Evo koliko Srba traži da se - VRATI SMRTNA KAZNA: Rezultati ankete su neverovatni

  • 47

Više od 90 posto Srba smatra da treba vratiti smrtnu kaznu u Srbiju, "jer monstrumi ne zaslužuju da žive", pokazala je anketa koju je uradio Telegraf, a koja je obuhvatala više od 20.000 čitalaca Telegrafa.

Da li je krajnje vreme za smrtnu kaznu?

U svetlu čestih monstruoznih zločina koji tresu Srbiju, samo nešto više od sedam odsto građana smatra da smrtnu kaznu ne treba vratiti "jer to nije po ljudskim niti evropskim standardima".

Foto: Telegraf

Podsetimo, prvi od takvih slučajeva kada se smrtna kazna posle dugog niza godina opet pomenula kao adekvatno rešenje u srpskoj javnosti je svirepo ubistvo trogodišnje Katarine Kaje Janković, koju je 16. jula 2005. godine u Zvezdarskoj šumi silovanjem ubio očuh Mališa Jevtović, dok je njena majka Ana Filipović (34) stajala sa strane i posmatrala. Zločinci su dobili kaznu od 40 (Mališa) odnosno 37 godina zatvora (Ana).

Ništa manje monstruozno nije bilo ni ubistvo Tijane Jurić, 26. jul 2014 u Bajmoku oteo a potom i ubio mesar Dragan Đurić, koji je takođe dobio 40 godina zatvora. Tu su i ubistva trogodišnje Anđeline Stefanović koju je silovao i ubio dvostruki ubica Vladica Rajković posle dečijeg rođendana jula 2016, kao i silovanje i ubistvo trogodišnje A. S. iz iz zaječarskog sela Vratarnica, isto iz 2016. godine. Ulje na vatru dodala su i nedavna dva slučaja porodičnih ubistava u centrima za socijalni rad.

Međutim, iako bes i bespomoćnost pred ovakvim zločinima navodi građane Srbije da je možda najadekvatnija borba protiv istih vraćanje smrtne kazne, pravna strana ove priče i nije toliko jednostavna.

Foto: Tanjug/AP

Smrtna kazna je naime u Srbiji poslednji put izvršena 1992. godine, da bi 2002. bila ukinuta kao formalan uslov za pristupanje Srbije Savetu Evrope.

Jedina evropska zemlja koja primenjuje i dalje smrtnu kaznu je Belorusija, koje doduše nije članica Evropske Unije, kojoj mi težimo. Evropska unija i njene države članice zauzimaju čvrst i principijelan stav protiv smrtne kazne u bilo kom slučaju i pod bilo kojim okolnostima. Ukidanje smrtne kazne širom sveta je jedan od vodećih ciljeva politike ljudskih prava EU i jedan od glavnih prioriteta Akcionog plana EU za ljudska prava i demokratiju za period od 2015-2019, iz čega proizilazi da bi vraćanje smrtne kazne u Srbiju više bilo putanje međunarodnih odnosa i političke volje, nego mogućnosti da se u domaćem pravnom sistemu ova kazna "rehabilituje".

Zašto su u Srbiji neki za a neki protiv smrtne kazne, pročitajte OVDE.

(Telegraf.rs)

Video: Oskrnjavljen mural herojima s Košara u Kosovskoj Mitrovici, zločin iz mržnje prema Srbima

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA