Od kriminala u humanitarne svrhe za šest godina uplaćeno 24 miliona

  • 3

Više desetina miliona evra od kriminala u poslednjih šest godina završilo je u humanitarne svrhe, bilo kroz sporazume tužilaštva sa počiniocima lakših krivičnih dela (načelo oportuniteta), bilo preko oduzimanja imovine stečene kriminalom. Samo od načela oportuniteta država je od 2011. uzela više od 2,9 milijardi dinara, odnosno 24 miliona evra, pišu "Večernje novosti".

Najhrabrija baka u Srbiji: Branka (83) iz Vučitrna ne ide sa svog praga ni po koju cenu, a njen prkos jači je od upornosti Albanaca da je oteraju

Na načelo oportuniteta, odnosno nagodbe koje tužilaštvo sve češće postiže sa počiniocima dela za koja je zaprećena kazna do pet godina zatvora, nedavno je podsetio pevač Halid Muslimović.

On je uplatio 80.000 dinara za humanitarne svrhe na namenski račun Vlade pošto je kolima udario 17-godišnju devojku na Bežanijskoj kosi, i naneo joj lake telesne povrede. Pošto je uplatio novac, Treće osnovno tužilaštvo u Beogradu odbacilo je krivičnu prijavu.

Oportunitet je predviđen od 2002. Zakonom o krivičnom postupku. Tužilac može da odloži krivično gonjenje i naloži optuženom za lakša krivična dela da uplati određeni iznos u plemenite svrhe. Nagodbe se sklapaju za razna dela, a mera oportuniteta je, na primer, izrečena i Dušanu Bajatoviću, generalnom direktoru "Srbijagasa", pošto je Agencija za borbu protiv korupcije protiv njega podnela prijavu zbog nepoklapanja podataka iz njegovog izveštaja o imovini i prihodima sa stvarnim stanjem.

Bajatović je uplatio 200.000 dinara u humanitarne svrhe i prijava je odbačena. Bar još 15 funkcionera se ovako rešilo krivičnih prijava.

Foto: Tanjug/STR

U Ministarstvu pravde objašnjavaju da se novac uplaćen po nalogu tužioca sliva u Trezor, odnosno na podračun za te namene. Do izmena ZKP, koje je Ministarstvo iniciralo 2014, bila su ostavljena prevelika diskreciona prava tužiocima da raspolažu novcem prikupljenim od oportuniteta, zbog čega se otvarao prostor za moguću korupciju i nepravilnosti. Od pre tri godine, novac ide na jednu adresu, a ove godine je organizovan drugi po redu konkurs za dodelu sredstava prikupljenih od oportuniteta.

U 2017, sklapajući sporazume, tužilaštva su prikupila 351.509.000 dinara (2,86 miliona evra), koji su raspoređeni na 98 korisnika iz oblasti zdravstva, prosvete, socijale i kulture. Tim novcem biće unapređen rad škola, centara za socijalni rad, domova zdravlja, bolnica, biblioteka, vrtića i manastira. Prvi konkurs bio je raspisan u martu prošle godine, kada je 351,5 miliona dinara podeljeno na 67 korisnika.

- Svaki korisnik obavezan je da pare potroši u određenom roku i podnese izveštaj o trošenju Komisiji Ministarstva pravde. Svako nenamensko trošenje ili prekoračenje rokova podrazumeva obavezu vraćanja novca - kažu u Ministarstvu.

Nenad Stefanović, zamenik tužioca u Trećem osnovnom tužilaštvu u Beogradu i član UO Udruženja tužilaca Srbije, kaže da je najveća prednost oportuniteta to što se ubrzavaju postupci za lakša krivična dela i rasterećuje pravosuđe.

Foto: AP/Tanjug

- Zakon predviđa da se oportunitet može primeniti kod svih dela za koje je zaprećena kazna do pet godina. Ipak, prema obavezujućem uputstvu republičkog javnog tužioca, oportunitet se ne može primeniti u krivičnim delima nasilja i porodičnog nasilja, kod zloupotrebe ovlašćenja u privredi i poreskih utaja. Međutim, u svakom tužilaštvu postoji komisija koja ispituje svaki takav slučaj da bi se ispoštovalo načelo pravičnosti.

Prema rečima advokata Nebojše Milosavljevića, oportunitet naše zakonodavstvo ranije nije poznavalo iako se u nekim drugim zemaljama taj institut odavno koristi.

- Postoje neka "bagatelna" krivična dela koja se rešavaju oportunitetom, i to je dobro. A ukoliko okrivljeni nema novca, on može svoju kaznu, odnosno grešku, da "plati" tako što će obavljati društveno koristan rad, koji bi, inače, država morala da finansira - navodi Milosavljević.

Osim od nagodbi sa tužilaštvom, u plemenite svrhe završava i deo imovine kojim upravlja Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom. Prema podacima Ministarstva pravde, više od 26 miliona dinara "prljavog novca" sa zaplenjenih računa za samo četiri godine dato je Crvenom krstu za narodne kuhinje, programu "Halobeba", Udruženju distrofičara.

Foto: Telegraf

I nekretnine kupljene od novca za koji se veruje da je stečen kriminalom, poput famozne zgrade u Šilerovoj koja je pripadala “zemunskom klanu”, date su na korišćenje vrtićima, domovima za decu, dnevnim boravcima za smeštaj dece sa posebnim potrebama, prihvatilištima za žrtve trgovine ljudima.

NAJVIŠE PLATILI BREGA I CECA

Glumac Petar Strugar sklopio je prošle godine sporazum o oportunitetu sa Prvim osnovnim tužilaštvom u Beogradu, na osnovu kog je platio 70.000 dinara u humanitarne svrhe, jer je pretukao taksistu Jovana Stanojevića.

U iste svrhe je 200.000 dinara uplatila i dramska spisateljica Biljana Srbljanović posle dogovora sa Tužilaštvom u zamenu da se protiv nje obustavi postupak zbog posedovanja kokaina.

Printskrin: Youtube/Telegraf JetSet

Jednu od većih suma, dva miliona dinara, uplatio je kompozitor Goran Bregović zbog nelegalne gradnje.

Svojevremeno su i pevačica Svetlana Ražnatović i njen zet, fudbaler Predrag Ocokoljić, protiv kojih se pred Prvim sudom vodio postupak zbog nasilničkog ponašanja, takođe bili spremni da se sporazumeju sa tužilaštvom i uplate određenu sumu, ali to nije prihvaćeno. Na kraju su oboje pravosnažno oslobođeni.

Istina, Ceca Ražnatović je 2011. postigla sporazum sa Višim tužilaštvom po kojem je ona priznala da je protivpravno prisvajala novac od transfera fudbalera Obilića, a zauzvrat je, uz godinu dana kućnog pritvora, morala da plati i milion i po evra kazne.

Foto: A. Nalbantjan

KAZNA NA RATE

Tužilačka praksa iskristalisala je i neka nepisana pravila. Na primer, iznos u humanitarne svrhe može se plaćati u ratama.

Tako je on 30.000, ako se da u kešu, odnosno 40.000, ako je na rate, ili 100.000 u kešu, a 120.000 na rate. Kada okrivljeni uplati pare ili odradi svoje, tužilac izdaje naredbu o odbacivanju krivične prijave.

(Telegraf.rs/Večernje novosti)

Video: Srbijavoz preporučuje putnicima da karte kupuju putem mobilne aplikacije

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • gedza

    18. avgust 2017 | 00:12

    Znaci, kriminaci najveci humanitarci.

  • Skiner

    18. avgust 2017 | 00:44

    Kad pročitah ko je šta uradio i kolicko platio, uvhatila me je muka.

  • Grin

    18. avgust 2017 | 08:03

    Da su ostavili silerovu eto odmah pet šest miliona evra,koja se je mogla iskoristi u više svrhe...

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA