REŠAVAMO VEČITU DILEMU: Da li činimo greh ako za Božić nismo sa porodicom? (FOTO)
Kao i svake godine spremam se da krenem put Hercegovine za Božićne praznike, jer prosto je nemoguće zamisliti da Božić provedem negde drugde. Uostalom, kao i bezbroj mojih prijatelja iz osnovne i srednje škole koji su se "rasuli" širom sveta, ali svima nam je zajedničko - u Hercegovini za Božić kod kuće.
Nema te kiše, snega, nevremena, loših uslova na putu, pa ni bolesti koja se može isprečiti na putu u zavičaj za božićne praznike.
Božić spaja porodicu, miri zavađene i pokazuje kakvi svi dani u godini treba da nam budu - puni ljubavi, mira i sloge. Danas na Badnji dan Srbi poštuju brojne običaje, bar oni koji se nalaze u svom porodičnom domu. Ali svakako ima i onih kojima je normalno za ove praznične dane otputuju na odmor, ali i ljudi koji su silom prilika odsutni od kuće.
ODSUSTVO OD KUĆE ZA BOŽIĆ KAO KAZNA
Jedne godine sam se za Božić zadesila daleko od kuće i nikad mi teže u životu nije bilo, osećala sam se kao da mi srušio svet. Božić, a nisam u Hercegovini! I svaki put se blago rečeno šokiram kad vidim na društvenim mrežama fotografije ljudi koji Božić provode na nekim egzotičnim mestima i ne mogu se načuditi kako neko dobrovoljno odsustvuje od kuće.
Pre neki dan sam zvala školskog prijatelja, "božićnog putnika" koji poput mene i život i obaveze podredi januarskom putovanju u Hercegovinu. Javio mi se čovek "mrtav bolestan", pitam ga ideš li, unapred poznat odgovor, "obavezno".
Moj prijatelj nije neki vernik, nije ni sujeveran, ali mi je otkrio da jedne godine nije bio kod kuće za Božić i da je te godine sve išlo naopako, od tada kako kaže, za Božić obavezno u Hercegovinu.
Ja koliko se sećam, te godine kada za Božić nisam mogla otputovati u Hercegovinu, nije mi se ništa loše dogodilo, nisam smatrala da je greh, ali sam osećala veliku "englesku nepravdu" što ne mogu da idem kući. Ali neodlazak sam po sebi mi je bio najveća kazna, nije moralo ništa drugo da mi se desi.
BOŽIĆ VAN PORODIČNOG DOMA, GREH ILI VIŠA SILA
Psihoterapeut Zoran Milivojević za Telegraf.rs objašnjava ovu pojavu.
- Ljudi se dele na one koji veruju i idu u crkvu i poštuju običaje, na one koji ne veruju i na one koji veruju, ali ne poštuju tradiciju. Ne mogu suditi koliko je to korektno, ali Srbi su daleko od npr. katolika kojima boravak u porodičnom domu za Božić predstavlja osnovnu kulturu i ritual druženja sa porodicom. Srpska reč za ritual je obred, a u korenu te reči se krije red. Znači mi nemamo red čim ne poštujemo taj običaj boravka za Božić sa porodicom.
- Kome je od rođenja usađen duh Božića kao porodičnog praznika je sigurno teško kada nije kod kuće. Nakon odsustva, usput čujemo i komentar porodice tipa "opet nije došao" i onda se mi podsvesno zbog toga osećamo loše. Svi u sebi nosimo unutrašnje dete, pa kada osetimo krivicu negde u dubini duše očekujemo i strah od kazne i čim se nešto loše desi, mi istog trenutka to povežemo sa onim od čega podsvesno strepimo. Tu se krije osećaj da činimo greh neodlaskom kući za Božić - rekao je Milivojević.
Sigurno ima i onih koji nisu iz ove priče, kojima je normalno da putuju za praznike, ali isto tako ne biste verovali koliko ljudi smatra da čini greh ako Božić ne provede u porodičnom domu.
Proslava Božića zauzima bitno mesto u životu svakog vernika, a običaji puni porodičnog duha i zajedništva čine ovaj praznik dodatno važnim za one koji veruju, zato im je nadasve bitno da taj dan budu sa svojim najmilijim.
Ali uvek postoji "viša sila" koja se i takvim ljudima ispreči na putu, ali po rečima oca Dragana svojim odsustvom od kuće ne čine nikakav greh.
- Mnogi rade u inostranstvu, bezbroj ljudi vozi ili su dežurni na dan Hristovog rođenja, prosto život ne staje taj dan i nismo svi te sreće da za Božić možemo kući. Svi koji su daleko od svojih domova treba da u srcu i mislima budu sa svojom porodicom, ako su u mogućnosti da posete crkvu, ako ne dovoljno da se pomole Bogu, s verom da će već sledeći Božić biti sa svojim najmilijim - rekao je otac Dragan za Telegraf.rs
(J.J.K/j.kulas@telegraf.rs)
Video: Etnografski muzej obeležio deset godina krsne slave na Uneskovoj listi
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Laki
Danas narod nije ni svesan koliko je bilo teško izboriti se za slobodu i samostalno odlučivanje, ponašanje, putova ja, slobodu govora. Vekovima je crkva i religija pokušavala da nam nametne svoje stavove i šablone, da ima upliv i uticaj na sve i svašta, i na naš svakodnevni život... Živela sloboda od crkvenih i religijskih stega!!!
Podelite komentar
Deki pcelar
Sve nesrbi komentarisu,vidi se po komentarima.Pravoslavlje trn u oku ali ne plasimo se dusmana.Svoj pravoslavnoj braci zelim srecno Badnje vece.
Podelite komentar
@ KiKi
Što se grehova tiče Balkanci su ih činili toliko prema svojima i komšijama Da se i sam ISUS krsti
Podelite komentar