ISTRAŽIVAČI NA PRVI OGLED: Osam veličanstvenih istraživača za 8. Noć istraživača u Srbiji (FOTO)
Poslednjeg petka u mesecu od 17 do 22, centralne ulice i trgovi biće ispunjeni besplatnim naučnim programom za sve uzraste a sve s jednim ciljem – da nauku i istraživače približe ljudima i pokažu kako hrabri naučnici menjaju svet na bolje.
Noć istraživača pripremaju upravo - istraživači. Simbolično za 8. Noć istraživača u Srbiji, predstavljamo osam veličanstvenih istraživača!
- Noć istraživača vidim kao veoma posebnu biblioteku. U njoj su knjige žive, vesele i bučne, iskreno posvećene najrazličitijim temama. To su istraživači spremni da jasno i glasno podele svoja saznanja sa posetiocima. Ali i da ih čuju, inspirišu se i svoje nove strane ispišu tražeći odgovore na njihova pitanja - objašnjava dr Aleksandra Mirić, arhitekta konzervator iz Niša.
Aleksandra je valorizaciju graditeljskog nasleđa izučavala na Univerzitetu u Provansi. Doktorat iz arheologije je stekla na Univerzitetu u Lionu, a doktorat iz arhitekture na Univerzitetu u Nišu. Kao istraživač- saradnik Instituta za istraživanje antičke arhitekture iz Francuske, ona živi, radi i istražuje između Srbije i Francuske. U Noći istraživača svi posetioci je mogu pronaći na Tvrđavi u Nišu, uz sadržaje o svakodnevnom životu ljudi koju su tu živeli u prošlim vremenima. Za najveća naučna otkrića smatra vakcine, u slobodno vreme voli da čita Salmana Ruždija i dodaje: Mnogo me rastužuje stereotip da su istraživači asocijalni i dosadni štreberi, da samo oni razmeju ono o čemu govore. Nije tako, verujte mi. Ili posetite Noć istraživača i uverite se sami!
- Noć istraživača je sjajan projekat koji na veoma direktan i zabavan način ljudima dočarava ono čime se mi bavimo. Meni se ovaj događaj prvenstveno sviđa zbog raznovrsnog i zanimljivog sadržaja prilagođenog za sve uzraste. Takođe treba spomenuti da se ne plaća ulaz, tako da je dostupan svim građanima - misli MSc Vukan Lavadinović, asistent na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, koji se edukovao na Univerzitetu Freiburg u Nemačkoj.
Prema njegovom mišljenju, najveće naučno otkriće je internet - zbog dostupnosti znanja i informacija i u šali dodaje: Mada ja se još uvek nadam naučnom otkriću koje će dokazati da je mlečna čokolada u stvari veoma zdrava. Naučna disciplina kojom se bavim je gazdovanje divljači, pod okriljem šumarstva. Najsretniji bih bio kada bi moj rad pomogao povećanju brojnosti ugroženih životinja i očuvanju njihovih staništa. Nije neki komplikovan cilj, samo kada bi svi zajedno radili na tome, objašnjava Lavadinović.
Aleksu Ćorovića, iz Udruženja robotičara M41+ svi posetioci će moći da upoznaju u Beogradu, na Savskom šetalištu kod Kalemegdana, kao i deo njegove ekipe koja je osvojila drugo mesto na evropskom Eurobot Open takmičenju, zajedno sa robotima vicešampionima će biti tamo.
- Nama kao mladim robotičarima, veoma je važno učestvovanje na Noći istraživača, jer tu možemo da predstavimo svoju ideju, kao i uspehe koje smo postigli na takmičenjima prethodnih godina, kako evropskim, tako i državnim, ali još bitnije od toga nam je da ostale upoznamo sa svetom robotike, jer je to oblast koja je u ekspanziji i očekuje se sve veći i veći udeo nje u našim svakodnevnim životima - objašnjava Aleksa, koji za najveće naučno otkriće smatra "otkriće tranzistora i smeštanje miliona njih u jedno integrisano kolo, čime se "moć" računara znatno povećava".
Rođena u Skoplju, dr Ana Savić je najlepši deo života provela u Nacionalnom parku Šar-planina. Doktorirala je u Beogradu 2012. na temi "Ekološka analiza zajednice makrozoobentosa reke Nišave" a trenutno radi kao docent za užu naučnu oblast ekologija i zaštita životne sredine na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Nišu.
- Izazov je prilagoditi priču o nečemu čime se baviš i predstaviti tu priču raznolikom auditorijumu. Lepo je da o temi na kojoj radiš porazmisliš kao sedmogodišnjak ili sedamdesetogodišnjak. Izazov je biti zanimljiv u vreme kada se toliko toga nudi što je (doduše samo na prvi pogled) interesantnije od nauke. Treba doći da biste videli da li uspevamo da budemo zanimljivi - poručuje Savić. Anu Savić svi posetioci će moći da pronađu na Niškoj tvrđavi:
- Kada uđete malo levo... Pošto sam hidrobiolog, pričaću o čudesnim transformacijama organizama koji su sposobni da deo života žive u vodi, a drugi deo na kopnu. Spremam se tako što smišljam kako ću izdržati da nosim celo veče akvarijum na glavi - duhovito završava Ana.
Dr Nenad Krstić rođen je 1984. godine u Vranju, a diplomirao je i doktorirao na Prirodno-matematičkom fakultetu, Univerziteta u Nišu. Osim što voli krimi romane i serije, na istraživačku karijeru se odlučio zato što voli izazove, i kako sam kaže:To je jedan interesantan, dinamičan, ponekad naporan, ali jednostavno lep poziv i posao, gde kreativnost, timski duh i znanje može doći do punog izražaja. Za ključna naučna otkrića smatra otkriće električne struje, interneta, periodnog sistema elemenata, antibiotika i lasera. Bavi se naučnim istraživanjima u oblasti neorganske hemije, bioneorganske hemije, hemije teških metala, primenjene hemije, a takođe kroz razne projekte učestvuje u promociji i popularizaciji nauke. Za kraj dodaje: Svako ko bude posetio Noć istraživača neće se pokajati, već će sa nestrpljenjem čekati neki sledeći sličan događaj.
Dr Milan Đorđević je docent za užu naučnu oblast kartografije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu. On misli da se važnost Noći istraživača ogleda u približavanju nauke i onima van naučnih krugova pa će stoga 29. septembra u Nišu govoriti o prikazu kretanja na geografskim kartama. Kao razlog zašto se odlučio na istraživački posao on navodi: "Dozvoljava ti da misliš slobodno i daje slobodu da kažeš ono što misliš". Omiljena serija mu je Dedvud a knjiga "Čarobnjak" Džona Faulsa.
Dr Milica Velimirović za najveću zabludu o istraživačima smatra onu, kako sama kaže “da su to neki ljudi izopšteni od društva koji u svojim garažama/laboratorijama smišljaju blesave izume i svako malo nešto eksplodira”. Ona će buduće istraživače 29. septembra dočekati u Požarevcu gde će demonstrirati puteve nervnog stimulusa sa periferije do mozga kao i odgovor mozga na stimulus. Milica je završila medicinu i odmah se zaposlila na katedri za biohemiju Medicinskog fakulteta. Na doktorskim je studijama iz neuronauka i na specijalizaciji iz laboratorijske medicine.
- Čim uhvatim par sati ili dana, na put pa u neku prirodu na planinarenje, pentranje ili gledanje u more. Čist vazduh, voda sa izvora, jutarnja joga i spavanje pod vedrim nebom me vraćaju sebi i opet bude ideje - priznaje dr Velimirović koja u slobodno vreme sluša Jinx i Detour.
Marina Pejović je kustos u Odeljenju za rad sa publikom i odnose s javnošću Narodnog muzeja u Beogradu. U Noći istraživača, sa nekoliko kolega iz Narodnog muzeja, biće u Big Fashion tržnom centru "Dok je jedan tim ostao u jednoj od matičnih kuća, Muzeju Vuka i Dositeja, mi ćemo u tržnom centru malo da putujemo kroz vreme, sve do srednjeg veka, i vidimo kako i zašto su se ljudi selili, kako su ratovi uticali na promenu boravka ljudi I koja je bila uloga utvrđenih zdanja".
- U Noći istraživača, tokom jedne noć pruža se mogućnost da se otkrije šta sve rade istraživači, čime se oni bave, kako to oni rade I da se na neki način demistifikuje nauka i istraživanja - objašnjava Pejović.
Evropska Noć istraživača, održaće se u više od 260 gradova a ova manifestacije ima za cilj da pre svega mladima, približi posao istraživača i ukaže na sve načine na koje hrabri naučnici menjaju svet nabolje. U prošlogodišnjoj Noći istraživača učestvovao je 1,1 milion građana zajedno sa 18.000 istraživača u 280 gradova Evrope i sveta. Koordinator ReFocuS projekata Noći istraživača u Srbiji je Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković" sa partnerima: Prirodno matematičkim fakultetom iz Niša, Centrom za promociju nauke i Zavodom za zaštitu spomenika kulture iz Kragujevca. Noć istraživača finansirana je iz programa "HORIZON 2020" koji predstavlja najveći program Evropske unije za istraživanje i inovacione delatnosti, a u okviru potprograma Marija Sklodovska Kiri.
Svi sadržaji su besplatni. Prijatelji i sponzori Noći istraživača su DOGA digitalna i ofset grafika, Alma Quatro, Info media group i Big Fashion tržni centar.
(Telegraf.rs/ PR)
Povezane vesti
Vučević: Srbija je onakva kakvi smo mi prema njoj, ako je čuvamo biće sigurna i dobra
"Zakupili stazu za sankanje, pa naplaćuju deci 200 dinara?" Šta se dešava na Zlatiboru, kruži ovaj snimak
Vučić jasno poručio mladima: Ni KiM ni Srbiju nikome nećemo dati, ne odustajte od svojih ideala
<% post.title %>
Vučić: Iz regiona celog, ne otrovne strele, već najbrutalnije mešanje u unutrašnje stvari naše zemlje dolaze
Video: Na Kopaoniku metar snega, skijaši uživaju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
SRUŠIO SE PUTNIČKI AVION Pao na zemlju kod aerodroma, IMA PREŽIVELIH! Užas u Kazahstanu (VIDEO)
(VIDEO) PRVI SNIMCI PADA PUTNIČKOG AVIONA Letelica pada ka zemlji kao strela, a onda je buknula eksplozija
"MISLILA SAM DA SU POLICAJCI, A ONDA SU ZAPUCALI" Jezivi detalji svedočenja Pivcetove devojke: "Ušli su nam u spavaću sobu, skočila sam da ga spasim..."
