Za Ljiljanu kažu da je najbolji đak škole i to ne samo zbog petica: Zna i da kuva, a pre svega je dobar drug

Kada čujete za nekog da je "najbolji đak", na šta prvo pomislite? Većina će u cugu reći "ima sve petice", ali ova titula trebalo bi da podrazumeva više. Dokaz za to je mlada i preslatka Ljiljana Jovanović, učenica sedmog razreda osnovne škole "Mića Stojković". Ona važi za najbolju učenicu u školi, ali osim petica, svi najpre ističu neke njene druge kvalitete.

Ova vesela devojčica govori i razmišlja kao da je mnogo starija, iako ima samo 13 godina. Sposobna je da sagleda društvo oko sebe i vidi prednosti i mane tog društva, ali i da prihvati stvari kakve jesu. Osim što je dobar đak, koji vredno radi da upiše srednju školu, ona je stalno okružena drugim đacima, aktivna je na društvenim mrežama i čini se popularna, jer je pre svega dobar drug. 

Preporučujemo

Srećna je što pohađa baš ovu osnovnu školu, a smatra da je ta osnovna škola najbolja zbog učeničke zadruge.

- Pošto moja škola ima učeničku zadrugu i onda mi možemo da u dvorištima naše škole sadimo sve što želimo i svu tu hranu koju posadimo koristimo u našoj kuhinji za pripremu hrane, i onda nekako raspodeljujemo se za taj neki posao - ispričala je Ljiljana, koju od milošte u školi zovu Ljilja.

Ona je otkrila da iako su sva deca deo učeničke zadruge taj posao im nije naporan.

- Pošto smo mi generalno deca sa sela i onda znamo dosta oko poljoprivrede, tate i mame su nam oko toga raspodeljeni i onda možemo i mi kao da preuzmemo to. Generalno deca koja više znaju oko poljoprivrede pomažu, a mi smo tu da učimo malo od njih i da nas oni malo edukuju oko toga i onda je zanimljivo - rekla je.

Tu i tamo oni ipak prave i zvrčke, koje su tipične za adolescente, pa nekada ne uspeju da urade sve što su namerili.

- Više se igramo nego što radimo, ali nema veze. Kad god da smo otišli da sadimo nešto, evo ja prva, kad god treba da pokopam krompir, ja ga izvadim - ispričala je sa osmehom.

Ljiljana ističe i da je prednost ove škole što imaju aktivnosti, koje u nekim drugim školama ne postoje, a koje im nude da se bolje pripreme za nastavak školovanja.

- Svake godine za 8. mart, imamo tu tradiciju, osmaci menjaju nastavnike. Svako može da se rasporedi ko bi šta želeo da bude i onda može da vidi kako bi se snašao u tom poslu da bi znao možda šta će da upiše - ispričala je Ljilja.

Foto: Telegraf.rs

Ipak, brojne druge aktivnosti su te koje školi daju, kako kaže Ljiljana, dečiji sjaj.

- Da, pohađam muzičku školu, mislim pohađala sam, završila sam mlađu muzičku i sad idem na hor. Imamo radionice gde pravimo panoe, pravimo svašta nešto za te neke posebne dane. Na primer, sad za 8. mart ćemo napraviti jedan pano i ukrašavamo školu da ima taj neki dečiji sjaj, neki dečiji trag - ispričala je.

I mada je evidento koliko škola polaže na razvijanje nekih dobrih vrednosti kod đaka, ne izostaje ni ljubav prema učenju, a kako nam je objasnila ova učenica, đaci škole se ne takmiče ko je bolji, već uče jedni od drugih.

- Svake godine imam po nekog vukovca. Uvek se može naučiti nešto od nekog. Nastavnici su nam savršeni, znači dosta se uči i teško je, ali kroz tu neku igru brzo se nauči - rekla je i otkrila da joj je ipak najomiljenija profesorka likovnog.

- Nastavnica nam uvek bude tu kao psiholog i onda s njom možemo da pričamo o svačemu. I ja prva, ja sam uvek kod nastavnice, sedim i tako pričamo i tako nam pola časa prođe, crtamo, zezamo se, puštamo muziku i baš nam bude lepo - zaključila je.

(Telegraf.rs)