SVEŠTENIK UPOZORAVA: Ako se najnoviji srpski trend "egzotičnog Božića" nastavi, deca nam neće znati šta je badnjak!
Božić je najradosniji hrišćanski praznik čija je suština svuda ista, slavi se Hristovo rođenje, sa ciljem da se neguju porodični i ljudski odnosi. Stiče se utisak da se tradicija malo izopačila, jer brojni Srbi praznični odmor iskoriste tako što otputuju na deleke destinacije, pa neretko Božić provode daleko od svojih domova, često i porodice.
Sve češće na društvenim mrežama možemo videti brojne fotografije sa Balija, Tajlanda, Maldiva, Zanzibara, Kube, i ko ja još koliko egzotičnih destinacija, gde se provode za Božićne praznike, pa je sve više i turističkih agencija koje nude povoljne Božićne aranžmane.
Nijedan praznik nema toliko običaja kao Božić. Čar i radost Božića osim druženja sa porodicom je u tradiciji polaganja badnjaka, zastiranja domova slamom, kvocanja i pijukanja dece, pravljenja česnice, dolazak položajnika...
Ovi običaji su prenosili s kolena na koleno i sačuvali do danas, ali ako se ovaj trend nastavi teško da će naša deca poznavati božićne običaje, jer vam na Tajland sigurno neći doći položajnik, niti će vam na Kubi polagati badnjak, a na Baliju teško da će vam apartman zastreti slamom...
Postavlja se pitanje da li je ovakvo ponašanje na Božić bogohuljenje ili je prosto lični izbor svakog čoveka.
- Suština Božića je da tog dana bližnji budu na okupu, proslava rođenja Hristovog zauzima bitno mesto u životu svakog vernika hrišćanske veroispovesti. Običaji puni porodičnog duha i zajedništva čine ovaj praznik dodatno važnim za one koji veruju. Vernici koji drže do tradicije, taj će dan proslaviti u svom domu kako dolikuje i ispoštovati običaje koliko su u mogućnosti.
- Božić je radost života, ali ne bahaćenje i razmetanje. Ne može se reći da je bogohuljenje ako neko za Božić ode na putovanje, ali Božić daleko od kuće svakako nije u duhu naše tradicije. Ako se takav trend nastavi, deca za par generacija neće znati šta je badnjak. Izuzetak su ljudi koji su negde na radu i mogućnosti im ne dopuštaju da Božić provedu u svom domu - rekao je otac Dragan za Telegraf.rs.
Božić spaja porodicu, miri zavađene i pokazuje kakvi svi dani u godini treba da nam budu - puni ljubavi, mira i sloge, blagonaklonosti prema drugima.
Da li smo pravi vernici ako sa porodicom u znak izmirenja u slozi i ljubavi za Božić odemo na Maldive? Ako smo blagonakloni prema konobaru koji nas za Božić služi na Karibima pa mu ostavimo pozamašnu napojnicu ili prosjaku u Meksiku ponudimo obrok?
Možda su to lepi gestovi, ali će se većina složiti da je Božić ipak "rezervisan" za dom, porodicu i slavlje u duhu tradicije, pa smo razgovarali sa sociologom Ratkom Božovićem da nam pojasni njegovo viđenje ovog trenda.
- Po meni je to očekivano. Vera nije zatvor da vas ograničava, svak se ponaša u skladu sa svojim osećanjima i materijalnim mogućnostima. Srbi su generalno nakon ere komunizma i ateizma, prešli u fazu ekstremne vere, a sad su i od toga umorni. Božić je dan kad živimo u sreći, pa ako nekog čini srećnim da taj dan s porodicom otputuje zašto to ne bi učinio, ne mora značiti da je manje dobar čovek od onoga ko je ostao kod kuće.
- Mada ima tu i pomodarstva jer ljudi sve više slede jednu logiku stila življenja koja nije oblikovana verom - zaključio je Božović.
(J.J.Kulaš/j.kulas@telegraf.rs)
Video: Tzv. kosovska policija upala u zgradu opštine Gračanica
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
XYXY
A šta bi kao tebali, svi sekire u ruke pa u šumu ranom zorom da sečemo ili lomimo granje i drveće? Vremena se kao i ljudi menjaju. Neki običaji postaju vremenom nepraktični.
Podelite komentar
Mića iz kafića
Ako mi šuma nije pri ruci može li mi poslužiti obližnji parkić da u njemu cepnem neko omanje drvo ili granu?
Podelite komentar
DaDa
A šta je sa zaštitom prirode i životne sredine? Nema više ni šuma u izobilju. Niti su više blizu kuća i stanova. Taj bi običaj sečenja drveća i šume zarad badnjaka trebalo zabraniti ili ga prepustiti profesionalcima ikoji bi se brinuli i o pošumljavanju i zaštiti prirodnih dobara.
Podelite komentar