SVE O KOŠTUNICI: Predsednik, dosledni borac, ljubitelj mačaka, potomak Živojina Mišića!

Kao što je već poznato, nakon neuspeha na parlamentarnim izborima 16. marta, bivši predsednik DSS-a, Vojislav Koštunica podneo je neopozivu ostavku na tu funkciju i preneo ingerencije na podpredsednika stranke Aleksandra Popovića.

Preporučujemo

Neverovatno je i gotovo za neverovati da se nakon 20 godina političke karijere Koštunica povukao sa liderske pozicije, gotovo prepušten trenutnoj situaciji, sa rečima: "Za Srbiju sam učinio sve što sam mogao".

Iako je široj javnosti najpoznatiji po funkciji predsednika DSS-a, koju je obajvljao od osnivanja stranke 1992. do 19. marta 2014. godine, njegova politička karijera počinje znatno ranije. Može se slobodno reći da se za politiku spremao još u detinjstvu, kada je na primeru svojih roditelja učio kako da zauzme jasan stav ili dok se iz priča o svojim precima učio hrabrosti i odgovornosti.

Vojislav Koštunica je rođen 24. marta 1944. godine u Beogradu, u porodičnoj kući u Skadarskoj ulici. Iako je odrastao u jednom od najznamenitijih delova Beograda, često je boravio u Miloševcu kod Velike Plane, u zavičaju majčine porodice. U Miloševacu je njegova porodica potražila sklonište od čestih angloameričkih bombardovanja prestonice tokom Drgugog svetskog rata.

Tokom Drugog svetskog rata dva puta je porodična kuća bila sravnjena pod najezdom agresorskih snaga. Interesantno je i to da je pradeda Vojislava Koštunice, Jovan Damljanović, bio narodni poslanik Svetoandrejske skupštine iz 1858. godine, koja je zbacila s prestola srpskog kneza Aleksandra Karađorđevića.

Zapravo, Koštunice su se nekada prezivale Damljanović, pa otuda i ovo prezime pradedi Vojislava Koštunice, koga su tokom učešća na Svetoandrejskoj skupštini prozvali Koštunica, jer je poreklom bio iz Koštunića, sela na južnim padinama Suvobora, nadomak Rajca, Ravne gore, Rudnika i Maljena.

Da Vojislav Koštunica potiče iz porodice srpskih ratnika i političara dokazuje i činjenica da je iz porodice nekadašnjih Damljanovića i majka vojvode Živojina Mišića, Anđelija.

Vojislav Koštunica potiče iz porodice pravnika, njegov deda po majci i otac Jovan bili su sudije. Kao što je poznato, Vojislav Koštunica je 1962. godine upisao Pravni fakultet, koji je završio u roku.

Na Pravnom fakultetu u Beogradu je i magistrirao i doktorirao 1974. godine sa tezom "Institucionalizovana opozicija u političkom sistemu kapitalizma".

Da neslaganje Koštunice sa sistemom i ideologijom komunizma potiče još iz porodice govori i činjenica da je njegov otac ostao bez posla, sukobivši se sa novim komunističkim režimom.

Da ni Koštunici nije strano sukobljenje i borba protiv aktuelne političke vlasti, govori pre svega njegov aktivizam u Demokratskoj opoziciji Srbije, političkoj koaliciji koja je uspela 2000. da svrgne sa vlasti tadašnjeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića.

Nakon izborne pobede, Vojislav Koštunica, kao kandidat DOS-a položio je zakletvu i stupio na funkciju predsednika SRJ. Posle vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji, održanih u decembru 2003. godine, postao je predsednik Vlade Srbije. S tog je položaja odstupio nakon izbora u maju 2008.

Od osnivanja DSS-a Koštunica je poznat kao političar koji je dosledan svojim političkim stavovima, borbi protiv priznavanja nezavisnosti Kosova, pa i u skladu sa tim ulasku Srbije u Evropsku uniju.

Da je čvrst karakter ovog političara kao što se priča, dokazuje i činjenica da je zbog podrške svom profesoru Mihailu Đuriću u vreme hajki i političkih progona 1972. i zbog osporavanja amandmana i Ustava iz 1974, kojim su Kosovu i Metohiji i Vojvodini date ingerencije republika unutar Republike Srbije, proteran je sa fakulteta. U to vreme Koštunica je bio asistent na Pravnom fakultetu. Iako su ga petnaest godina kasnije zvali da se vrati na mesto profesora, odbio je.

Bio je član redakcije i glavni i odgovorni urednik više uglednih pravnih i filozofskih časopisa, kao što su "Arhiv za pravne i društvene nauke", "Filozofske studije", "Filozofija i društvo" i "Teorija".

Tokom osamdesetih veoma se angažovao na zaštiti ljudskih prava, naročito u "Odboru za odbranu slobode misli i izražavanja", čiji su aktivisti uzimali u zaštitu svakog ko je u Jugoslaviji stradao od mišljenja i političkih uverenja.

Koštunica, borac za slobodu mišljenja, na neki način je izgubio veliki broj svojih glasača zbog sopstvenih stavova i ne pristajanja na kompromise sa EU zarad uverenja da to ide na dobrobit Srbije. Prema nikad potvrđenim pričama, koje su prerasle i u legendu, Koštunica je poznat i kao veliki ljubitelj životinja, posebno mačaka.

Na ovogodišnjim vanrednim parlamentarim izborima, DSS je ostvarila najgori rezultat od postojanja stranke i po prvi put neće učestvovati u Vladi Srbije. Koštunica, iako više nije premijer, opet će biti na strani opozicije.

(M.Bojanić)