SETIMO SE 9. MARTA: Dan kada je Milošević slao tenkove na narod (VIDEO) (FOTO)

Od prvih masovnih demonstracija koje su uzdrmale režim Slobodana Miloševića i zbog kojih je on izveo tenkove na beogradske ulice 9. marta 1991. godine, prošlo je tačno 23 godine. Taj datum je istovremeno bio i početak vaninstitucionalne političke borbe opozicije, tada nazvane “snagama haosa i bezumlja”, koja je 2000. godine rezultirala smenom vlasti i početkom konsolidacije demokratskog sistema u Srbiji.

Preporučujemo

Devetomartovski protest u Beogradu organizovao je i predvodio Srpski pokret obnove Vuka Draškovića, tada najjača opoziciona stranka, koja je zagovarala promenu sistema i pozivala se na demokratizaciju i nacionalnu obnovu države.

Lider SPO-a i njegovi sledbenici su ove godine 23 godišnjicu od čuvenih demonstracija obeležili dan ranije, na Dan žena 8. marta jer kako kažu "Trg republike je već bio zauzet".

U sukobima koji su se sa Trga republike, gde je skup održavan, proširili na nekoliko ulica u centru Beograda, život su izgubile dve osobe, učesnik protesta Branimir Milinović (18) i policajac Nedeljko Kosović (54).

Prva žrtva bio je Kosović, koji je poginuo oko 15.30 sati u Masarikovoj ulici kod “Beograđanke”. Bežeći od demonstranata, policajac je pokušao da preskoči zid terase, ali je pao s visine od pet metara udarivši glavom o trotoar. Milinović je smrtno ranjen kada je grupa policajaca, negde u visini Ulice admirala Geprata, u Ulici kneza Miloša, otvorila vatru prema demonstrantima, a preminuo je oko 16 sati na Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije.

U sukobima demonstranata i policije povređeno je 114 osoba – 58 policajaca i 86 građana, a uhapšeno je 158 ljudi.

Glavni zahtev protesta bila je smena tadašnjeg generalnog direktora RTS Dušana Mitevića i još četvorice urednika zbog uvredljivih komentara na račun opozicije.

Demonstracije su bile zabranjene, pa je policija od ranog jutra blokirala prilaze Beogradu u nameri da spreči dolazak pristalica opozicije iz unutrašnjosti zemlje. Uprkos tome, u centru Beograda okupilo se, prema procenama iz više izvora, oko 100.000 građana, a oko podneva policija je krenula u akciju razbijanja demonstracija iz pravca Francuske i Ulice Vase Čarapića.

Pred naletom policije, lideri opozicije i deo njihovih najbližih pristalica sklonili su se u Narodno pozorište, a vrata im je otvorila tadašnja upravnica, dramski pisac Vida Ognjenović. Na batinanje demonstranata, Vuk Drašković je sa balkona pozorišta pozvao na “juriš”, posle čega su počeli okršaji. Sa namerom da razbije demonstracije, policija je upotrebila suzavac, vodene topove i gumene metke, a u akciju je bila uključena i konjica.

Te večeri, 9. marta 1991. godine, oko 20 sati, na ulice Beograda izašla je i vojska na osnovu odluke Predsedništva tadašnje SFRJ.

Hapšenje lidera SPO, koje se dogodilo kasno poslepodne, bilo je okidač za nemire koji su pokrenuti u Studentskom gradu na Novom Beogradu 10. marta, odakle je masa krenula put Terazija.

Policija je studente dočekala na Brankovom mostu, ponovo su upotrebljeni suzavac i palice, a pošto su oni posedali na asfalt, akcija policije ubrzo je prekinuta.

Protesti nekoliko hiljada studenata i građana nastavljeni su na Terazijama sve do 14. marta, kada su Drašković i svi uhapšeni oslobođeni, a Skupština Srbije usvojila ostavke direktora RTS Mitevića i dotadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Radmila Bogdanovića.

(D. Z.)