Naizgled preslatko, umiljato biće, a u stvarnosti ogromna štetočina: Kada oni uđu na njivu, meštani mesecima ne mogu da uđu

Pre više od sto godina dabrovi u Mačvi su istrebljeni, ali je pre 14 godina vlada nemačke pokrajne Bavarske poklonila Srbiji 31. dabra, a njihovi potomci su se u međuvremenu namnožili, i počeli su da prave probleme izazivajući poplave.

U Dunavu viđena najslađa životinjica: Porodica dabrova naselila Petrovaradin, a neki članovi su napravili izlet i do Beograda

Preporučujemo

Dabrovi žive u kanalima za odvodnjavanje vode iz plodnih parcela. U njima od drveća, koje seku zubima, prave brane i tako sebi regulišu nivo vode da bi mogli nesmetano da plivaju i hrane porodicu.

Da bi bili aktivni preko cele zime, potrebno im je dovoljno duboko rečno korito, da se ne zamrzne do dna. Branu grade da bi podigli nivo vode u reci ili potoku u kojem žive. Time usporavaju vodu i nesmetano plivaju.

Kada padnu kiše, brana ovog "neimara" podigne nivo vode, a višak poplavi oranice. Kad meštani pokušaju da počiste kanale, uznemire se udruženja za zaštitu životinja. Uplašeni zbog visokih kazni, poljoprivrednici trpe štetu, a naknadu za odvodnjavanje uredno plaćaju državi.

- Ta brana koju dabrovi prave prepreči da voda otiče i ta voda se izliva u naše njive - objašnjava Mika Pršić.

Foto: Milena Đorđević

Voda koja se izlije iz kanala ostaje u njivama, pa mačvanski paori mesecima ne mogu da uđu u svoje posede.

- Voda iz njiva bi trebalo da se uliva u kanal koji dabrovi zatvore branom. Naravno, mi dabrove ne smemo da diramo - kaže Miloš Damnjanović.

Meštani nisu dirali dabrove, ali kada su pokušali da prekopaju kanal i branu napravljenu od šiblja i drveća kako bi voda mogla nesmetano da protiče, zapetila su im udruženja za zaštitu životinja, jer ugrožavaju stanište strogo zaštićene vrste.  Zbog toga su meštani zabrinuti da bi mogli da završe pred sudom, gde im prete visoke kazne.

- On nama ne smeta. Neće on nas da ujede. Ne jede nam kukuruz niti pšenicu, ali nam napravi branu i tako voda plavi njive u koje ne možemo da uđemo mesecima - priča Milenko Pršić.

Foto: Milena Đorđević

Zbog dabrova u problemima je i opština koja ulaže novac u održavanje kanalske mreže. Zakon ih pritiska sa svih strana. Jedan ih obavezuje da čiste kanale, a drugi sprečava da to čine.

- Ulažemo na desetine miliona dinara na čišćenje kanala, a dabar to za noć uništi.  Kad krenemo da čistimo šiblje i granje koje je on navukao, onda dođe inspekcija i hoće da nam piše kaznu jer uznemiravamo dabrove - kaže Milan Damnjanović, poimoćnik predsednika opštine Bogatić.

KAZNE OD 500.000 DO DVA MILIONA

Zakon o zaštiti prirode predvideo je kazne od 500.000 do dva miliona dinara za one koji ugroze zaštićenu vrstu. Dabar je, inače, u Srbiji bio veoma brojan u prvoj polovini 19. veka, ali je kasnije istrebljen prvenstveno zbog krzna, ali i mesa koje je bilo cenjeno na trpezi bogataša.

Pogledajte u video-snimku ispod kako izgleda najlepše selo u Srbiji:

(Telegraf.rs/Blic)