Srpski grad od 40.000 stanovnika sa vršnjačkim nasiljem na internetu kao da je Njujork u pitanju (FOTO)

Vršnjačko nasilje postaje sve učestalija pojava u mnogim osnovnim i srednjim školama širom Srbije i ono se sve više javlja i u manjim sredinama. Na osnovu razgovora sa nadležnim licima u kikindskim školama, psiholozima, direktorima, profesorima, vršnjačko nasilje postoji – verbalno, psihološko i digitalno, dok je fizičko vrlo retko u maloj sredini kao što je Kikinda.

Novi slučaj vršnjačkog nasilja u Ivanjici: Dečaka ugurali u toalet i skinuli ga golog jer nije hteo da im da pare

Preporučujemo

Skandal u Valjevu: Učiteljica prebijenog učenika poslala u ćošak, a dečaci koji su ga gazili nisu kažnjeni (FOTO)

Miljana Kitanović, psiholog u kikindskoj Gimnaziji "Dušan Vasiljev" objašnjava da je nasilje oduvek postojalo, ali da se danas više o tome priča nego ranije. Pomislili biste kad pročitate ovakve informacije da se radi o Njujorku, a ne o "mirnom" vojvođanskom gradiću od jedva 40 hiljada stanovnika.

- Postoje novi oblici nasilja koji su u skladu sa savremenim tokovima, pa sve više imamo digitalno nasilje – putem Fejsbuka, Tvitera i Instragama gde se stavljaju određene fotografije koje se komentarišu bez dozvole lica koja su nam tim slikama.U razgovoru sa učenicima uviđam da oni nisu ni svesni zašto su takve radnje zapravo nasilje. To je jedan vid njihovog "pražnjenja" vređanja, etiketiranja i omalovažavanja drugih lica - objašnjava Kitanović.

Konkretnih slučajeva vršnjačkog nasilja ima i u Gimnaziji, ali se ubrzo nakon saznanja da je neko od učenika žrtva nasilja aktivira školski tim koji reaguje.

Foto: Telegraf

- Učenike uključujemo u individualni rad i pokušavamo da ga "osvestimo" koliko je to nasilje neprilagođeno. Trudimo se da kroz radionice tu agresivnost pretvorimo u kreativnost jer ukoliko agresivnost usmerite ka pravom cilju ona može biti dobro iskorišćena. Mladi su danas više prepušteni sami sebi i ponekada iz neke dosade naprave pogrešne korake koji imaju dalekosežne posledice - kaže psiholog.

U Osnovnoj školi "Žarko Zrenjanin" pored psihologa i pedagoga, angažovan je i školski policajac:

- Situacija nije idealna, ali je mnogo bolje nego prethodnih godina. Trebalo bi uključiti i Centar za socijalni rad i Policijsku upravu. Koliko je ponašanje deteta odgovornost škole, toliko je i roditelja - ističe Farkaš.

Foto: Telegraf

Situacija po pitanju vršnjačkog nasilje u OŠ "Feješ Klara" je sasvim zadovoljavajuća:

- Ne možemo da istaknemo za sada ni jedan grublji oblik nasilja, ako izuzmemo gurkanje, štipanje, nasilja gotovo da ni nema - kaže psiholog Jelena Morotvanski Blat.

Nasilja najviše ima na društvenim mrežama

O vršnjačkom nasilju razgovarali smo i sa učenicima nekoliko škola, oni tvrde da nasilje postoji i to najviše putem društvenih mreža - Fejsbuka i Tvitera:

- Kačenje nečijih slika bez dozvole mnogi i ne smatraju nasiljem. Nekada neko "burno" reaguje, nekada se to shvati kao šala. Fizičkog nasilja nema u školi, ali sam primetila u gradskom prevozu da često jedna grupa dečaka psihički maltretira mladića koji sve to trpi i ćuti - kaže nam Varvara Popović, učenica 4. razreda kikindske Gimnazije.

Foto: Telegraf

Dario Sabljov, učenik 3. razreda u Gimnaziji, objašnjava da je u osnovnoj školi više bilo fizičkog nasilja, dok je u srednjoj najviše psihičkog:

- Kada neko dobije lošiju ocenu niko neće da ga uteši, često se drugima podsmevaju i mnogi čekaju priliku samo da bi vas zbog nekih vaših grešaka ponizili -kaže nam ovaj učenik.

Nasilje se javlja tamo gde nema "budnog oka"

Nasilje se najčešće javlja na mestima na kojima ne postoji kontrola odrasle osobe i upravo zato je preporuka da se u školama uvedu dežurstva nastavnika kako u hodnicima tako i dvorištu škole.

Foto: Telegraf

- Nemoguće je predvideti ko će biti žrtva vršnjačkog nasilja, ali dosadašnja iskustva pokazuju da žrtve najčešće dele određene karakteristike kao što su: stidljivost, povučenost, anksioznost, nisko samopouzdanje kao i slabija fizička konstitucija. Ovde bih istakla da pol deteta igra veliku ulogu koju vrstu nasilja će dete doživeti. Naime, dečaci su najčešće žrtva fizičkog dok devojčice najčešće trpe emotivno i socijalno nasilje. No, svakako da ovo nije uvek slučaj - objasnila je Mateja Pantelić, master psihologije.

Kako se slučaj iz Aranđelovca u kojem je grupa učenika nemilosrdno pretukla devojčicu ne bi ponovio i u drugim školama, po preporuci Ministarstva prosvete stiglo je obavešetenje o merama prevencije protiv nasilja, rizicima i zaštiti od nasilja.

Na teritoriji Kikinde postoji 19 osnovnih i srednjih škola koje pohađa 6.000 učenika. Ekstremni slučajevi nasilja nisu zabeleženi osim jednog od pre nekoliko godina kada su dve učenice napale devojčicu, počupale je za kosu, a potom joj ugasile cigaretu na licu.

(Dragana Ivanić)