Ušli smo u jednu od najboljih škola u Srbiji, na periferiji Beograda! Tu se nešto drugo vrednuje više od ocena

Jedna od najboljih škola u Srbiji, sudeći po podacima koje smo dobili od Ministarstva prosvete, nalazi se na samom rubu Beograda, u naselju Umčari i ne ističe se samo po vukovcima i odlikašima. Osnovna škola "Mića Stojković"  po mnogo čemu je specifična, a možda ponajviše jer đacima nudi opcije koje su inače dostupne samo u inostranstvu i zato što ih ne uči da samo ređaju dobre ocene, već i da budu samostalni i vredni ljudi. Obišli smo je i već na prvi pogled shvatili da smo ušli u školu koji nudi više nego što smo mogli i da zamislimo.

Možda je spoj dobre dece, posvećenih roditelja, odličnog nastavnog kadra i kreativnog direktora pravi model kvalitetnog obrazovanja u Srbiji i ono što ovu školu razlikuje od drugih.

Našla se na spisku šest najboljih škola u Srbiji, za to je mnogo razloga, a direktor škole Vladimir Bokić istakao je da je to zato što ova škola, koja se nalazi na samom rubu grada nudi deci mogućnosti koje se mogu videti samo u nekim stranim zemljama.

- Drago mi je da je to prepoznato. Ovo je škola koja se nalazi na rubu grada, škola koja im svoju učeničku zadrugu, bavi se poljoprivredom i voćarstvom, škola koji ima obogaćen jednosmenski rad, od samog početka. To je škola koja pruža mnoge mogućnosti svojim učenicima - objasnio je direktor Bokić.

Učenici, osim redovnog pohađanja nastave, mogu da uče grčki jezik, da idu u osnovnu muzičku školu, koriste omiljene kompjuterske igre, poput Majnkrafta, da uče školsko gradivo, odlaze na pidžama parti u okviru školskih zidova, a moraju i da brinu o prirodi oko sebe i od najranijeg uzrasta uče kako će im priroda vratiti baš onoliko koliko su joj dali.

Đaci ove škole nakon časova ostaju u školskom parku, hodnicima se čuje dečija graja i smeh, ali nema trčanja kroz hodnik. Oni se uz osmeh javljaju svakome ko prođe pored njih, od tetkice, preko nastavnika, do direktora i potpunih stranaca, a na časovima ustaju da pozdrave osobu koja im je kročila u razred. Na vratima jedne od učionica stoji natpis "Izvoli", "Molim" i "Hvala", a sa plafona glavnog hola vise poruke ljubavi i mira. U školskom dvorištu nema smeća, a sama zgrada je čista i uredna, deca, mada nestašna, ne prave nered pod izgovorom da su deca.

I ovo sve ne bi bilo toliko posebno, da pričamo o periodu od pre 20, možda čak i 30 godina. Međutim danas, to jeste retkost.

- Tako je, nisu samo ocene bitne. Škola nudi mnogo aktivnosti, prosto se trudi da im omogućimo sve ono što možda nema u gradu, nego u inostranstvu i nekim drugim zemljama. Ovde su deca izuzetno kulturna, vaspitana i jako dobra, isto to važi i za kolektiv koji je sjajan. To se oseća, to prosto ne može da bude namešteno, da se pripremi. Prosto postoji ta vidljiva razlika u ponašanju i ophođenju - ispričao je direktor.

Nakon kratkog razgovora sa direktorom škole bilo je jasno da, koliko god i učenici i roditelji i profesori vole petice i nagrade na takmičenjima, ova škola ipak forsira onaj drugi imperativ jedne škole - vaspitanje. Sva deca u osnovnoj školi "Mića Stojković" su deo učeničke zadruge. Od prvih školskih dana uče se napornom radu i plodovima koje takav rad donosi. Odlazak na školsko imanje, do kog im škola organizuje prevoz, je obavezan za sve. Tamo kose travu, sade biljke, okopavaju zemlju, beru voće, a u tome im pomažu učitelji, nastavnici i roditelji. A kada nakon napornog rada dođe nagrada u vidu ploda, oni su srećni i sve što su napravili koriste u đačkoj kuhinji.

- Od tih stvari se spremaju užine posle i đaci za nekih 120 dinara imaju kompletan obrok. Ipak, deca kao deca ponekad traže pljeskavice, ćevape i takvu hranu, pa im kuvarica, iako se ja pomalo ljutim, naruči ćevape za ručak - ispričao je direktor kroz osmeh.

Upravo taj rad u zadruzi je jedna od omiljenih aktivnosti đaka. Umesto da sede u učionici oni su na čistom vazduhu i suncu, druže se i zajedničkim snagama idu ka cilju, a ako je suditi po načinu na koji pričaju o tome, ne samo da se uopšte ne stide toga, nego se ponose time i ističu ko najbolje kosi, a ko najbolje brine o plodu.

- Uvek bude vukovaca i rezultata na takmičenjima, ali nama to nije najbitnije - ispričao je direktor, koji je istakao i da je ponosan na to što veliki broj đaka pohađa i te dodatne aktivnosti.

Učenje kroz Majnkraft

- Znam za svakog učenika koji čas kad ima, posebno kad je muzička škola ili grčki jezik u pitanju, i onda ih tako jurim po školi i proveravam da se nisu negde izgubili - ispričao je direktor veselo nakon što smo videli kako je učenika podsetio da kasni na čas u muzičkoj školi, koja je besplatna za sve učenike.

Poseban značaj za odličan uspeh škole direktor pripisuje odličnom nastavnom kadru. Nastavnici i učitelji su veseli i neposredni. Koriste sve prednosti savremenog doba i ljubav svojih učenika ka dečijim igrarijama kreativno koriste, pa nam se posebno dopala ideja nastavnice istorije koja od svojih učenika traže da u Majnkraftu naprave ono o čemu uče, a potom na pano ispred učionice kači slike Manasije, Belog anđela, Kalemegdana i drugih naših znamenitosti iz ove popularne igrice.

Ipak, učenicima je omiljena nastavnica likovnog, koja je ujedno i zamenica direktora, Jasmina Vučićević. Mlada nastavnica je omiljena među đacima jer ih pažljivo sluša i trudi se da im bude "drugi roditelj".

- Deca sa nama pričaju o prvim ljubavima, svađama, druženjima, odlukama o srednjim školama, sa nama mogu da razgovaraju sa više razumevanja, jer u tom adolescentskom dobu ponekad neće da pričaju sa roditeljima, a mi ih onda kao odrasli usmeravamo, kao da smo im drugi roditelji - ispričala je Jasmina.

Učiteljica i kao prijatelj

- Nisam strog profesor, barem mislim. Dajem ocene prema zaslugama, ali sam svesna da ne mogu svi da budu umetnici. Ako vidim da se neko trudi da uradi sve, nosi stvari za likovno, poštuje rokove, daću mu dobru ocenu, bez obzira na to kako je taj crtež ispao - objasnila je.

Ispričala nam je i kako je skoro baš bila zadužena da prosledi jedno ljubavno pismo.

- Naša škola ima još četiri isturena odeljenja, ovo je glavna škola, i jedna naša učenica je napisala ljubavno pisno za svoju simpatiju i nacrtala mu sliku. Moj zadatak je bio da mu to odnesem i da mu ne kažem od koga je. Slika je rekla više od 1000 reči i on je odmah svatio ko ga simpatiše, sad čekamo odgovor - ispričala je nasmejana nastavnica.

Isturena odeljenja u Pudarcima, Dražanju, Kamendou i Živkovcu su manje škole, koje se vode kao deo škole "Mića Stojković". Učitelji i nastavnici iz škole u Umčarima obilaze i te manje škole i tamo drže časove učenicima. Ti učenici takođe koriste sve benefite svoje osnovne škole, deo su učeničke zadruge i mogu da uče sve dodatne stvari koje žele.

Škola uskoro dobija i novu zgradu

Pored ovih manjih škola, osnovnoj školi "Mića Stojković" pripada još jedna zgrada, a direktor Vladimir Bokić ima zanimljivu ideju kako bi iskoristio taj prostor. Projekat za njegovu ideju besplatno je uradila jedna arhitektonska firma. Ako sve bude kako treba, ta zgrada će uskoro postati jedan školski centar, koji će u sebi imati spavaonice, zemlju za obrađivanje, učionice, amfiteatar, igralište i sve drugo što je potrebno deci da uče i druguju i razvijaju se.

- Ima želja da deca iz grada dođu ovde da uče, kada vide kakva je škola, a u planu je da od jednog starog školskog objekta napravimo školski centar i prosto je ideja da dovodimo decu iz grada da uživaju kod nas i da vide kako je to u manjim sredinama. Da se i oni oprobaju u voćarstvu i poljoprivredi, ali i da vide kako je lepo i koje su prednosti škola na selu - ispričao je direktor za kraj.

(Telegraf.rs)