Sve su pobegle sa sela, pre će u gradu da gladuju: Razgovor iz prve ruke sa ljudima koji su ostali na imanjima, gde žena sve manje ima

Svako ima svoj stav i misljenje. Najsrecnija bih bila da nadjem divljeg muskarca koji zivi u sumu. Da ima kucicu na drvetu, odmah bih se udala za njega. I da nema nigdje blizu ni sela ni grada😇

Дајте им пензију као што дајете освајачима медаља на европским, светским првенствима, као и олимпијским играма ,или којекаквим културним радницим. Па и они раде за новац Не умањујем ја њихов значај, уложили су у себе године рада и новца , али су за то време много и зарадили и у Србији или ван Србије као професионалци. Жене на селу су робови од јутра до сутра. Мајка на селу се не радује када јој се роди женско дете јер тга чека исто што и њу. Биће слуга и мужу, и деци ,и земљи коју обрађује, а на крају и себи. Устаје прва, леже последња. Тако је било и биће . Знам да ће на мене сада и дрвље и камење .

Ja ne bih vratila na selo da mi je zivot u pitanju. Radis od jutra do sutra teske poslove za nista, muz ti kao gazda, nemas placen radni staz samim tim ni pravo na penziju, na kraju dana trebas muzu da trazis pare za uloske, zene ne ucestvuju u nasledstvu...Da ne pricam zatucani mentalitet, ogovaranja, alkoholisanje, jer je to jedina zabava. Sada imam dobar posao, placam stan i znam za sta radim i mnogo manje radim nego na selu. Ti muskarci sto pljuju, njima vise odgovara da budu gazde na selu. Sve u svemu svako bira sebi najbolje.