Mama nije mokrila mesec dana pre prijema u borsku bolnicu: Ćerka žene teške 300 kilograma duboko zabrinuta za majku
Samo dva dana pre nego što je u nedelju pala u komu, moja mama je trebalo, baš zbog ekstremne gojaznosti, da ide na operaciju smanjivanja želuca u Klinički centar Srbije u Beogradu, kaže za Novosti Katarina, ćerka Anite Vujić (42), žene teške oko 300 kilograma, iz sela Metovnica, za čiji se život bore lekari u Opštoj bolnici u Boru.
Lekari se i dalje bore za život pacijentkinje teške oko 300 kilograma
- Kako se bližio dan odlaska na operaciju, mama je bila sve nervoznija - priča Katarina:
- U nedelju je počela da se guši. Ubrzo je izgubila svest, a ja sam, panično, pozvala bolnicu u Zaječaru. Međutim, iako sam ih zvala dva puta, saopšteno mi je da naše selo Metovnica teritorijalno pripada Boru, pa su me uputili na bolnicu u tom gradu.
Posle tog poziva, iz Opšte bolnice u Boru u Metovnicu je odmah upućen sanitet. Međutim, tek tada su nastale muke...
- Majka se, u međuvremenu, pribrala i odbila da ode u bolnicu - nastavlja Anitina ćerka:
- Jedva su je savladala sedmorica odraslih ljudi koji su je, ni sama ne znam kako, ubacili u sanitet i odvezli u borsku bolnicu.
Devojka kaže da je njena majka posle prijema u borsku bolnicu odmah zbrinuta, ali su lekari primetili da ona uopšte ne izbacuje tečnost.
- Pitali su me kada je poslednji put mokrila. A, koliko se ja sećam, to je bilo mesec dana pre prijema u borsku bolnicu. Tog dana lekari su uspeli mojoj majci da pomognu da za 24 sata izbaci iz sebe gotovo osam litara tečnosti!
Katarina objašnjava da su borski lekari ipak pokušali da transportuju Anitu u Klinički centar Srbije na zakazanu operaciju smanjivanja želuca, ali je njena majka tada pala u komu, pa je svako njeno pomeranje bilo rizično.
- Rekli su mi da ne smeju da rizikuju da je pošalju na put bez odgovarajućeg vozila, jer ne veruju da bi ona to preživela. Kazali su mi da takvog vozila nema u Srbiji i da je jedina nada da pokušaju da stabilizuju mamino stanje pa da se tek posle toga razmišlja o narednim koracima.
Devojka kaže da je njena majka rodila troje dece i da je do pre desetak godina bila žena normalne težine.
- Ne znam kako se mama toliko ugojila, to nisu znali da nam kažu ni lekari u Zaječaru. Po mom mišljenju, u pitanju su geni, jer i moja baka po majci ima problema s težinom, budući da ima oko 150 kilograma.
Pre dve godine, nastavlja Katarina, kada je njena majka imala 217 kilograma, upućena je u Klinički centar Vojvodine u Novom Sadu.
- Lekari su tada uspeli da joj pomognu da za samo 12 dana oslabi čak 30 kilograma. Tada je mami preporučena stroga dijeta i operacija smanjivanja želuca.
Međutim, po povratku kući, Anita se nije pridržavala dijete i počela je ponovo da se goji. Za nepune dve godine dostigla je težinu od gotovo 300 kilograma.
- Prestala je i da izlazi iz kuće. U početku se malo šetala po dvorištu, ali je posle toga najveći deo vremena provodila ležeći u krevetu. Sve više se povlačila u sebe i na kraju se sve završilo na ovakav način. Sada nam ne preostaje ništa drugo nego da čekamo i nadamo se da će mama ozdraviti.
Sedam dana pre kobnog događaja, prema njenim rečima, njen tata je fotografisao mamu i tu sliku odneo lekarima u Zaječar.
- Čim su videli fotografiju, lekari su je odmah prosledili kolegama iz Beograda, koje su naložile hitan transport u KC Srbije i zakazale operaciju smanjivanja želuca.
(Telegraf.rs / Novosti)
Video: Željka Bojić je jedna od njih, ona čeka na transplantaciju jetre i ima samo jednu poruku
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.