Hoćemo klakere, kabezu i sodu: Kad ovo kažete Miloševićima iz Jagodine, dobijate sve što ste oduvek želeli (FOTO)

Prve posleratne, 1946. godine, otvorili su Miloševići iz Jagodine sodažijsku radnju i ona radi još uvek. Klakere i kabezu ovde piju i stari i njihova deca i njihove dece deca. Da nema toliko mušterija, ovo bi mesto moglo da bude svojevrsni muzej, a ono je zasigurno jedan od brendova Jagodine.

Knjige od kozje kože, izmeta slona i fetusa ovce možete da vidite u Muzeju knjiga i putovanja u Beogradu (FOTO)

Preporučujemo

Radnju danas vodi Dejan Milošević, unuk čuvenog Ratka sodažije po kome firma i nosi ime. Adresu prodavnice nije potrebno znati, u Jagodini samo treba pitati za Ratka sodadžiju. A pitaju svi.

Foto: Telegraf

- Deda se povukao iz posla pre jedno tri godine, već mu je 93 i ne može više, mada malo šta on ne može. A radio je ovde skoro sedam decenija. Izostao je s posla jednom, nije odlazio ni na bolovanja, ni na letovanja. Kada mu se unuka udavala radio je do 16 sati. Sada dođe u radnju jednom nedeljno, a dok ne dođe ovde svrate desetine ljudi svakoga dana da pitaju, "kako je Ratko, gde je Ratko" - priča Dejan.

Za sedam decenija kupci klakera, kabeze i soda - vode su se srodili sa Ratkom i njegovom radnjom. Postala je deo njihovih uspomena.

Foto: Telegraf

- Dođe sredovečni par, naruče klaker i muškarac nam ispriča da su tu da proslave 30. godišnjicu od kada je on suprugu zaprosio u našoj radnji, za istim stolom. Uđe mladi par, radni dan je bio, sednu ovde i kažu da su došli pravo od matičara. Venčali se pa došli na kabezu da bi im brak bio dug i uspešan kao što je naša radnja. Kada smo renovirali prostor narod je dolazio da nas moli za stolicu ili pikslu, za uspomenu. Desilo se jednom da sede otac i mali sin, pa otac kaže sinu - ovde su mene dovodili na kabezu kad sam bio mali. Za drugim stolom sede deda i unuk. Deda se smeje, čuo je priču, pa "dobaci" glasno - i mene su ovde dovodili kad sam bio mali - priča Dejan.

Foto: Telegraf

U "Sodadžijsku radnju Ratko" dolaze i gastarbajteri iz okolnih mesta, na putu kući, pre nego što vide najmilije. Popiju klaker, mine ih želja i sećanje na detinjstvo, pa nastave dalje.

Ono što izaziva još veće iznenađenje je što je nalepnica sa "kokte" iz ove radnje i na panou na Ajfelovom tornju u Parizu.

- Gost nam sedi u radnji i pije svoje piće, zove ga prijatelj iz Pariza i priča mu da je nalepnicu sa naše "kokte" video zalepljenu na nekom panou kraj restorana u Ajfelovom tornju. To je valjda pano na koji kače nalepnice i vizit - karte firmi iz celog sveta. Ne znam ko je tu nalepnicu odneo u Pariz. Nisam mogao da verujem - priča Dejan.

Foto: Telegraf

Sa vrata radnje čuje se - "ovde sam ja kad sam bio mali pio kabezu". Otac 40-ih godina priča sinu od oko 10. Moli ga da proba "sokić". Dečak se nećka.

- Nisam Jagodinac, ja sam iz Lapova. Kad sam bio mali u Lapovu je radio sodažija, ali ja sam najviše voleo kabezu odavde. Posle sam služio vojsku u Jagodini i "udao" se u obližnjem selu Vojska. Svratio sam da pitam za deda Ratka i ubedim sina da proba sokove mog detinjstva - kaže Zoran Janković čežnjivo gledajući u izlog sa raznobojnim pićima jer sin nije hteo da uđe.

Foto: Telegraf

Na polici u radnji poređana ponuda u staklenim flašicama: klaker, borovnica, kokta, malina, citronada, pomorandža, tonik. Tu su i sifoni i boce za soda - vodu. U samoj radnji su četiri stola, a iza je deo za pripremu pića i u njemu mašine.

Foto: Telegraf

Najbrže se sprema soda - voda, uz pomoć obične vode i ugljen - dioksida, pod pritiskom u mašini.

Dejan objašnjava da je klaker uglavnom piće sa ukusom kruške, uvek zeleno, nikada crveno. Kabeza je uglavnom malina. Priprema ovih napitaka počinje kuvanjem šećernog sirupa. On se hladi do sutradan, kada se dodaju arome, u zavisnosti od ukusa napitka. Onda se posebno pravi soda voda i mešta sa sirupom, kako se oduvek radilo. Radnja ima i sertifikat, tako da svaki proizvod može da se obeležava kao proizvod starog zanata.

Foto: Telegraf

Sa manjim izmenama enterijera i usavršavanjem mašina, radnja se nije menjala skoro pola veka. U njoj danas rade Dejan i njegova supruga Ivana.

(Marija Raca)