Sutra je Velika Gospojina, veliki praznik i crveno slovo: Jednu stvar ni slučajno ne smete da uradite

 ≫ 
  • 47

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Uspenije Presvete Bogorodice ili Veliku Gospojinu, kako se još u narodu zove taj praznik.

Počeo je Gospojinski post: Čak iako ne postite, jednu stvar obavezno morate da uradite

Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičnih praznika, kome prethodi dvonedeljni post. Predanje kaže da je Majka Božija živela 60 godina i da je bila svedok mnogih slavnih događanja u vezi sa širenjem vere u Isusa Hrista.

Velika Gospojina se u mnogim porodicama u Srbiji proslavlja kao porodična slava, a često je i crkvena, ili slava celog sela.

Zato se svi običaji u vezi sa praznicima posvećenim Majci Božijoj zasnivaju na poštovanju njenog kulta, u koji su uklopljena verovanja i rituali iz narodne religije.

Prema verovanju Srba, u periodu između dve Gospojine, koji se naziva i Međudnevnica, važno je obaviti obrede kojima se izražava zahvalnost Bogorodici, zaštitnici žena, za rađanje dece, a zatim za rodnost i plodnost zemlje i stoke.

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

Za praznike Veliku i Malu Gospojinu običaj je da, naročito žene, poštuju veliki broj zabrana, koje se odnose na obavljanje poslova u kući i oko nje. Dakle, vernicima se preporučuje da ne obavljaju kućne poslove, a ovo naročito važi za žene. Za praznik Uspenja Presvete Bogorodice, isto tako, nije dobro išta raditi rukama, ili započinjati nov posao.

Proslavljanje Velike Gospojine u Srbiji pratili su vašari na kojima su se ljudi u prazničnom raspoloženju okupljali radi upoznavanja i druženja, ili trgovine. Na vašarima su se momci i devojke upoznavali, igrali u kolu, a tu su se najčešće i svadbe ugovarale.

Presveta Bogorodica je, prema verovanju Srba, zaštitnica bolesnih, pa su za Veliku Gospojinu u Srbiji mnogi bolesnici odvođeni na izvore lekovite vode da se umiju.

Takođe, veruje se da bilje i trave ubrane na Veliku Gospojinu imaju izuzetno lekovita svojstva. Beru se borovnice i lekovite trave, a veruje da se će one doneti zdravlje i blagostanje svima u domu.

U prošlosti su održavana bdenija u hramovima, ili nad izvorima vode i tada su izgovarane molitve za ozdravljenje od kostobolje i očnih bolesti.

(Telegraf.rs)

Video: Srbijavoz preporučuje putnicima da karte kupuju putem mobilne aplikacije

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Uroš d'dorf

    27. avgust 2016 | 20:11

    Selo đunis,tamo je božija kuća presvete bogorodice!izvor,voda ispod kamena,najposećeniji manastir posle'ostroga'u istom selu je i manastir svetoga romana,koji takiđe posebno zrači!to obavezno treba videti i doživeti.svi vernici koji slave sa srećom i u zdravlju!

  • Milan Zitoradja

    27. avgust 2016 | 19:24

    Sutra je crkveni sabor u jednoj od dve crkve u Zitoradji, praznik poznat ovde kao "gospodjin-dan"

  • srbin

    27. avgust 2017 | 21:54

    Presveta majko Bozija moli Boga za nas grešne! Amin!

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA