Danas je dan prvog srpskog prosvetitelja Svetog Save: Ni slučajno ne smete da nosite odeću ove boje
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju srpskog prosvetitelja Svetog Savu, u narodu poznat i kao Savindan. Sveti Sava je sinonim za srpski narod, za sve ono što predstavlja naše duhovno biće.
Rodio se kao Rastko Nemanjić (1174 - 1236.) i odrekao zemaljske vlasti i zamonašio se. Tada je postao Sava. Sava je bio raški plemić iz vladarske porodice Nemanjića. Bio je prvi srpski arhiepiskop, uticajni diplomata, a naša pravoslavna crkva ga slavi kao svog osnivača.
Rastko je bio najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje i brat kraljeva Stefana i Vukana. Proglasio je samostalnost raške crkve i postavio osnove Srpske pravoslavne crkve.
Kada je napunio 17 godina, odlučio je da ode na Svetu Goru koja se sada nalazi u Grčkoj i postao monah. Toliko se, kako se navodi zaljubio u pravoslavnu veru, da je odlučio da napusti svoju titulu princa. Kasnije mu se pridružuje i otac Stefan Nemanja.
Njih dvojica su 1198. godine oživeli zapušteni manastir Hilandar.
Sava se povukao sa mesta arhiepiskopa 1234. godine. Za naslednika je postavio Arsenija, koji mu je bio učenik. Sava se zatim uputio na drugo putovanje na Istok. Prema istorijskim spisima, umro je 1236. godine u Velikom Trnovu. Navodno je dobio upalu pluća. Njegove mošti je u manastir Mileševo preneo njegov nećak, kralj Vladislav 1237. godine.
Kao školska slava Sveti Sava je bio ukinut 1945. godine kada su komunisti došli na vlast. U škole je vraćen 1990. godine. Na taj dan nastava se ne održava, a osim u Srbiji, slavi se u Republici Srpskoj.
Narodna verovanja na Svetog Savu
Postoji narodno verovanje da na Svetog Savu ne sme da se nosi ništa crveno. Ovo verovanje potiče iz starih vremena, dok su seljaci strahovali da im vukovi ne pojedu stoku. Sveti Sava se smatrao pastirom i zaštitnikom stoke, te se ona na Savindan po običaju sama puštala na ispašu. Međutim, crveno se nije nosilo jer se verovalo da boja krvi privlači vukove, pa je taj običaj ostao do danas da se 27. janura ne nosi ništa crveno.
Isto tako na današnji dan ne valja otvarati britvu i oštriti noževe ili bilo koji alat kako bi vukovima čeljusti ostale sklopljene.
Grom zagrmi na Svetoga Savu
Postoji i verovanje da je loš znak ako na Svetog Savu grmi i da će se sigurno nešto rđavo desiti, pošto su udari gromova izuzetno retka pojava zimi. O grmljavini na Svetog Savu govori se i u narodnoj pesmi "Početak bune na dahije".
"Grom zagrmi na svetoga Savu,
Usred zime, kad mu vreme nije,
Sinu munja na časne verige,
Potrese se zemlja od istoka,
Da se Srblji na oružje dižu."
Isto tako postoji i verovanje da sunčan dan na Svetog Savu donosi blagostanje i srećnu i rodnu godinu.
Za vreme svog života, Sava je putovao, pomagao ljudima i postupao pravedno. Ispisane su mnoge priče o njegovom delu, ovo je jedna od njih.
Sveti Sava deli pravdu
Bio jednom jedan siromašan čovek. Kada je ogladneo, pozajmio je od jednog seljaka torbicu kukuruza i pošao u mlin da ih samelje i nahrani gladnu decu. U mlinu je neko već mleo žito, i nije hteo da ga pusti preko reda. Morao je satim ada čeka da čovek sa mnogo žita samelje sve svoje.
Tek kada je završio i otišao da natovari svog konja, siromah očas poslao samle svoje, pa je pitao čoveka, da stavi i njegovu torbicu na konja do kuće. Čovek je ovog puta odlučio da mu pomogne.
Kada su bili blizu siromahove kuće, ovaj nije hteo da mu da, jer nije dobio ništa zauzvrat što ga je doveo do kuće. Tada se stvorio Sveti Sava, i prekrstio štakom onog bezdušnika, koji se na mestu skamenio. Sava je rekao siromašku, da uzme konja za uzde, pa da vodi kući i konja i pšenicu.
Ovom velikom svecu pomolite se sledećim rečima:
O sveštena glavo, slavni Čudotvorče, Svetitelju Hristov Savo, prvoprestoniče Srpske zemlje, hranitelju i prosvetitelju, blagonadežni predstatelju svih hrišćana pred Gospodom, tebi pripadamo i molimo se: daj nam da budemo učesnici tvoje ljubavi prema Bogu i bližnjemu, kojom je duša tvoja ispunjena bila za života.
Ozari nas istinom, prosveti razum i srce naše svetlošću božanske nauke, nauči nas tebi verno podražavati, Boga i bližnjega ljubiti, i zapovesti Gospodnje vršiti nepogrešno, te da budemo i mi čeda tvoja ne samo po imenu no celim životom svojim.
Moli se, sveti Arhijereju, za Svetu pravoslavnu Crkvu i za Otadžbinu svoju zemaljsku koja te uvek s ljubavlju poštuje. Prizri blagodušno na svaku dušu tvojih vernih čada, koji traže milost tvoju i pomoć. Budi nam svima u bolestima iscelitelj, u tuzi iscelitelj, u žalosti posetitelj, u bedama i uždama pomoćnik, a na smrtnom času milostiv pokrovitelj i zaštitnik da bi pomoću tvojih svetih molitava i mi grešni udostojili se primiti pravo spasenje i naslediti Carstvo Hristovo.
O sveče Božji, ne postidi našu dušu koju na tebe silno polažemo, no javi nam svoje mnogomoćno zastupanje, te da slavimo i veličamo Boga, divnoga u Svetim Svojim, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
(Telegraf.rs)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Nikolas
SRECNA SLAVA PROSVECENIM PRAVOSLAVNIM SRBIMA A NE PROSVECENIM ZELIM POVRATAK PRAVOSLAVOJ VERI I BEG OD SATANE SA DEDINJA!!!!!
Podelite komentar
Mitar
Slava Svetome Savi i srećna slava!
Podelite komentar
Ceca
Srecna slava svima koji slave
Podelite komentar