U Srbiji postoji osnovna škola sa dva imena: Pre podne đake uče da je Kosovo Srbija, a popodne da ih je OVK oslobodio od Srba

Srpski i albanski đaci već 18 godina idu u istu osnovnu školu u selu Crkvena Vodica kod Prištine, a sve vreme izučavaju dijametralno različite stvari! Srbi u prepodnevnoj smeni uče da su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije, a Albanci po podne da je to potpuno nezavisna država. Srpska deca čitaju lekcije iz istorije o Obiliću i Karađorđu, a albanska o OVK.

Pala presuda: Zemljište oko nedovršenog Hrama Hrista spasa u Prištini pripada SPC

Preporučujemo

U mestu koje Srbi zovu Crkvena Vodica, a Albanci Palaj čak se ni škola ne zove isto - 24 đaka srpske nacionalnosti ujutru pohađaju OŠ "Dositej Obradović", a 55 albanskih učenika ide u OŠ "Fazli Grajčevci". A, zapravo i jedni i drugi dele iste učionice. I što je najneverovatnije, mali Srbi i Albanci se gotovo uopšte ne poznaju, nemaju zajedničkih aktivnosti, niti bilo kakvih drugih dodirnih tačaka.

DVA SATA

Direktor srpske škole je Igor Maksimović, a albanske Mevlude Grajčevci, prezimenjakinja pesnika i borca za "veliku Albaniju" po kojem albanski deo škole nosi ime. Igor i Mevlude dele kancelariju i računar, baš kao đaci učionice i table. Ne mešaju se jedno drugom u rad. Niti žele, niti smeju to da rade.

- Nema potrebe za mešanjem, oni uče svoje, a mi svoje. Delimo sve, učionice, nastavna sredstva, zbornicu, baš sve. Međutim, oni imaju svoje nastavne programe i dnevnike, a mi naše. Mi učimo svoju verziju istorije, kao i deca u Srbiji, a oni svoju - da je Kosovo nezavisno, da je Srbija zemlja iz komšiluka koja ih ne priznaje, a da su pripadnici OVK heroji koji su Kosovu doneli slobodu. Poklapamo se jedino u tome što i mi i oni učimo engleski jezik, s tim što naša deca od petog razreda uče i ruski - kaže Maksimović.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Objašnjava kako podeljena škola funkcioniše.

- Zaključam kancelariju kada mi se završi smena i odem, a pola sata kasnije dođe direktorka iz druge smene. Pauza između smena je pola sata, pa se đaci uopšte ne susreću. Učenici albanske i srpske nacionalnosti ne učestvuju u zajedničkim školskim aktivnostima niti se međusobno takmiče na školskim turnirima. Nekada se đaci, ipak, sretnu u školskom dvorištu ili na sportskom terenu pored škole, i to vikendom, retko radnim danima - kaže Maksimović, i dodaje da do sada nikakvih problema nije bilo.

"DA NE KVARIMO"

Ova škola je od ključnog značaja za opstanak Srba u mestima oko Prištine. Njih 250 živi u selu Crkvena Vodenica, a selo je mešovito, jer se u njemu nalazi oko 40 albanskih domaćinstava.

- Nisu sva srpska deca iz ovog sela, imamo desetak iz Janjine Vode. Raduje me što se broj srpskih đaka povećava svake godine - kaže Maksimović.

Foto: Milena Đorđević

Sa druge strane, albanska direktorka Mevlude Grajčevci kaže da se nastava odvija normalno i da to ništa ne može narušiti. Pre skoro dve decenije, kaže ona, meštani ovog sela su se dogovorili da školu koriste i Srbi i Albanci.

- Taj dogovor važi i danas. Nema razloga da ga kvarimo, dobro nam je ovako. Najbitnije je da se deca školuju - objašnjava Grajčevcijeva.

LUKA I BENJAMIN

Srbin Luka i Albanac Benjamin redak su primer dece različite nacionalnosti koja u Crkvenoj Vodici imaju ikakav kontakt. Sede u istoj klupi u različitim smenama i jedan drugom ostavljaju poruke.

- Napišem Benjaminu grafitnom olovkom poruku na stolu. Ne zna on reči, ali mu ja nacrtam loptu i pored nje sat u kojem napišem broj 18. On zna da ćemo u 18 časova toga dana igrati fudbal blizu kuće - kaže Luka.

(Telegraf.rs/Informer)