ALARMANTNI PODACI: 100.000 ljudi u Srbiji boluje od glaukoma, a ako se ne leči, vodi do potpunog slepila (FOTO) (VIDEO)

Vrlo česta i opasna bolest, ne po život ali po njegov kvalitet jeste glaukom koji, kako se procenjuje u Srbiji ima oko 100.000 ljudi. Reč je o očnoj bolesti, koja posle katarakte, najviše dovodi do slepila a koja je toliko podmukla da svaka osoba posle 40. godine mora na kompletan očni pregled, kako bi se eventualno, otkrila na vreme.

Preporučujemo

VMA na veliki jubilej otvara Očnu banku: Prve transplantacije rožnjače već sledeće nedelje

Načelnica Odeljenja za glaukom Kliničke za očne bolesti Kliničkog centra Srbije doc dr Marija Božić održala je, povodom Svetske nedelje borbe protiv glaukoma koja traje do subote, 17. marta, predavanje o ovoj bolesti.

Na samom početku ona je objasnila da glaukom nije samo jedna, već skup više progresivnih neizlečivih bolesti poput hipertenzije i šećerne bolesti, koje napreduju ukoliko se ne leče i oštećuju očni živac koji je bitan za prenos slike do mozga.

- Odnosno, vrlo je važno da nam očni živac bude zdrav da bismo videli a glaukom je ona bolest ili grupa bolesti koja ako se ne dijagnostikuje na vreme, i ako se ne leči može da dovede do slepila - objašnjava doc dr Božić.

Podaci Svetske zdravstvene organizacije govore da je po učestalosti glaukom druga po redu očna bolest koja dovodi do slepila, odmah posle katarakte. U svetu glaukom ima 60 miliona ljudi, od njega je oslepelo čak 4 miliona, a smatra se da neku vrstu ove bolest ima nekoliko miliona svetske populacije a da nisu ni svesni da je imaju.

Printskrin: YouTube/CBS Miami

- U Srbiji, nažalost, nemamo tačne podatke ali se pretpostavlja da glaukom ima oko 100.000 osoba što je na populaciju Srbije značajan procenat. Inače, procenjuje se da će 2020. godine ovu bolest u svetu imati 80 miliona osoba, dakle, jedna ogromna populacija ljudi koja će ima glaukom i izgubiti vid na oba oka zbog njega - navodi ona.

KAKO NASTAJE I ŠTA RADI VISOK OČNI PRITISAK

Glaukom, uglavnom, nastaje usled visokog očnog pritiska koji ugrožava očni živac, ali šta je uzrok tom pritisku.

- Očna jabučica ima svoj određeni pritisak koju određuje, pre svega, količina očne vodice. Ta očna vodica stalno cirkuliše kroz oko kao krv kroz organizam i daje joj pritisak. U slučaju kada neko ima problem sa oticanjem očne vodice, pritisak raste, dakle nagomilava se u oku i oštećuje na više načina očni živac. Visok pritisak mehanički ugrožava očni živac. Međutim, nije potrebno imati visok očni pritisak da bi neko imao dijagnozu glaukoma, ljudi ovu dijagnozu dobijaju a imaju normalan očni pritisak - kaže doc dr Božić i dodaje da su normalne vrednosti očnog pritiska od 10 do 21 milimetara živinog stuba.

GLAUKOM "VOLI" TAMNU PUT 

Najviše obolelih od glaukoma je u Africi, Japanu i Latinskoj Americi. S tim u vezi, osobe tamne pute su i u najvećem riziku od ove bolesti.

Foto: Telegraf.rs

- Nećemo svi dobiti glaukom ali postoje osobe kod kojih su rizici izraženiji. Afroameričke rase, osobe tamne puti, odnosno Romi su najugroženiji, zatim starije osobe, muškarci, i oni koji u široj porodici imaju nekog ko boluje od glaukoma. Od lokalnih faktora vezanih za oko, na prvom mestu je očni pritisak, dioptrija i to minus mada i osobe koje nose plus mogu da budu ugrožene, tanke rožnjače, osobe koje imaju neke naslage u oku poput pigmenta i osobe koje već imaju promene na očnom živcu - objašnjava ona i dodaje da su istraživanja o ovoj bolesti toliko daleko otišla da su pokazala da to nije samo boljka vezana za oko:

- Utvrđeno je da nije dobro da imate ni visok a ni nizak krvni pritisak, ni migrenu, ni dijabetes, ni cerebrovaskularna i kardiovaskularna oboljenja. Sve je to faktor rizika za nastanak glaukoma. Najjednostavnije je da kažemo da sve osobe koje imaju preko 40 godina su manje ili više u mogućnosti da ga dobiju, a posebno oni koji ga imaju u porodici.

Bolest se u velikom procentu manifestuje tako što oštećuje nervna vlakna, kojih je na milijarde, a što se primeti tek kada je prekasno, odnosno kada osoba primeti da ne vidi u nekim delovima vidnog polja.

Foto-ilustracija: Foter/nikozz

SA I BEZ AGRESIVNIH SIMPTOMA

Deli se na primarne, sekundarne i kongenitalne glaukome.

- Kod primarnog glaukoma otvorenog ugla, koji je i najčešći, osoba ne primećuje nijedan simptom dok ne postane suviše kasno. Nema bolove, nema osećaj da se išta dešava, a ukoliko osoba ima malo više godina smatra da se radi o katarakti, ne javi se na vreme oftalmogu a vidno polje se sužava i sužava dok ne bude kasno. Za raliku od primarnog glaukoma otvorenog ugla, primarni glaukom zatvorenog ugla je dramatičan po nastanku. Odjednom nastaje bol u jednom oku, polovini glave, prate ga pad vida, mučnina, povraćanje i jedno loše opšte stanje, pa on pre odvede pacijenta kod oftalmologa.

Foto: pixabay.com

Doktorka Božić ističe da obavezno treba posle 40. ili 45. godine otići kod oftalmologa i insistirati na kompletnom pregledu - pored provere vida i na merenju očnog pritiska.

- Ako neko ima nesreću da ima glaukom, odmah treba da počne da se leči i u prvo vreme je to lečenje jednostavno jer se zasniva na upotrebi kapi za oči eventualno tabletama, i na operaciji koja može da bude laserska ili klasična. Borba glaukoma je timska borba, pre svega borba pacijenta, koji moraju da shvate da imaju posla sa hroničnim oboljenjem i da treba da koriste kapi kako im je rečeno, i da redovno posećuju svog oftalmologa.

Foto-ilustracija: Profimedia

PRAVILNA UPOTREBA KAPI ZA OČI:

- Najvažnije je prvo oprati ruke. Zatim treba povući donji kapak. Tada se ukaže jedan džep, jedan mali prostor u koji može da se kane jedna eventulano dve kapi, potom treba spustiti donji kapak, zatvoriti oko, može se čak i pritisnuti, pa višak kapi obrisati maramicom - objašnjava doc dr Božić.

(M. S. - Lj. R.)