Da li je PEGLA najpopularnija ili najomraženija reč u Srbiji? Ima samo jedno pravo značenje, a koristimo je u mnogo ružnom kontekstu

  • 0

Ako se presabere u koliko žargonskih izraza postoji pojam "pegla", čini se da je ovo omiljena srpska reč. Pegla se pominje da označi povraćanje, seks, izmenu računovodstvenih podataka, drogiranje, tuču, obradu slika u fotošopu, šminkanje, igranje igrica.

DA LI ZNATE ZAŠTO ČESTO KAŽEMO "Drži se kao pijan plota"?

Pre nego što je stekla, čini se svoju sudbinsku ulogu u srpskom jeziku, pegla je bila pojam, reč koja označava ispravljanje tkanine dejstvom toplote.

Pegla za ispravljanje tkanine

Čini se da je sve počelo peglom na ugalj ili ćumur. Tada je pegla iznad ploče za glačanje imala prostor u koji bi se stavljao žar. Pegla bi se s vremena na vreme raspaljivala tako što bi onaj ko pegla mahao šakom iznad nje, vazduh uđe u kućište i raspali poluugasli žar.

Ugljen-monoksid kao posledica ovakvog peglanja je redovno izazivao glavobolju. Izazivao je i povraćanje i veruje se da je zbog toga nastao jedan od najpoznatijih žargonskih izraza "baciti peglu" u smislu povraćanja.

Foto: Profimedia/Alamy

Dok su žene peglale stojeći nad peglom udisale su otrovne materije koje su im izazivale mučninu, pa bacale peglu i trčale napolje da povraćaju. Danas se "pegla" zbog pljeskavica sa sumnjivog kioska, alkohola ili bolesti, "ma sinoć sam na rođendanu pred svima peglao".

Međutim, postoji i drugo objašnjenje.

U doba Starih Slovena reč pegla je označavala najveći kazan za pripremanje hrane, a s obzirom na loše kvalitete izrade, te pegle su često bacane iako su bile vrlo bitne i vredne. Bacanje pegle je prvo bio izraz koji je označavao gubitak nečega vrlo bitnog, ali u savremenom žargonu znači povraćanje.

Pegla za sve drugo

"Pegla se" i posle žestoke kafanske ili ulične svađe i tada "peglanje" označava tuču. Jači "peglaju" lica slabijih, zbog čega neko završi u bolnici, "kako su se dva lika ispeglala, da ne poveruješ."

Foto: Telegraf

Pegla je jedna od najuniverzalnijih reči u srpskom jeziku. Može označavati i seksualni odnos, a ovim pojmom najčešće muškarci opisuju svoja ljubavna osvajanja, "ma, to je ona što sam je peglao na tvom rođendanu."

"Peglaju" se i sukobi, pa će tada dvoje prijatelja ili bračni drugovi razgovorom "ispeglati" ranije razmirice.

Mogu se "ispeglati" i knjigovodstveni podaci, završni računi i sila dokumentacije koja pokazuje koliko je ko potrošio ili zaradio. Tako "ispeglanim" podacima može se lepo ovajditi i čak izbeći zatvor.

"Pegla" ili "ćumur" zna da bude opis za nekoga ko je dosadan i svojom pričom "pegla" živce ostalih. Pegla je i sinonim i za gužvu u gradskom prevozu, "koja pegla juče u busu, nisi svestan."

Foto: Telegraf

"Peglanjem" neki označavaju i konzumiranje kanabisa, a neki i vožnju automobila, "e matori, gde si?", "evo me peglam auto-put."

Može da označava i igranje igrica, "šta radiš?", "evo me peglam Vrld of vorkraft."

Jedan od novijih žargonskih izraza je i "peglanje" u programu fotošop, za obradu fotografija, kada se programskim alatima brišu bore, mladeži, bubuljice sa uslikanih portreta.

Stvaranje svog jezika

Žargon je jezik unutar jezika ima funkciju da identifikuje članove određene društvene grupe i još više tu grupu zatvori, navodi Marijana M. Čanak u svom naučnom radu "Obeležja novosadskog omladinskog žargona sa rečnikom".

- Kao što kažu da literatura često nastaje iz nezadovoljstva sobom i svetom, za žargon tvrde takođe da nastaje iz nezadovoljstva ljudi, pogotovo mladih, svojim standardnim jezikom - piše Marijana Čanak.

Foto: Telegraf

Ona pojašnjava da žargon "vodi bitku" sa standardnim jezikom i da u tom osvajačkom pohodu postaje obeležje ponašanja mladih, njihovog doživljaja okoline i života uopšte.

- Ako je žargon oružje u rukama mladih koji svet otimaju od starijih, neizbežno je pitanje da li čovek vlada jezikom ili, pak, jezik čovekom. Možda se u stvaranju i upotrebi žargonske leksike ogleda nastojanje mladih da se razlikuju, da budu što kreativniji, ali i osećanje da svojim novim jezičkim izrazom mogu bolje, mnogo sigurnije i lakše vladati (ili se, bar, time zavaravaju) kao jezikom koji nisu usvojili niti naučili, nego sami stvorili, dakle, ne kao vrsta, nego kao individue - zaključuje Marijana Čanak.

VIDEO: Koji je izgovor u Srbiji najpravilniji?

Daljinac

(Marija Raca)

Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA