Dana je završila fakultet u Zemunu, pa se vratila u svoj Bogatić: Sada uspešno obavlja sve životne uloge, a u svom poslu je najbolja!

Po završetku Poljoprivrednog fakulteta Dana Sinđelić se vratila u Bogatić. Radni vek provela je u Zemljoradničkoj zadruzi, kao inženjer stočarstva. Živi sa svekrvom, suprugom i sinom u poljoprivrednom gazdinstvu u Bogatiću, uspevajući da spoji i uspešno obavi sve uloge koje ima - majke, supruge, domaćice, radnika. Najzadovoljnija je decom, a zbog velikih obaveza na poslu i u kući, stigne da se odmari nedeljom i verskim praznikom, piše macvapress.

Verka je direktorka najvećeg srca: Nije htela da prijavi vandale koji su slomili tek napravljenu vrtešku, a za to ima jak razlog

Preporučujemo

Posle srednje poljoprivredne škole upisala je i na vreme završila Poljoprivredni fakultet u Zemunu. Sa diplomom inženjera stočarstva vratila se u rodni kraj.

- Poljoprivreda je u to vreme bila prosperitetna, pa je i dosta devojaka studiralo. Ja sam razmišljala da se opredelim za zaštitu bilja, ali sam poslušala Bogdana Terzića koji me savetovao da studiram stočarstvo. Po završetku fakulteta sam mislila da ću raditi u industriji, jer su tada u usponu bile klanice i mlekare, a imala sam ponudu da radim u Takovu. Odlučila sam da posao tražim u rodnom kraju. Miljka Fajfrić me zvala u Mlinsku industriju, ali sam se odlučila za zemljoradničku zadrugu u Bogatiću, gde sam 1984. godine primljena kao 24. radnik - kaže Dana.

Udala se za sadašnjeg supruga Dušana i rodila sinove Vladimira i Aleksandra. I danas radi u Zemljoradničkoj zadruzi u Bogatiću, za godinu i po će u zasluženu penziju.

Foto-ilustracija: pixabay.com

Do nedavno je, oko dve godine bila i na funkciji direktorke. Vremenom se mnogo šta promenilo - suprug je ostao bez posla i posvetio se samo poljoprivrednom gazdinstvu, deca su stasala (Aleksandar se zaposlio, a Vladimir privodi kraju studije medicine). Ona je ostala, kako kažu, stub kuće. Stara se o svemu, uz dogovor i pomoć svekrve, supruga i sina.

- Kada sam se udala, nije mi smetalo što počinjem novi život, u novoj zajednici. Vaspitavana sam da poštujem svekrvu i svekra, ali sve vreme sam od njih dvoje imala podršku, razumevanje i pomoć. Svekrva Đurđija je pazila na decu kada sam ja na poslu, trudila se da me odmeni u brojnim poslovima. Uvek smo se u kući dogovarali, nije bilo svađe, ispomagali smo se. Svekar je u međuvremenu preminuo, a svekrva danas ima 86 godina i, mada može još da radi, ja se trudim da obavim što više poslova. Dovoljno je da ona pripomogne - nastavlja.

Bez obzira što je zaposlena, u domaćinstvu obavlja sve poslove, "da ne bi čekali". "Mora tako", kaže, "jer uvek ima šta da se radi". I sada, kao i ranije, domaćinstvo uglavnom prihoduje od poljoprivrede. Tove svinje i bikove, što je u najvećoj meri posao supruga i sina.

Foto: Pixabay

- Bez obzira što sam u kući najstručnija po ovom pitanju, ne mešam se mnogo, ali pomažem kad je potrebno. Dogovorili smo se da tovimo stoke koliko možemo da obezbedimo sopstvene hrane, da što manje dokupljujemo. Imamo živinu, baštu, kao svako drugo prosečno poljoprivredno domaćinstvo. Uvek ima posla - kaže.

Danas je, međutim, drugačije nego ranije kada su deca bila mala, porodica brojnija, ekonomska situacija povoljnija, pa su mogli da priušte i letovanje na moru. Razumljivo, sve je usmereno na nove generacije.

Dana je zadovoljna što je sa svojom porodicom uspela na svakom planu, kao majka, supruga, domaćica, radnik.

- Kako ne bih bila srećna i zadovoljna. Imam zdravu, dobru i pametnu decu. Ne razmišljam posle svega šta bi bilo da sam krenula drugim putem. Iako je poljoprivreda danas degradirana, mi smo na našem gazdinstvu, što kažu, svoj na svome. Živimo prosečno. Od ponedeljka do petka radim na poslu i u kući, subotom u kući se završava najviše poslova, a odmor je nedeljom, posle ručka i za verske praznike - dodaje Dana.

(Telegraf.rs/macvapress)