Srbija je slavila Božić 25. decembra i više poštovala taj praznik nego Novu godinu. Onda se ta tradicija promenila, evo i zašto

 ≫ 

Pre Prvog svetskog rata, Božić je bio centralni praznik u Srbiji, i slavio se 25. decembra, jer su država i crkva vreme računali po istom kalendaru, julijanskom. U to vreme Nova godina se pominjala usput, za razliku od današnjeg vremena u kome je ona glavni praznik.

U Banatu napravljeno bajkovito "medeno selo": Utiske koje ostavi na vas dugo ćete prepričavati (FOTO)

Novine iz perioda pre Prvog svetskog rata najbolje govore o tome, jer je proslava Božića bila na prvoj strani, a Nova godina se pominje tek na trećoj, četrvrtoj stranici tadašnjih novina, a o nekom specijalnom dočeku nema ni govora.

Međutim, za Božić štampane su novine prepune prazničnih oglasa, reklama, čestitki. Štampa nije izlazila 25. i 26. decembra, jer su štampani specijalni brojevi novina za dva, tri dana. U ovim brojevima, patrijarh i kralj čestitali su narodu Božić.

Nakon završetka Prvog svetskog rata, uveden je Gregorijanski kalendar, 1919. godine i s obzirom na to da ga srpska crkva nikad nije prihvatila, ona je nastavila da obeležava praznike kao i do tada.

Gregorijanski kalendar odmah su prihvatili Portugal, Španija, Italija i Poljska, a ubrzo i ostale katoličke zemlje. Protestantske zemlje su na ovaj kalendar prešle mnogo kasnije, u u 20. veku im se pridružuju i neke pravoslavne.

Foto: Narodna biblioteka Srbije

Tako je ostalo da Srbija, pored Belorusije, Egipta, Etiopije, Gruzije, Kazahstana, Makedonije, Moldavije, Crne Gore, Rusije i Ukrajine proslavlja Božić 7. januara.

A 1919. godina je bila prva u kojoj se Nova godina slavila pre Božića, a negde u to doba i njena proslava postaje sve češća, a Božić nekako polako odlazi u drugi plan.

Takođe se i način proslave Božića promenio. Tako danas, na Božićnoj trpezi treba da bude praseće pečenje, jer tako običaji nalažu, a ranije je na stolu moralo da se nalazi 12 vrsta hrane i glavno jelo. Takva trpeza je simbolika 12 apostola koji su sa Isusom bili na tajnoj večeri.

Hrana je morala da se spusti na pod kako bi bila bliža dušama pokojnika.

Danas se hrana stavlja na sto, ispod koga se nalazi slama, tako da je gorepomenuti običaj skoro nestao.

Daljinac

(Telegraf.rs)

Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Podeli pa vladaj!

    26. decembar 2017 | 10:28

    Dolazak Slovena u 7veku i pokrštavanje iz pogana u Hrišćane u 8veku. Hrvatska Krstionica kneza Višeslava iz 8veka na njoj je krst sa Hrvatskim pleterom(na tabli HOS-a, spomenik Bijeli Križ u Vukovaru). Kraljevina Hrvatska prva u ovom delu Evrope i prva među Slovenskim narodima još 920g. Širi i na celu Srbiju kad kralj Tomislav čisti osvajače Bugare 928g. Raskol Crkve, otcepljenje i stvaranje Pravoslavlja 1054g. Ubistvo poslednjeg Hrvatskog kralja Petra Svačića 1097g. Raspad KH i zajedništvo sa Mađarima, Pakta Konventa 1102g. Sv. Sava huška i obrće Srbe od braće, prema Vizantiji(umire 1236g). Papa kruniše prvog srpskog kralja Stefana Prvovenčanog 1217g. Sava je uspeo pa se stvara i priznaje SPC od strane Vizantije 1219g! Nagrada od Vizantije je Carstvo 1345g traje do smrti Uroša 1371g. SPC za spas Vizantije, huška Srbe u borbu na Kosovom polju 1389g! Propas Vizantije, pad Carigrada 1453g a njezino zlo ostaje u SPC. Posle poraza Osmanija, srpska Crna ruka i Gavrilo i pokretanje najvećeg zla u istoriji WW1 i uništenja katoličke Austrougarske pa do njihove osvete u WW2 sa Jezuitima i Ustašama u Jasenovcu gde su trpali i srbe sa jevrejima i romima pa do srpskog genocida za Veliku srbiju 90ih pa sada je opet Vatikan na redu… Masoni i svetski moćnici su nekako morali da podele Slovenski narod koji je najveći narod na ovoj planeti a to im je bilo najlakše sa verom, posebno kod Južnih slovena a za to vreme muslimani se šire?

  • ddd

    26. decembar 2017 | 14:09

    Bozic svi slave 25 decembra to je tako i po julijanskome kalendaru a kojeg se drzi SPC, RPC i druge neke crkve. Ali taj 25.12 po julijanskome kal pada na 07.01 po gregorijanskome kal a koji koristimo svetovnome i svakodnevnome zivotu. Da napomenem da tu stvari nisu bas jednostavne, pre svega sa religijskoga aspekta, jer i pravoslavne crkve koje slave Bozic 25.12 drze se i dalje julijanskoga kal kada je u pitanju Vaskrs jer po gregorijanskome kal ispadne nekada da jevrejska Pasha padne posle Hristovoga razapinjanja i vaskrsenja a sto je kontradikcija i apsurd.

  • STRAŠNO

    26. decembar 2017 | 11:35

    Ovo je ili laž ili je cela srpska istorija laž a ne samo ovo jer ako je ovo tačno šta je i kako je onda tek bilo do cepanja crkve u 11veku i ko se tu pokatoličio i popravoslavio i ko je tu izdao crkvu i veru i ko tu sad slavi na tačne a ko na krive datume??? Pa ipak smo u 21veku i sve će da izađe na videlo.....

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA