KLUPKO POSKOKA u februaru preplašilo Srbe: Nešto ih je nateralo da izađu ranije, a za dve nedelje se očekuje još gora situacija (FOTO)

Poznato je da sa prvim prolećnim suncem izlaze i zmije iz svog legla. Poskoci u Srbiji ulaze u hibernaciju sa početkom jeseni, a izlaze iz obično polovinom marta i to prvo mužjaci, a nedelju do dve sa izlaskom iz hibernacije kreću i ženke. Ove godine poskoci su požurili, pa je već u februaru čitavo "klupko" fotografisano u Rači.

Drago je kao dečak hvatao 8 poskoka za pola sata i prodavao ih da bi se školovao: Zmije beže kada ga vide, a samo jedna ga je ujela (VIDEO)

Preporučujemo

Iako ova zima nije bila jaka, pa smo i kraj februara dočekali bez debelog minusa, ipak je prerano za izlazak poskoka, ali kao što vidimo nije i nemoguće. Prve fotografije poskoka snimljenog u okolini Rače postavio je Boban Gvozdenović na društvene mreže.

- Ovo nije vreme za izlazak poskoka iz hibernacije, nešto ih je moralo poremetiti, ali vrlo lako može biti da su vremenske prilike uticale na njihov prerani izlazak. Verovatno su u pitanju mužjaci, a ženke će za dve nedelje nakon njih - ispričao je za Telegraf.rs Vladica Stanković iz Udruženja za zaštitu gmizavaca i životne sredine "Poskok".

Najotrovnija zmija u Srbiji

Evropski poskok je naša najotrovnija zmija. Otrov sadrži supstance koje izazivaju nekrozu tkiva i uništavaju krvne pločice trombocite usled čega može doći do krvarenja u unutrašnjim organima. Sam ujed često nije bolan ali se nakon nekoliko minuta javljaju prateći simptomi u vidu glavobolje, vrtoglavice, ubrzanog rada srca, otežanog disanja i povraćanja.

Zubi poskoka mogu biti dugi i do 1 cm što omogućava zmiji da efikasno ubrizga otrov u dublje delove tkiva i mišiće, što doprinosi bržem širenju otrova kroz organizam. Zato je važno da se protivotrov dobije u što je moguće kraćem roku. Ujed poskoka je često smrtonosan, a kod starijih osoba i dece, smrt je gotovo zagarantovana u slučaju nepravovremeno pružene pomoći.

Poskok/Foto: Wikipedia/Benny Trapp

Kako izgleda

Jasna karakteristika koja izdvaja poskoka od drugih ljutica, kao i ostalih zmija koje žive na teritoriji Srbije je jasno izražen rog na vrhu njuške. Rog je izraslina kože i vezivnog tkiva i do sada nije utvrđeno da poseduje neku ulogu. Glava je trouglasta i jasno izražena. Krljušti poskoka su sa grebenom i na potiljačnom delu glave imaju sitne krljušti. Kao i kod ostalih ljutica rep je kratak u odnosu na telo, mužjaci u odnosu na ženke imaju duži rep.

Gde živi

- Uglavnom naseljavaju toplija i osunčana staništa, poput kamenjara, hrastovih šuma, kanjona i klisura. Poskok je najčešće aktivan preko dana, tokom toplijih letnjih dana može biti aktivan u sumrak i tokom noći, a može se popeti i na drveće do dva metra visine. Prilikom susreta sa čovekom kada se oseti u opasnosti, nije retko da šišti - dodao je Vladica.

Vladica Stankovic/Foto: facebook

Šta jedu

Hrane se uglavnom sitnim sisarima, pticama, drugim gmizavcima, pacovima... Mladi poskoci uglavnom jedu insekte i guštere, a plen ubijaju otrovom.

Edukacija dece

Udruženje za zaštitu gmizavaca i životne sredine "Poskok" se bavi edukacijom kako dece, tako i odraslih, nastojeći da im približi život zmija, ali i sve opasnosti koje vrebaju od njih. Takođe, ljudi iz udruženja love zmije u urbanim sredinama i vraćaju ih u njihovo prirodno stanište. Vladica kaže da se dogodi i da ga neka zmija ujede, istina imao je sreće, pa nijednom nije bila otrovna.

- Ljudima često zmije uđu u kuću, dvorište, pa zovu za pomoć. Pri hvatanju treba biti vrlo oprezan. I ujed neotrovne zmije može da bude opasan, jer se hrane glodarima, pa osim otrova mogu vam preneti neku zaraznu bolest - dodao je Vladica.

Interesantno za poskoke je da su ženke uvek parno reproduktivne, rađaju od 4 do 20 formiranih mladunaca u avgustu ili septembru, u zavisnosti od sezone.

A ovo je snimak iz jednog malinjaka iz okoline Užica:

(J.J.Kulaš/j.kulaš@telegraf.rs)