Treća Srbija: Osuditi ustaški genocid i sprečiti kanonizaciju Stepinca!

Treća Srbija je uputila i putem medija pisani zahtev Vladi Srbije, političkim i crkvenim zvaničicima da urade sve što je u njihovoj moći da "Vatikan prestane da ignoriše ustaški genocid". Kako se i u pismu navodi, Treća Srbija odbija, u ime novih generacija, da bude "saučesnik u nastavku genocida" i zahteva da se osudi ustaški režim i genocid u NDH.

Preporučujemo

U pismu se zahteva od svetog Sinoda SPC i Vlade Srbije da upute protestne note Vatikanu, kao i da pokrenu inicijativu da sestrinske Pravoslavne crkve, Evropska unija, Republika Hrvatska i Republika Srpska učine isto. U zahtevima se navodi da predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, patrijarh srpski Irinej, nadbiskup beogradskog monsinjora Stanislav Hočevar, glavnog rabina u Srbiji, Isak Asijel, direktora centra "Simon Vizental", Efraim Zurof, jevrejskih, hrišćanskih i antifašističkih udruženja iz čitavog sveta da se pridruže protestu i učine sve što je u njihovoj moći da prestane da se ignoriše ovaj genocid. takođe, od svetog Sinoda zahteva se da se prekinu diplomatski odnosi sa Vatikanom, u slučaju proglašenja Alojzija Stepinca za sveca, a od građana da podrže njihov zahtev potpisivanjem peticije. 

Tekst pod naslovom "Jasenovački sindrom: Ćutanje o kanonizaciji Stepinca", koji je prosleđen medijima i u kome se objašnjava zbog čega svoje zahteve smatraju relevantnim i kakva je istorijska pozadina "Jasenovačkog sindroma" u potpunosti prenosimo u daljem tekstu:

"Genocid u Jasenovcu je bio čudovištan, ali nije bio bezuman. Iza njega su stajali državni sistem, industrijska organizovanost i politički plan.

Uglavnom se smatra da je planirani cilj bio demografski: svesti broj Srba na minimum. Ustaški ideolog Mile Budak govorio je da trećinu Srba treba proterati, trećinu pobiti i trećinu pretopiti u Hrvate prekrštavanjem u katoličku veru.

Ali postojao je i jedan drugačiji cilj, ideološki: nametnuti ustaški pogled na svet. Upravo taj cilj objašnjava zversku svirepost zločina. Što užasniji pokolj, to upečatljivija poruka da su Srbi nemoćni, a Hrvati svemoćni. Genocid nije služio samo za promenu broja, već i svesti Srba.

Prvi cilj možda nije još uvek ostvaren u potpunosti, jer je u Hrvatskoj i nakon nastavka genocida 1991-1995 preostalo nešto više od 4 odsto Srba, u nekim oblastima i preko trećine stanovništva. Franjo Tuđman je navodno prihvatljiviji minimum Srba procenjivao na 3 do 6 odsto.

Drugi deo plana je sproveden sa tolikim uspehom da rezultat zaslužuje posebno ime, kao što je saosećanje talaca sa otmičarima nazvano Stokholmski sindrom, po pljački banke u tom gradu. Jasenovački sindrom je pojava da zločinci nametnu svoj pogled na svet svojim žrtvama i široj javnosti. Uspeše su to uspele da urade sa najvećim zločinom, genocidom. Jasenovac je zatvoren nakon četiri godine , jasenovački sindrom traje već sedam decenija.

Ustašku mržnju prema Srbima prihvatili su mnogi Srbi, mnogi Hrvati i deo međunarodne zajednice. Usvajanje mržnje od zločinca, njeno pounutrašnjenje u samomržnju, primećeno je kod žrtava silovanja i kod pripadnika drugih progonjenih grupa, Jevreja i Afroamerikanaca. Nedavne hajke protiv srpskog pisma pokretane su istovremeno u Srbiji i Hrvatskoj.

Ostvarenje ustaških planova je prihvaćeno, pa i pozdravljeno u međunarodnoj javnosti. Suđenje za najveće etničko čišćenje 1991-1995 u operaciji Oluja okončano je oslobađajućim presudama. Haški sudija Moloto je čak savetova Srbima da, pošto ih Hrvati ne žele, da "prosto odu u Srbiju".

Ustaštvo se u Hrvatskoj veliča u najmasovnijim promocijama fašizma na planeti, u kojima desetine hiljada kliču ustaški pozdrav "Za dom spremni", kao u doba Hitlera i Pavelića. Evropska unija ćuti na ove i druge antisrpske incidente u svojoj članici.

Zavera ćutanja čini osnovu Jasenovačkog sindroma i najpre je nametnuta žrtvama. Dok su Jevreji i Jermeni oko genocida izgradili snažnu kulturu sećanja, kod Srba je zločin godinama prećutkivan, a žrtve zaboravljane. Spomenik u Jasenovcu je sagrađen tek 1996, a na svečanom otvaranju, hrvatski čelnik je odbrusio srpskom: "Mnogo vas je ostalo, da znaš!" U spomen području do danas nisu završena temeljna istraživanja, niti je pripremljena ozbiljna postavka. U čitavoj Srbi još uvek nema ni traga, ni spomenika, ni stalne izložbe posvećene jasenovačkim žrtvama. memorijalni centar žrtvama genocida ne postoji.

Ćute čak i Jevreji, srpski sastradalnici. Kada su početkom devedesetih pitali Simona Vizentala zašto ne progovori u odbranu Srba, čovek koji je možda i persudio da se Jasenovački sindrom ne desi njegovom narodu rekao je: "Vi Srbi niste razuman narod".

U to vreme srpska elita oličena u Dobrici Ćosiću i patrijarhu Pavlu govorila je: "Za Srbe će se boriti istina". Trebalo je da poslušaju Vizentala, istina će se boriti za nas, ali neće umesto nas. jevrejska zajednica, Evropska unija i drugi saveznici neće govoriti dok mi ćutimo. To zaista nije razumno.

Pasivnost je, takođe deo Jasenovačkog sindroma. Srbin modelovan po ustaškoj volji mora da ćuti, sebe osuđuje, neprijatelja prava i ništa ne preduzima. To stanje duha najbolje predstavlja ona starica koja je čudom preživela bacanje u jamu i dan danas o tome svedoči kradomice i šapatom, gledajući preko ramena. Srbi bačeni u jame su žrtve genocida. Srbi naučeni da sami traže jamu u koju bi se sakrili su žrtve Jasenovačkog sindroma.

Upravo ovih dana jasenovački sindrom se opet pokazuje povodom najnovijeg skandala, najave da će Alojzije Stepinac, nadbiskup koji je blagoslovio "Katoličku državu", NDH i hvalio se pokrštavanjem četvrt miliona Srba, biti proglašen za sveca. Srpske i svetske ustanove opet ćute.

Imamo priliku da nakon sedam decenija prekinemo ćutanje, sprečimo novi zaborav žrtava, novo pranje zločinaca i novo međunarodno priznanje genocidu.

Vatikan je takođe žrtva Jasenovačkog sindroma, koji rimokatoličkim hrišćanima decenijama nameće saosećanje sa ustaškim satanizmom. Ovo je prilika da papa Franja uradi ono što Stepinac nije i osudi ustaški režim i genocid u NDH.

U ime nove generacije mi odbijamo Jasenovački sindrom. Odbijamo da budemo saučesnici u nastavku genocida. Borićemo se i pobediti!"

(Telegraf.rs)