DIREKTOR INFEKTIVNE OTKRIVA: Preti li nam zaista epidemija boginja? Koja je veza autizma i MMR vakcine? Da li nas antibiotici leče? (FOTO)

Jedina veza autizma i MMR vakcine protiv malih boginja jeste što se ova dva događaja dešavaju u isto vreme - prva klinička simptomatologija autizma se javlja u drugoj godini a tada se daje i vakcina. Nikada nijedna druga uzročno posledična veza nije dokazana, ističe docent Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije.

Male boginje se šire po Srbiji: Na Kosovu obolela sedamnaestomesečna beba!

Preporučujemo

Prava istina o autizmu i MMR: U Srbiji nijedno dete nije obolelo posle ove vakcine

Otkrivamo: Da li zaista nevakcinisana deca neće moći u vrtić

On u razgovoru za naš portal kaže da za društvo u celini u Srbiji nema bojazni od epidemije malih boginja koja je pogodila Kosovo i Metohiju, ali da ako nismo vakcinisani svakako treba da strahujemo od njih a pogotovo mala deca među kojom je obuhvat vakcinacijom na najlošijem nivou.

Stevanović, sa druge strane, kaže da našoj zemlji prete bolesti sa kojima se nismo susretali ili koje smo imali pa iskorenili, u vezi sa pričom o rezistenciji na lekove naglašava da antibiotik čak ni lekar ne bi smeo dao uzme sam za sebe već onaj koji je ordinirajući lekar mora da proceni da li mu je neophodan.

• Treba li Srbija da strahuje od malih boginja?

- Male boginje su kod osoba koje nisu zaštićene odnosno koje nisu vakcinisane bolest koja može poprimiti vrlo ozbiljan tok, i mogu napraviti katastrofalne posledice. Prema tome, ako nismo vakcinisani i te kako treba da strahujemo od malih boginja. Da li treba kao društvo da strahuje? U ovom trenutku nema mesta za paniku ali moramo da uložimo maksimalni napor da se svo stanivništvo a pogotovo deca koja su najugroženija i kod koje je najmanji vakcinalni odziv, što je moguće više vakcinišu. Jedina brana koja može da zaustavi epidemiju malih boginja u bilo kojoj zemlji jeste kolektivni imunitet.

• Kako da nateramo uplašene i zbunjene roditelje da vakcinišu decu?

- Tako što ćemo svi i uvek pričati realno, činjenično stanje i znanje odnosno da je mnogo veća opasnost od malih boginja nego nekih izuzetno retkih neželjenih efekata vakcine. Postoje potpuno različiti načini koji objašnjavaju kako nastaje autizam, i jedina veza autizma i vakcine protiv malih boginja jeste što se ova dva događaja dešavaju u isto vreme. Prva klinička simptomatologija autizma se javlja u dugoj godini i tada se daje i vakcina. Nikada nijedna druga uzročno posledična veza nije dokazana.

• U slučaju da dođe do masovnog oboljevanja, može li infektivna klinika da odgovori na sve zahteve?

- Kao  i uvek do sada kad god se nešto desilo što je zahtevalo angažovanje infektološke službe Srbije, ona je uvek odgovorila na to po cenu da bude angažovana dan-noć.

Foto-ilustracija: Profimedia/Corbis

• Kod nas ga još nema, a da li ima gripa u Evropi?

- Još je rano. Ni u Evropi još nije dokazano prisustvo virusa gripa. Ima dosta respiratornih i virusnih infekcija ali gripa još nema.

• U poslednjih nekoliko godina susrećemo se sa novim ili iskorenjenim bolestima. I vi ste pominjali da nam prete i denga, i čukungunja groznica, čak i SARS. Koje nam sve bolesti prete?

- Pogledajate ceo spisak Svetske zdravstvene organizacije, spisak svih zaraznih bolesti koje postoje na svetu, sve nam preti a spisak je ogroman.

Foto-ilustracija: Foter/PhylB

• Zašto?

- Zato što ne postoji tačka na zemaljskoj kugli sa koje vi ne možete stići na drugu tačku unutar vremenskog perioda koji nije kraći od inkubacionog za određenu bolest. Praktično, u uslovima savremenog saobraćaja, pacijet koji i ne zna da je bolestan može ebolu da vam prenese bilo gde. Tako da ne možemo da govorimo da li nam prete ili ne, sve infektivne bolesti nam prete. Neke nam prete više, neke su prisutne svake sezone kod nas kao Zapadni nil, neke donosimo redovno kada se vratimo sa privremenog rada u afričkim i azijskim zemljama kao što je malarija koju donose naši radnici koji tamo rade, ili turisti. Da li ćemo se na tome zadržati sve zavisi od toga koliko ih brzo dijagnostikujemo i koliko vremena nam treba da ih uspešno izlečimo.

• Otkud to da se sada pominje i SARS?

- Zato što je SARS nešto što je permanentno prisutno i u bliskoistočnim i u dalekoistočnim zemljama gde se održavaju endemska žarišta.

Foto: Tanjug/AP

• Da li je istina da ima virusi koji ne reaguju na lekove kao bakterije na antibiotike?

- Tačno. Još uvek nije problem onog nivoa kakav je sa terapijom antibioticima. Međutim, lekari koji se bave lečenjem ozbiljnih virusnih infekcija kao što su na primer HIV, virusni hepatitis, već zadnjih niz godina se sreću sa problemom otpornosti lekova na viruse koji se daju i koji se koriste za pojedine viruse. To je pogotovo slučaj sa onim lekovima koji se daju pacijentima obolelih od bolesti kojima je neophodna dugotrajna terapija a kakav je, upravo, HIV. Problem pojave rezistentnosti je odavno poznat i polako se povećava. Još uvek nije tako problematičan kao što je sa bakterijama ali ako ne budemo vodili računa i primenjivali mere racionalne primene neverovatno će u perspektivi taj problem biti sve veći i veći.

Antiobiotici su lekovi koji deluju isključivo na bakterije, antivirusni lekovi deluju na viruse. I jedni i drugi spadaju u jednu veliku familiju antimikrobnih lekova. Svaki antimikrobni lek je dizajniran grubo rečeno, da ubije specifičnu vrstu mikroorganizma. I samo o zato sme da se koristi. To praktično znači, ako damo antibiotik kod nekog ko ima virusnu infkciju mi ga nećemo lečiti adevatno niti ćemo ga izlečiti zato što antibiotik ne deluje na viruse. Ali, sutra kada bude imao bakteriju on će već biti rezistentan na taj lek i mi ćemo imati problem. Ono malo što u ovom trenutku imamo efikasno mi moramo vrlo efikasno da koristimo da bismo usporili razvoj rezistencije.

Foto-ilustracija: Profimedia

• Da li antibiogram može pomoći u usporavanju razvoja rezistencije?

- Ne. Za 90 odsto bakterijskih bolesti koji pogađaju mladu, zdravu populaciju uopšte nije potrebno raditi antibiogram. To su uobičajene vanbolničke bakterije koje su lepo osetljive na antibiotike. Ali, tada vi kao pacijent treba da ispoštujete lekara i da ako vam je rekao da uzimate 10 dana terapiju da je toliko i uzimate a ne pet. I lekar je dužan da li na osnovu kliničkog nalaza, a to je nekada  idovoljno, ili na osnovu krvne slike, da potvrdi da se radi o bakterijskoj infekciji. Dakle, ne mora za svaku bakterijsku infekciju da se radi mikrobiološka potvrda sa antibiogramom sa utvrđivanjem otpornosti na pojedinačne bakterije. To se radi za bakterije uzrokovane bakterijama koje mogu biti potencijalno vrlo rezistenzne, radi se za kritično obolele, bolesnike koje imaju infekcije nervnog sistema, sepse... Kod tih pacijenata mora da se radi antibiogram. A, ako mlada, zdrava osoba dobijete upalu guše i ako leukocitarna formula pokaže da je bakterijska, 99 odsto je reč o strepkoki koja je osetljiva napenicilin. Treba  samo uzeti najobičniji penicilin, ali nikakoi na svoju ruku. Antibiotici su lekovi koji zahtevaju konsultaciju struke. Antibiotik čak ni lekar ne bi smeo dao uzme sam za sebe već onaj koji je ordinirajući lekar mora da proceni da li je antibiotik neophodan.

• Koliko su bolnice odgovorne za rezistenciju na antibiotike?

- Da se razumemo, najteži bolesnici se leče u bolnicama, najteži pacijenti u nekom trenutku bez obzira na to koja je osnova imaju infekciju i najteži bolesnici gotovo po pravilu zahtevaju primenu antibiotika i to je ta veza. Rezistencija na antibiotike jeste jednim delom stvorena u bolnicama ali mnogo većim delom je stvorena na drugi mestima- dodavanjem antibiotika stočnoj hrani da bi se pospešio rast a pogotovo je to bila situacija u SAD.

Foto: Telegraf

• Ima li toga i kod nas?

- Naša zemlja spada u onaj istočni kontigent zemalja koja je još, na sreću, sačuvala staru poziciju zakona gde je takva upotreba antibioika zakonom zabranjena. Ali, nažalost, nismo pošteđeni da se to kod nas prelije sa druge strane. Antibiotici su lekovi koji ne deluju samo na osobu kojoj se daju, oni deluju na ceo ekostem i kao takav ih treba posmatrati. Prema tome, problem rezistencije nije samo vezan za bolničke infekcije. Tamo se najviše vidi, ali je vezan i za životnu sredinu, za vanbolničku sredinu, za prisustvo patogenih mikroorganizama i rezistentnih organizama u vodi za kupanje. To je jedan globalan problem koji ne zahteva samo napor ljudi iz medicinske struke nego iz veterine, poljoprivrede, zaštitu životne sredine...

(Lj. Račić)