Busamo se u grudi i svi izgovaramo "Samo sloga Srbina spasava", a niko ne zna odakle izreka potiče

Izreka "Samo sloga Srbina spasava" izvedena iz ocila srpskog grba živi u narodu već više od 150 godina, ali malo ko od nas zna ko je njen autor. Prijateljima srpskog naroda, koji se borio za svoje nacionalno oslobođenje i ujedinjenje, ova krilatica nije smetala. Međutim, neprijatelje koji su se u politici prema balkanskim narodima držali pravila (zavadi, pa vladaj), ona je izazivala i ogorčavala.

Ova krilatica nastala je u 19. veku, u vreme našeg nacionalnog romantizma. Njen autor je Jovan Dragašević (1836­-1915). On je bio oficir, naučnik, utemeljivač vojne štampe u Srbiji i pesnik, koga je oduševila patriotska strana pokreta Ujedinjene omladine srpske.

Preporučujemo

Danima se u Beogradu vijore dve različite vrste srpske trobojke, evo o čemu se radi

Sav u idejama nacionalnog oslobođenja balkanskih naroda od turske vlasti, on se aktivno uključio u pripreme čitave jedne generacije da ostvari težnje svojih potlačenih sunarodnika.

Dragašević je bio urednik "Vojina", lista zavojničke nauke, veštine i novosti, a zatim i "Ratnika", lista za vojne nauke, novosti i književnost. Bio je i pisac naučnih dela iz geografije i istorije, ali najpoznatiji je bio kao pesnik.

Njegove rodoljubive pesme štampane su 1860. і 1869. godine, a među njima najpoznatije su: "Jeka od gusala", "Jovan Kursula", "Rajić na topu".

Krilatica je prihvaćena od naroda, ali se uskoro izgubilo ime njenog autora. O njoj se kasnije govorilo kao o narodnoj pesmi i poslovici. To je zabolelo Jovana Dragaševića і on je, u jednom pismu Jovanu Boškoviću (1834­-1892) iz 1891. godine, prekoreo novi naraštaj zbog zaboravnosti i neblagodarnosti.

Ovaj poklič imao je pokretačku snagu u nacionalno­oslobodilačkoj borbi srpskog naroda protiv spoljnog neprijatelja, prvenstveno protiv Turaka i Habsburške monarhije. To je ujedno i istorijsko značenje ove izreke.

(Telegraf.rs/List zadužbina)