemu. Stisle smo zube na dva minuta i juriiiš. Išle smo posle ponovo, ali taj prvi put neću zaboraviti sigurno, kao ni osmeh dok smo se vraćale nazad isto veče - priseća se Sanja (39) sa setom tog vremena i njene velike ljubavi koju je tada upoznala.
Oni koji nisu otputovali kod rođaka u inostranstvo, na selo, niti bilo gde, a od skloništa su se gnušali, razonodu su opet nalazili u najbližem komšiluku ili bloku. Neko uz pesmu, neko uz čašicu, neko opet u zagrljaju... Da ne misli na ružne stvari... I onaj ko im inače ne bio bio lep, tad je bio lep... A tek kad je došao taj topli jun, najlepši u životu svima koji su ga doživeli jer je 10. okončano bombardovanje... E tad je izgleda, počelo opštenarodno veselje. Slavio se život, mir, ljubav, zraci Sunca, sve što je moglo da se slavi. Jer, iako je vladala nestašica najosnovnijih namirnica, ljudi bar nisu morali da strepe za goli život.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku kažu da je upravo tada začeto najviše dece, a ne tokom bombardovanja. Pogledajte i sami:
Broj živorođenih u periodu januar-april 1999.-2001.
Mesec rođenja 1999. godina 2000. godina 2001. godina
januar 6040 5235 6691
februar 5609 4976 5819
mart 5832 5876 6339
april 5418 5812 6193
Zaključeni brakovi u Srbiji od 1999. do 2016. godine (RZS) i broj rođene dece za isti period
Dosta dece se rađalo i narednih godina, da bi već od 2005. bilo rođeno 6000 manje dece nego godinu pre.
Radost zbog "spasenih glava" mnoge je potakla i da se venčaju, pa je 2000.godine sklopljeno najviše brakova - 42586. Na ulazak u bračne vode nešto malo manje njih se odlučivalo i narednih godina, da bi 2005. taj broj vidno opao.
Iz nečeg tako lošeg, još nekoliko godina kasnije "bujala" je Srbija. Samo da ne dočekamo neku novu "nevolju da bi mogli da se opet prepoznamo". Ili još gore - da se ne ostvari ona - "Samo sloga Srbina spasava".
Spasavajmo se sada, ovde, u miru, a 1999. samo da se sećamo.
(S.Vasić)
Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Pera Kojot # 1
Vidite ovako! Kome se takvo zblizavanje svidelo naka ode sad u ratom zahvacenu Siriju pa neka uziva! Ja sam imao 20 i neku I bio u rovu na braniku drzave, zvizdalo oko glave na sve strane, dok ste vi pusili marlboro i sklapali prijateljstva i veze neko je ginuo na Kosovu! Citava anketa je mozda tacna, Ali isto toliko pokazuje koliko smo mi cudan narod! Svi ti koji su sedeli po sklonistima I sljokali sve sto I'm padne pod ruku, takvi su nam danas I dosli glave, I tada a i danas bez razlike! Posle 15 godina je neko poceo da prica o ratnicima I herojima sa kosara, ma da, steka malbora pa ako albanci nagrnu, ponudicemo im pljugu malbora!
Podelite komentar
Zoran
Nije to vreme interesantno, nego koja godina ranije kada bila nestasica struje. Posle godinu dana lekari se zaprepastili, natalitet skocio.
Podelite komentar
MIRA
Od secanja nemamo nista sem stres
Podelite komentar