Jedan sasvim običan vikend u prosečnoj srpskoj porodici: Daleko bilo da se muškarac prehladi, kuća postaje ratna zona, i to nije sve!
Vreme virusa traje uveliko, ako je neke sreće, trebalo bi uskoro i da se završi, ali u prosečnoj srpskoj porodici svaki put kad nekog muškarca "opkoli" prehlada, život se ukućanima pretvara u pakao.
Tako je na Fejsbuk stranici "Pričam ti priču" objavljena "ispovest" iz jedne klasične srpske kuće koja najbolje opisuje ratno stanje izazvano virusima.
Preporučujemo
Neki školarci dobiće besplatne udžbenike: Evo ko i pod kojim uslovima će imati pravo na to
Ove predmete danas nikako ne uzimajte u ruke: Danas je prvo i drugo obretenje glave svetog Jovana Krstitelja - Krstovdan
NE LJUBITE DECU U USTA: Stručnjaci upozoravaju roditelje jer to može da dovede do opasne infekcije
Priču vam prenosimo u celosti:
"Kada moji muškarci zakače neki virus, naša kuća se pretvara prvo u ordinaciju lekara opšte prakse, zatim u specijalističku ambulantu i na kraju u Institut u Sremskoj Kamenici.
Prvo kreću izjave tipa: "Nešto nisam dobar". Posle pola sata to prelazi u: "Ma, nešto me stislo, sve me boli". Šetaju se po kući kao da traže nešto.
Ova faza obično traje nekoliko sati. Kada ih pitam šta im je, obično se nešto kao snebivaju, kažu da ni sami ne znaju.
Na kraju ove faze, konstatuju da je u pitanju strašna bolest - VIRUS. Dalje dolazi dijagnostika: koji je to strašni virus koji je napao ova dva kršna momka. Nabrajaju sve viruse za koje su ikada čuli. Stariji nabraja više: "To je stomačni sto posto! Ali i grlo me boli. To je noro virus! ( Nikad čula) ili ovaj ferari što se sad pojavio". Mada, kaže, nije siguran.
Sreća, poslednji put nisu imali osip. (Koji se obično pojavi kao posledica skidanja temperature rakijom od 126 gradi). Nijedna infektivna klinika ih ne bi ubedila da nisu po sredi morbile.
U sledećoj fazi, ležu u krevet. Tada za mene počinje pakao. Ajde što leže, nego jauču kao da je došao kraj. Prvo stenju, uzdišu i duboko dišu. Čujem ih u kuhinji.
Naravno, pitam ih šta ih boli.
- Pa, sve me boli ženo! Kako ti nije žao! ( Hvataju me na sažaljenje) Bolestan sam!
- Nisi bolestan, imaš virus.
- Pa da, to je bolest!
- Dobro. Hoćeš čaj?
- Čuj, hoću li čaj! Pa, naravno da ću čaj! Šta čekaš? I daj mi još nešto da popijem.
- Šta da popiješ?
- Šta ja znam! Neki lek.
Ponudim brufen, čaj skuvam, maramice donosim. Nije bolje.
E, tada počinje dozivanje mame:
- Majko moja, šta je ovo. Joj gotov sam... Ovo da je gotov ponavlja svakih 30 do 50 sekundi. I tako nekoliko sati.
- E, da je moja baba živa, ona bi mene sad pazila! (Kuku majko)
U međuvremenu, traže krivca za njihovo stanje.
- Ma, to je sve zbog ovih na poslu! Bolesni dolaze, kašlju mi tamo u facu. Šta dolaziš na posao kad si bolestan. Svi oko mene bolesni, normalno da ću i ja biti bolestan! Ma, to su sve ovi Ameri krivi, ko zna šta nam bacaju! Jooooooj, gotov sam!
Odjednom se bude teorije zavere. Svi su krivi. Bukvalno svi koji su u našu kuću ušli poslednjih mesec dana, iako su ljudi bili zdravi. Ne! Jok! Ko zna koji virus su imali, a nisu znali, pa su zarazili moje muškarce.
Kada skoči temperatura, nastaje totalni haos! Buncaju, dozivaju i mole. Maramice pobacane svuda, pune i prazne čaše soka, čaja i limunade svuda su po kući. Tu su i brufeni, probiotici i pastile za grlo. Mokre krpe za obloge. Ćebad i jorgani.
Ne daj Bože da neko naiđe, mislio bi da je kod nas Variola vera zavladala!
Ja sam naravno nervozna i izbezumljena. Svaki preostali živac mi pokidaju. Molim ih da ustanu, da se istuširaju ili izađu napolje. Ovo prvo i drugo ponekad i poslušaju (naravno uz jauke), ali izlazak napolje nema šanse.
Kada pokušam da izluftiram prostoriju u kojoj bolesnici obitavaju, jaukanje se pogoršava!
- Ti nisi normalana! Zatvaraj! Oćeš upalu pluća da dobijemo! Vidiš da umiremo! Jaoooo majko! (Opet zove mamu)
Narednog dana su bolje. Ustaju polako. Drže se za leđa i glavu. Pridržavaju se za stolice. Ali luftiranja još nema. Kao da će aždaja ući kroz prozor.
Virus kao virus. Traje nekoliko dana i prođe. Moje traume traju do sledećeg virusa.
Kada gospoda ozdrave od ove užasne bolesti, neće da priznaju da su muškarci, bez izuzetka, kukavice.
- Videćeš ti kad tebe uhvati!
- Ko da me uhvati?
- KO? PA VIRUS!"
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Mi, žene, nismo broj, prestanite da nam računate vrednost: Odbij da budeš zbir tuđih frustracija
Bitna stvar o Ljiljinoj smrti biće napokon otkrivena: 15. decembra stižu rezultati super forenzičkog testa
"On umesto da se bavi decom juri karijeru ovde, njih ni ne viđa": #ženeumuškimulogama
<% post.title %>
Norovirus se brzo širi i zabrinjava mnoge: Ovo su rizične grupe ljudi, a jedna stvar je posebno važna
Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
"NITI JE VLADIMIR DOČEKAO PORODICU, NITI MILE PENZIJU" Danas sahrana oca i sina koji su poginuli kod Šapca: Oglasio se njihov prijatelj koji ih je sreo pola sata pre nesreće
(MAPE) DANAS SE ZATVARA POLA BEOGRADA Ovo je detaljan spisak ulica gde se obustavlja saobraćaj i izmena režima saobraćaja
KRVAVA SUBOTA U MRAMORKU Komšija pucao u oca i sina, policija ga privela naoružanog: Povređenima se lekari bore za život
DARKO 100%
Sto se tice ove teme stvarno zene su tu pravi heroji,mi muskarci smo stvarno placipi.....!kad se razbolimo sve podredjujemo sebi,trazimo tad i najmanji deo paznje u svakom pogledu,a kad se zena razboli mi ni 10% nepomognemo ,tako da zeni i zdravoj i bolesnoj je sav teret na ledjima!
Podelite komentar
OIvan
Ovo je sve istina tacno takav sam bio od 23.02 do 02..03.
Podelite komentar
Marijana Bakov
Moj Aleksej se prvi put razboleo u svojoj 50 -oj.To je bila drama kao da je smak sveta,podizala sam ga iz kreveta titrala do besvesti,epilig toga ja dobi kilu I moram na operaciju.A ja sa temperaturom idem na posao,svaku bolest na nogama prelezah.
Podelite komentar