Dekan Filološkog fakulteta frapirala javnost: Vokabular nam je sveden na tek 700 reči, a u medijima je ta brojka još manja
Je l' i jer, trebati, potencijal glagola biti - pa recimo mi bi umesto mi bismo, vi bi umesto vi biste, to su verovatno najčešće greške koje studenti prave
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Jeretik
Mislim da je i 700 preterana brojka .Kada slusam razgovor klinaca u busu izmedju po sto puta ,znas b'ate , b' ate , keve mi , b' ate za 10 min razgovora ubace maksimum desetak drugih reci , jedna u minuti .
JA
95% ljudi govori "mi bi" umesto "mi bismo". Cak i fakultetski obrazovani ljudi, voditelji na televiziji, i sl. Sramota.
Dag
Jezik je sredstvo komunikacije.Bogatiji recnik odlikuje - obrazovane licnosti.Ali za spoeazumevanje je neophodan,relativno mali fond - reci...